Hepi Uskrs!

Srećan Uskrs svima koji veruju i nama neverujućima koji, bez obzira na obzir, vredno farbamo jajca i kupujemo čokoladne zečeve. Doduše, ja moram da priznam da, iz godine u godinu, uredno zaboravljam celu dobitnu Uskršnju kombinaciju sastavljenu od jaja i zecova. Za jaja uspevam da zapamtim da su simbol života, crvena zarad Ješuine krvi, al' šta tu rade zečevi nikako da mi se utisne u memoriju sećanja. Znam da su, inače, simbol plodnosti, al' mi to nešto ne ide uz ovaj praznik...brzi su, al' ni to nema puno zajedničkog sa jajima, obaška skaču, pa bi mogli da ih polupaju...jesu simpatični, meki i ušati, al' ni to sa jajima nema mnogo veze. Kako god, zajedno sa autorkama jaja, kokoškama u svim fazama razvoja, zečevi su sastavni deo Uskrsa i shodno tome valja ih deci poklanjati, naročito u čokoladnom izdanju, ne bi li se podržao zubarski esnaf.

Naravno, treba imati i jaja od već pomenute hrane za bogove, što se meni čini više no zabavnim upadom paganstva u hrišćanske običaje, a shodno tome i odličnim primerom međuverske tolerancije. Pored pomenutih jaja, fino je imati i poneko žućavo pile, naročito one što izgledaju kao bućkice od fine plastike, sa poremećenim očnim biberčićima i crvenim kljunovima koji im obično rastu na čelu. Nije naodmet ni neka korpa u formi odrasle pripitomljene ptice, zvane kokoš, u kojoj se drže pomenuta jaja i koja ostatak godine radi na hvatanju neizbrisive prašinčine.

Sve nabrojano može, a i ne mora, za razliku od farbanih jaja, bez kojih ne ide Uskrs ni slučajno i koja, pored verske simboličnosti, neštedimice pomažu i razvoj jajarske industrije. Naročito kad se uzme u obzir da svako drugo jaje, prilikom kuvanja, pukne, uprkos svim bapskim savetima po kojima se u vodu dodaje sirće, so, prvo što se dohvati, šta god...uzalud. Od skuvanih deset, upotrebljiva su samo tri, dok po ostalih sedam putuje okolojajna pukotina, kroz koju se probija izdajničko, ukuvano belance. Shodno tome je jasno da će se narednih deset dana kućanstvo hraniti kuvanim jajima, spremljenim na sve moguće i nemoguće načine, dok ne propijuču od muke.

Moj omiljeni način farbanja jaja je doduše zaostao, ali je bar ekološki. Lukovinom, najlonkama i odabranim segmentima flore. Pomenuti, provereni pristup mi je ove godine sabotirao Ikar Varvarin koji je napipao, na balkonu, kesu sa prikupljenom lukovinom i istu sažvakao do neupotrebljivosti, usput nabasavši i na pripremljene buškaste najlonke, sa kojima je stupio u direktan konflikt i izašao poražen, jer jeste da ih je uspešno isfronclao, ali se u njih i tako zapetljao, da smo ga dva sata razmrsivali iz dotičnog odevnog predmeta. Tako je Princezin čuvar minirao moj bapski pristup farbanju jaja, zbog čega sam morala da perjam u radnju i kupujem one prašak boje. Tim povodom ću narednih par meseci imati ruke kao akvarelna vila, sa naglaskom na noktima, koji izgledaju kao da sam njima orala po zejtinu na platnu. Da ne pominjem u kakvom mi je koloritnom stanju dragocena kolekcija lončića na tufne...uz finalni rezultat desetak ofarbanih jaja i oko dve hiljade puknutih, koje će srećna porodica imati da izjede kako god zna i ume.

Naredna faza, ukrašavanje jaja je, takođe preskočila poodraslu mladunčad, koja je do pre par godina sa oduševljenjem radila na tom projektu, ostavljajući me na miru bar sat vremena. Naravno da kako su porasli, tako im je ispod nivoa da se bave takvim prizemnim stvarima kao što je crtanje po jajima. Zato sam i tu primenila istantnu varijantu i, po prvi put, pazarila one nalepnice, elipsaste forme sa Uskršnjim motivima, doduše ne obraćajući mnogo pažnje na detalje. Prosto mi se činilo da tu nema šta mnogo da odskače od očekivanog – malo cvetići, poneki patuljak, vrvi od zečeva, pilići se žute, jaja i debeljušna dečica.

Prvi problem je nastao kada su dotične nalepnice odbile da se odlepe od podloge, a nije pomoglo ni grebanje ofarbanim, u dugine boje noktima, ni dentalni pristup kom pribegavam kad padnem u očaj...sve dok Princeza nije okrenula kartonče i videla da iste treba iseckati i potopiti u vodu. Odlično. Ostavljajući za sobom, po kuhinji, tragove koji bi nabili komplekse kineskim majstorima tuša i akvarela, uspela sam da izvedem potapanje, otkrivši prekasno da minutaža iz kartonskog, informativnog teksta, ne odgovara realnosti. Nalepnice su se prvo skvrčile, u treptaju ispravile i, za inat, u nano-sekundi odlepile sa podloge i ponovo zamotale u tanušne kovrdže, koje bogotac centar tekućeg praznika, ne bi mogao da odmota. Tu negde sam počela da gubim strpljenje, zbog čega su ukućani diskretno nestali, ostavivši samo hrabrog Varvarina da mi daje podršku spotičući me na svakom koraku. Zahvaljujući mom mlataranju rukama, u pokušaju da odlepim nalepnice koje su se radije lepile za mene no za jaja, Ikaru sleduje temeljito češljanje kojim bi trebalo da mu se odlepe sve jajčane dekoracije koje je dočekao na svoje ovčije lokne.

Posle polusatne borbe sa podivljalim nalepnicama, uspela sam da ukrasim ono malo celih jaja. Tako malo je falilo do konačnog ispunjenja cilja...kada sam provalila šta je pobesnelim dizajnerima palo na pamet da natrukuju na vesele nalepnice. Jeste da su tu zečevi, patuljci, kokoši i ostali uobičajeni, za ovaj praznik, momenti, ali...u sitnežu od sličica sam ugledala zeca na motoru, pandu na jajetu, patuljka koji jaši ubogog bambija nogu kratkih k'o u ježa, dve kokoške sa roza brushalterima, devojčicu sa naručjem jaja i pogledom serijskog ubice, zečicu u drugom stanju koja lovi leptirove veličine pterodaktila...

Kako god, to im je...jaja su ofarbana, navodno ukrašena, u frižideru je neophodna šunka, na koju će se deca namrštiti k'o na iskonskog neprijatelja, tu je i koren rena, zbog kog me čeka polusatno ronjenje suza i obavezna štrudla, ovde zvana potica, od maka, od koje će mladi naraštaj pojesti po komad, a od ostatka ćemo za par dana, dehidracijom i uzaludnim čekanjem na konzumente, dobiti solidan građevinski materijal.

Ostalo mi je samo da se pridružim komšiluku, koji od jutros pase po dvorištu, i našišam naramče trave kojim ću probati da pokrijem one jajčane nalepnice sa glavnim junacima takvog izgleda i priče da bi Karpenter mogao da digne ruke od filmova strave i počne da snima jutarnji dečiji program.