Mali format. Ipak. Može kratka. Priča. Kazivanje. Bez pretenzija. Onako. Recimo: Nolite jacere margaritas ante porcos. Deo Hristove Besede na Gori. Ne prosipaju bisere, sakupljaju ih, otimaju, pretvaraju u evre. Zemljište, plodno, obradivo. Ugrađuju se u svaki projekat i projektić. U grob neće moći da ponesu ali dok su živi! Za ostale ih nije briga, neka se valjaju u blatu kao svinje. Bez bisera. Bez vode, bez hrane, bez krova nad glavom.

Kosovo je naše. Vaše. Njihovo. Da, njihovo. U njegovom srcu će zauvek ostati njegovo! Da li su stvari mogle da se odvijaju drugačije.

Neće biti lako budućim biografima izvesnog Vesić Gorana, kad se budu prihvatili posla da ispišu njegov raskošni životopis. Ali, za takav poduhvat još ima vremena.

Iliti  nekultura kulta ličnosti.

 "Znanje, ali i moral, odgovornost i pre svega ljudskost i čestitost, osobine su koje u svakom od nas traži naš predsednik. I ne treba da mi kaže bilo šta. Ako me je predložio na funkciju, onda znam šta mi je činiti", rekao je Babić. 

Da je ovo rekao neki Sovjet o Staljinu za vreme Staljinizma rekli bi mu da ne  preteruje sa dupeuvlačenjem.

Naslov samo kradem, iako nisam prvi, a i tanjušan mi je kao front za SciFi notu što se probi kroz pukotine pop-kulture ovih dana, gde postoji planeta, na njoj rasa, u njoj operske pevačice koje se ceo život spremaju za samo jednu pesmu, jedno izvođenje, i kad u njemu dostignu queen-of-the-night-F (F više od ovog u fontu što imamo na raspolaganju, a i uopšte je smešno naše izgovaranje slova F ovako samog) one sebi oštrim bodežom probodu srce.

A kradem i sećam se zato što mi je dobar protivteg jednoj „modernoj" crtici identity-politike zvanoj „toxic masculinity", toksičnoj muževnosti kao fokusu napada identity političara i političarki koji dovodi do toga da se mnogim muškarcima uvlači pod kožu, i kako kaže jedna iznervirana američka dama od njih pravi „male, plačljive cvetiće" - dobro, dame su sa Venere, dok bi pesnici sa Marsa to preveli na književni srpski kao „plačipičke".

U jednom slučajnom trolu na blogu, dovatismo se prije neki dan, čuvenog misaonog eksperimenta  o beskonačno mnogo majmuna koji lupaju po tastaturi.

Anatolij Aleksejevič Kljosov, profesor biologije univerziteta Harvard u svom naučnom radu je izneo tvrdnje da je srpski gen star 12.000 godina i da potiče od Nojevog sina.

Ako je DNK analiza, koja ostavlja tragove o svakoj individui na planeti i ako je ona otkrila da je Darvin podmetnuo lažne kosti da bi podupro svoju Teoriju evolucije, onda nema ni jednog razloga da se sumnja u naučni rad A.A. Kljosova, koji tvrdi da je upravo DNK analizom dokazano da su Srbi pranarod današnjim Slovenima i mnogim drugim narodima Evrope, čiji je gen star 12.000 godina!

SRBI

Vrlo je teško iskoreniti predrasude koje si o nečemu gajio dugi niz godina. Uslovljeni smo medijima, informacijama, dezinformacijama, propagandom. Često toga nismo svesni, ali onaj naš lizard brain koji nas održava u životu non stop dobacuje “nemoguće da si se prevario”. I tako provedeš život bez da se zapitaš – ima li nečeg u drugoj strani? Ćorav na jedno oko takoreći. Ujedno bivaš sve zabodeniji u sopstvene pizme, viđenja sveta kakav bi trebalo da bude i sl. Ponekad se dese stvari koje te prenu – obrti, događaji. Eventualno. Drugi