xeuAQ2lPD3NWWo2rhrthWSQ5Rq85IDFtkw-YmY-GGgjv2MM45Pjk-i_jzXe3xmGO4cI798iwNxuGj3OraSWwdP9lKUmmNT7ttRTPnG_xBYZqP8hrbcwMdhmJYpTNhBWCstiMQXt8krM42VQgGG98YK8cXHNOH0FGmVgGxdfVrLOTB4utmQeEKZ7WMiPUNVY-NHAt_HYwSbCF5lUhN7ACr6dw5dV3wH8oN-b8tuPP26OalTEjxZgjxSjHSDb75E0x1zByn9ghVo9-qmMrtVLtPQ8lrbU8ifzss80ipPYUHCHMJL1vJF7fSqKxPKkzDVEt7w9WFix0OfbyV3cWk8uDK485RNN40_T1_rJD_R4Un0DPpvvzy07CPXLD3HuVWqG0RKewSjQsnZ2LuJS589_29RvY7NjRuZWpOmFfXOez9MOFI3TSzUtsweITgY4C3XQ2qWNcENmlbPuy3-_SJ7JP3NcC92IricCKLU2DxDho87dp2OQ_fNcGNvnGLNU9WrpXCmwqiAXBmOJta3b3PAIYRmeye9Ih8Do6PCidmh2yjiNK79fQ8Y_NH-uCYdbxeST4Mlia0f0OYwbkYmzzFoDyKaXvA5A7sxCG3lk7MNK9qyCCzGFQNMuFKA=w270-h406-no?.jpg

... dok tražimo ključ do produhovljenog iskustva u divljini.

Na nedavnom IoT (Internet of Things) sajmu u Londonu je bilo mnogo preduzeća iz celog sveta, što su nešto doneli da pokažu, negde između 100 i 200 preduzeća, 20,000 posetilaca i preko 200 prezentacija. Teško je znati tačan broj pošto se pod istim krovov skupilo preklo 500 preduzeća u 5 ICT (Information and Communication Technology) donekle karakterističnih disciplina, IoT je jedna od njih, i mnoga preduzeća su registrovana u jednoj discipline, iako su imala da prikažu svašta u više njih.

Svet se žestoko uvezuje, IoT će po obimu posla u ne tako dalekoj budućnosti prestići mobilnu telefoniju. Oko godine 2030. se godišnji obim posla procenjuje na oko $3,000 milijardi.

Bilo koje gusto uvezivanje je nabijeno fenomenima, ovom prilikom nas je na jedan micro nivo brzo spustio čovek do nas koji je došao, u ime svoje firme, sa prostom solucijom za podizanje kvaliteta života starim ljudima sa demencijom - tako smo I naučili da je demencija ogromna Stavka u UK NHS (National Health Service) budžetu, dok je NHS najveći državni izdatak britanske vlade.

Na štandu pored izloženog čovek je imao uramljenu fotografiju žene, portret, jako lepog lica i izuzetno blagog i prijatnog osmeha. Pitali smo ga da li ta žena ima demenciju i on rekao je da nema.

 
2017-05-20 18:10:10

Angelinin mali

kosta.babic RSS / 20.05.2017. u 19:10

Jedne od onih večeri kad su se često oglašavale sirene, sretnem ja Imreta na  stepeništu Televizije. Deca su prvu sirenu zvala“šizela“ i ona je značila da će negde uskoro da padaju bombe ili rakete. Pričalo se poluglasno da će gađati i zgradu Televizije ali niko nije znao kad. Pitao sam idiota da odemo za svaki slučaj u Tašmajdanski park, sednemo na neku klupu i sačekamo drugu sirenu koja se zvala „mirela“. Ne treba da vam pričam da je to bio prestanak uzbune.Međutim, Imre je imao bolju ideju, da odemo u kafanu „Kod Grka“i tamo popijemo neko piće dok se situacija ne smiri.Naravno da sam prihvatio.

 
2017-05-12 13:47:52

Napoleon

Neven Cvetićanin RSS / 12.05.2017. u 14:47

Jaz između Revolucije i Restauracije će u početku biti nepremostiv, te će ovaj jaz prvi pokušati da hrabro premosti, noseći konture nove sinteze vremena, Napoleon Bonaparta. To će ga smestiti u ulogu tragičnog heroja epohe, budući da vreme još nije bilo zrelo za sintezu koju je nudio, te on ostaje verovatno najvećim u nizu modernih državnika koji će biti, u najbukvalnijem smislu, ispred svog vremena.
Bonaparta će, štaviše, biti jednim od retkih modernih državnika koji će ne samo biti, već koji će i ostati ispred svog vremena, stalno trčeći brže nego što je društveno tlo dozvoljavalo i moglo da apsorbuje.

 
2017-05-02 23:09:03

Svetlost i senke

tasadebeli RSS / 03.05.2017. u 00:09
 
 
2017-04-19 13:30:53

Napred u srednji vek

krkar RSS / 19.04.2017. u 14:30

witchdance.jpg


Uzmite zmijsku košuljicu (mora biti od otrovnice), suvo krilo slepog miša, grudvicu dlaka od vuka (najbolje sa vrata ili leđa ali ako nemate može bilo kakva, samo da je vučja), nekoliko zrna pšenice koja je dve godine bila zakopana ispod kućnog praga i šaku suve koprive. Treba vam još i crep sa crkve (sa istočne strane) i jedan detetov odsečeni nokat koji je odležao 7 dana u svetoj vodici. Sve sastojke dobro istucajte ili sameljite i razmutite u maloj šoljici

 
2017-03-17 15:21:41

Kardinal Rišelje - treći deo

Neven Cvetićanin RSS / 17.03.2017. u 16:21

Rišelje i njegovo osnivanje Francuske akademije će potvrditi jedno pravilo koje će važiti u svim vremenima i koje ćemo moći primeniti u ocenjivanju formata nekog nekog državnika uopšte - što će neki državnik biti većeg formata, biće sklon da oko sebe okupi ljude jednakog formata iz drugih oblasti; nauke, umetnosti i uopšte oblasti vaskolikoga stvaranja, u nekom nekspliciranom pravilu „društvene sile teže" čija će gravitacija voditi do grupisanja inovativnih i kreativnih umova jednih uz druge, kako bi mogli poslužiti zajedničkom cilju. Jednostavno govoreći, svakog državnika i političara uopšte, moći ćemo da ocenimo po kvalitetu saradnika kojima se okružio, kao i po procvatu raznovrsnih društvenih oblasti tokom njegovog vladanja. U tom smislu se može reći da je „svetovni kardinal" Rišelje, od samozatajnog i tihog Di Tremblea kao „sive eminencije" poretka, preko niza drugih saradnika, koje je, mora se reći, kandidovao uglavnom iz tajnovitih crkvenih redova, stvorio pouzdanu elitu države, nadograđujući je umetničkom i naučnom elitom okupljenom u Francuskoj akademiji (čija je prva svrha trebala da bude zaštita francuskog jezika, a time i francuske kulture, čime se Kardinal ne ukazuje samo kao tvorac moderne francuske nacije u političkom, već jednako tako i u kulturnom smislu).

 

... spremna za trčanje" ... je kako je nekad davno bihejvioralni (Sprski?!) psiholog John Broadus Watson dotakao "bitnike" u nama, koji se, u stvari, kao ovce saterane u tor sabiju oko zajedničke teme, tačnije odvajaju od pregrejanog bitničkog da bi se još više pregrejali oko sabijenog objektivnog.

Od "verne reakcije na lekiće izabrane od strane drugih", kao jednog terminala fenomena objektivizacije, do drugog, gde se u blogovima o politici, političarima, četnicima, ustašama i sličnom ne zna ni ko pije ni ko plaća, čuči ostatak boljke zvane „indukovana svest o ‘značaju' objektivnih istina u našim životima".

am.19085.jpg 

Dobro, boljka se ne zove tako, ovo sam izmislio, iako ko zna da li sam i otkud maznuo poneki fragment pa ugradio u rečenicu, blog, ... - deo definicije amatera je, između ostalog, i pozajmljivanje tuđeg, često bez svesti o tome, uz ograničeno razumevanje, pa onda strasna odbrana nove, subjektivne konstrukcije povrh pozajmljenog, često strasnija nego što su je autentični autori branili u svom polu-subjektivnom svetu.

 
2017-03-12 10:10:48

Narod o Krstiću

Srđan Fuchs RSS / 12.03.2017. u 11:10

Zaista čovek ne zna šta je jadnije kod kolege Krstića - da li njegova agitacija za kolegu Vučića, da li njegov odvratno nadobudan stav prema kući i porodici kod koje je u gostima a gde je većini pride zabranio da sede u sobi u kojoj je On, o najlepši i najlucidniji i najelitniji Nebojša, te da li ova sada sofistizacija sa izjednačavanjem atributa vlade u kojoj se zaposlio u odnosu na one pređašnje - dakle, mislim da je vreme da mu neko kaže otvoreno - Krstiću, fašista si postao, jadno.

 
2017-03-10 14:28:02

Kardinal Rišelje - drugi deo

Neven Cvetićanin RSS / 10.03.2017. u 15:28

Kod mladog biskupa želja za služenjem državi je ipak bila jača od akademskih interesovanja i želje za akademskom karijerom, te se on, po menjanju odnosa moći na dvoru, vraća u službu države, uspešno završavajući posao nivelacije interesa kralja Luja XIII i interesa njegove moćne majke Marije Mediči (Marie de' Medici) što mu donosi kraljevo poverenje, te on uskoro silovito napreduje, kako u državnoj, tako i u crkvenoj hijerarhiji. Kralj ga uskoro nominuje za kardinalsku službu, postavljajući ga istovremeno na mesto svog savetnika, da bi nakon uspešnog služenja kruni u krizi sa hugenotima, postao najpre kraljev ministar, pa potom i njegov „prvi ministar" (1624. godine), odnosno predsednik vlade francuske monarhije. Ovim je Rišelje postao i kardinal i premijer, odnosno sve ono po čemu će kasnije postati poznat, stojeći na razmeđi dvaju svetova, crkvenog i državnog, sintetišući ih u sebi. Tako je rođena legenda i mit o moćnom kardinalu-premijeru koji „državnom razlogu" privodi sve ono što bi potencijalno moglo da bude destruktivno po državu, oličavajući samim svojim ispijenim i oštrim likom, koji se oštroumno smešio sa portreta toga vremena, „državni razlog" čak i samom svojom pojavom.

 
2017-03-07 14:12:52

Čki izbori, koliko je ko čka?

Srđan Fuchs RSS / 07.03.2017. u 15:12

Najveći problem da se ljudi mobilišu da glasaju je zato što ogromna većina normalne, drage, srpske populacije smatra da su predsednički kandidati pičke.

Međutim, ko je kolika čka?

 

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana