Društvo u kome se Bane kretao bilo je prilično zatvoreno i znalo se, uglavnom, od malih nogu. Roditelji su im se poznavali još od pre rata pa se to prenelo i na decu. Imao je, naravno, i drugove iz škole, Treće muške, ali oni, sem nekolicine, nisu pozivani na kućne sedeljke. Te su sedeljke bile dosta česte,  rodjendani, paterice, treći dani raznih praznika, uvek bi se našao neki povod, a povod je, često bio i da nema nikakvog povoda, ali se to sve dešavalo u njihovim stanovima i kućama, a ukućani su, koliko god bili diskretni, uvek bili tu. Zato je Radin stan, pretežno oslobodjen familije,  bio pravo božje davanje i bilo je prirodno da se društvo polako prelije u Aleksandrovu. Nisu oni tu radili ništa mnogo više nego što su inače, možda su neke devojke okusile malo duvanskog dima , kao izlet u zabranjenu zonu ili korak ka izjednačavanju sa muškarcima.

Ljudi koji ne vraćaju knjige

L E T NJ E S I T N I C E

Lepo je normalno popričati sa normalnom čovekom.

  Pavela upoznah preko svoje prijateljice koja radi spotove za rok bendove, i zgotivismo se – u prevodu, postasmo ortaci. Poslednji put smo zajedno bili na koncertu benda ’’Shindig Avenue’’, pre nedelju dana, razbijaju momci ska i punk, ali o njima u nekoj drugoj priči. Bio je ljubazan da mi da intervju za drugare iz Dominomagazina.

Neću da imam četiri godine!!!

Hoću duduuuuuuuu!!!!!!!!!!!!!!

Jaoooo... nešto mi smeta.

Boli me  to . 

Kada će to proći?!

Zašto smeta i boli?! 

Mozak mi govori: hoću dudu, hoću dudu......hoću dudu...hoću dudu.... 

Hoću da imam  tri godine!

Posvećeno Jim Wilson-u, našem preminulom pećinarskom drugaru i vodji ekipe, bez koga bismo sigurno zalutali.

Peta na listi najdužih pećina na svetu smestila je svojih dvestotinak kilometara podzemnih kanala u jugozapadnom delu prelepe Black Hills oblasti, u Južnoj Dakoti. Crni Brežuljci su nadaleko poznati po Mount Rushmore spomeniku, i po najvećem američkom okupljanju motociklističkih gang-ova, Sturgis Rally-ju. A što je za nas, pećinare, bitnije: tu se nalaze dve ogromne pećine u kojima se intenzivno istražuje - pomenuta Wind Cave, i još veća, Jewel Cave.

    Visoko dva metra, moćno, čisto...nudi se...široko taman  toliko da u njega stane vitka dama sa haljinama od struka što su po zemlji zahvatale dva kvadrata, bujnom punđom i raznoraznim šeširićima, perjem od retke živine, iglama sa rubinima ili nobičnim ukrasima koji su morali da izazovu pažnju ošacivača. Oko njega zlatasto drvo, izrezbareno nekim čudnim vijugama, preslikanim iz mozga tvorca; na metar od poda sto za nalakćivanje, nalickivanje, puderaj, iščešljavanje kosa, šminkeraj...i ono večno pitanje „ ko je najlepši na svetu“. Ovo ogledalo je verovatno uvek odgovaralo „ti lepotice“.

wisdom

Darjan, Pančevo

ordinary day