Kada sam oko 1. maja objavila blog da putujem u Istru i Kvarner (Rijeka, Cres, Lošinj, Krk, Motovun, Grožnjan i tako te lepote), manula sam se računara i internet konekcija za neko vreme, čak nisam ni po istarskim kafićima u predahu jurila wirelles, pa sam tako srećom uspela i da sebi ne pokvarim sjajno raspoloženje koje me ophrvalo, onim prozivajuće-prosvetiteljskim

Da, dobro ste pročitali odrednicu, pišem o seksu.
Doprlo mi je do ušiju, rekla bi Šeherezada a ja posle dugo vremena naiđoh na Domanovićevu Stradiju. Evo samog početka:

U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču, a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena, u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona a nimalo slobode, držali se govori i pisale knjige o privredi a niko ništa nije sejao, cela zemlja pretrpana moralnim poukama a morala nije bilo, u svakoj kući pun tavan logika al' pameti nije bilo, na svakom koraku govorilo se o štednji i blagostanju zemlje a rasipalo se na sve strane a svaki zelenaš i nitkov mogao je sebi kupiti za nekoliko groša titulu: veliki narodni rodoljub.

Omne animal triste post coitum, veli stara latinska izreka. Pre no što se pozabavim ljudskim rodom koji je takođe animalnog porekla, moram reći da od malena pamtim tužan izraz na licima pasa koji se posle sparivanja, još uvek spojeni, vrte u krug ili mužjak vuče na jednu stranu, ženka na drugu ili jače vuče slabije. Taj izraz je zaista triste! Izgledaju kao da su skrivili nešto, uši su im pognute, tužno molećiv pogled, dirljivo za gledati a pomoći nikako.

U životu sam se nagledao koitusa petlova s kokoškama, vrabica i vrabaca, golubica i golubova, konja i kobila, bikova i krava, nerasta i prasica, čak šimpanza ali nigde ne videh to triste, naprotiv, kokoška bi se, što bi rekao Branko Ćopić, razrakoljila, otresla perje i nastavila da čeprka po bunjištu ili već gde ne, pevac zvani horoz bi kukuriknuo iz sveg glasa uz mahnito mahanje krilima...

Dobro bre, braćo, sestre i zemljaci, da l ste pri sebi? Ruši se autoput od Batočine do Kragujevca? Za bagerima ostaje samo oranje. Zato što nije imao građevinsku dozvolu i zato što je, prema oceni inspekcije, opasan. Shodno tome je inspekcija zapovedila da se autoput zatvori i vrati u pređašnje stanje. Ovo zatvaranje razumem, tako i treba, al što da se preore put?

 

Popovi se rastrzaše između brige o Kosovu i brige o Kačavendi te u istom danu oposliše zajedno oboje:

Evo vam Kačavenda, ne dirajte Kosovo.

 

Snimak na kome episkop zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ima seksualni odnos sa mladićima, pušten je na sednici Sinoda, tako da su i članovi crkvene vlade mogli da ocene kvalitet filma.

Kako stoji u zvaničnoj kritici Sinoda, film je vrhunskog kvaliteta, što umetničkog što tehničkog i Sinod mu daje 8 kandila od mogućih10. "U filmu se vidi da episkopu Kačavendi ne fali iskustva, kako ispred tako i iza kamere, jer pored glavne uloge episkop se potpisuje i kao režiser i kao scenarista ovog izvanrednog dela srpske kinematografije". Jedinu zamerku koju je Sinod izneo na film jeste da u pojedinim delovima filma ima repeticije, ali da ona ne narušava umetnički izraz ovog filma.

U oglasu se navodi da "Beogradska filharmonija raspisuje tender za izbor dirigenta za koncertno izvođenje prvih, trećih i četvrtih stavova simfonije Bramsa (druge stavove ubuduće nećemo izvoditi, jer su i inače spori i dosadni)".
Uslovi tendera su sledeći:

 subasa

03/26/2013 at 17:16

"Nije mi jasno kakve veze ima Taton laka mu zemlja sa ruznom pevacicom.Autonomas neki oce verovatno da napravi pometnju pa pise gluposti a uz to verovatno viri iz d.onima iz b.92,uz to sigurno ne voli pravoslavne popove jer to je trnend kod srbomrzaca iz Novog Sada,samo trcite ka satanizmu i mrzite hriscane ali bozja kazna za takve i ovog teksopica bice nemilosrdna,nece mih biti sao kad budu goreli u paklu“

 

Blago zemlji koja ima političare koji imaju znanja, veštine, mudrosti i hrabrosti da u teška vremena donose teške odluke i iza njih stoje. Koji se ne ravnaju prema rejtinzima i naslovima nego prema uverenjima i principima.

Itakodalje, sve je jasno. Kome je jasno. Drugima verovatno nikada neće biti.

Zadnje vreme došlo kad sam osetio poriv da gledam Ono kod One Oprolećovane. I ne samo da sam gledao, nego sam gledao u društvu, uz meze i piće. Odavno nisam gledao nešto ako smehotresno! Da nije tragično. Počelo je tako što su muškarci gledali a žene bile u drugoj sobi ali smo se tako slatko i neprestano smejali da su nam se očas pridružile.