"Ribnikar" je mrtav

Prebrojavanje i omalovažavanje.

"Dok je vlast skidala odgovornost sa sebe, građani su na protestima koji su trajali mesecima tražili odgvorne. Nisu ih našli. Umesto toga vrh države im je odgovarao prebrojavanjem. Ana Brnabić je pojasnila i kako se broj građana na protestima "lažno" umnožava. Otišli su i korak dalje, pa su organizovali kontramitnig - kako bi pokazali ko može više ljudi da okupi.
Bili su to najmasovniji protesti, posle petog oktobra. Uprkos svi pokušajima glasnogovornika režima da istinu sakriju".

Moj mozak ne može da shvati da je večeras ispred "Ribnikara" bio skup roditelja koji protestvuju protiv bilo kakve želje roditelja ubijene dece.
Nemoguće je da se to dogodilo.

Sve čovek do čoveka, sve karakter do karaktera, da citiram oca, čiji je sin poginuo na radu u fabrici u Lučanima, a da niko nije snosio odgovornost. Može se primeniti na mnogo toga. Nadam sa da vest nije tačna.

Je l' se seća neko ovog teksta?

Pa evo, ubijaju nas nevaspitana deca. Bahati, besni, tatini sinovi, i jedan i drugi, sa debelim vezama sa partijom i bratijom.

kick68

Je l' se seća neko ovog teksta?

Хвала на подсету, сјајан блог. Кога мрзи отварати:

POBIĆE NAS NECVASPITANA DECA*
AlexDunja 21.10.2011

"Učenik četvrtog razreda je u četvrtak u 11.30 sati, ispalio jedan projektil u zid učionice, iz oružja koje je doneo od kuće", navodi policija.

Ево мога коментара тамо:

nikvet pn

čiji sin je pucao

Kao da je to važno. Paraćinsku caršiju zabole uvo. Kaže mi drugar :
- Ajde bre, jaka stvar.
- Pa čoveče išli smo u tu gimnaziju ti i ja, išla naša deca; sad idu neka druga deca i tebe zabole ?!
- Gde ti živiš ? Jel letos svaku noć divljali motoristi 150 na sat glavnom džadom niz video-nadzor ispred policije ? Jesu. Jel izašo neko da kaže no-no ? Jok.
Jel se zakuco dečko namrtvo u glavni most po vašaru na sveti-Iliju ? Jeste. Jel nekom dlaka s glave fali, osim njemu glava ? Nikom.
Jel T-ov dečko džipom poseko betonsku banderu ? Jeste. Trećina grada bez struje, opravljeno do ujutro i nikom ništa.
Gde je ubica tvoga kuma - eno šetka Ćuprijom.
Prošlogodisnje ubice iz glavne ulice, jedan nožem u podne drugi ražnjem u ponoć - vikendom su po kafićima. Sve po zakonu.
Na sveti-Tomu vašar (19.10.) bilo 5 godina otkako je roknuo magacin municije. Nema ni optužnica akamoli krivci. Oćeš još ? Ima ihaj.
I sad drama - pucnjava u gimnaziji. Ujebaga, da je u kafiću ne bi ni bilo na vestima. Mora to da se zataška jer nikom ne odgovara. Profama naravno, političarima da ne padne rejting a klincu da ne plati baš mnogo. Tarifa se zna, svaki advokat će ti kaže. Niko mrtav falabogu, svako čudo za tri dana i gotova stvar.

Drugar me ubi u pojam s lakoćom.
Kolektivna totalna anestezija.

Ово је тек кроки црне хронике гуљавог града Параћина 2006-2011. Тридесетак хиљада народа. Је ли се нешто променило до 2024.? Реторичко питање. Јесмо ли нешто научили? Баш ништа.

Зашто нисмо научили? Зато што не желимо да погледамо истини у очи. Не желимо да чујемо дијагнозу. Ону етиолошку, узрочну, дубинску.

Списак починитеља у маломе граду и није нека тајна. Постоји ли нека каузалност, правилност? Наравно да постоји. И неписменом лаику, акамоли стручнима кристално је јасно да највећи део потиче из истог миљеа, исте провенијенције, од исте лозе. Много мањи део је од оних расних природних криминалаца за сва времена и све системе.

Власти је немогуће, несварљиво и неизговориво јавно признати да су то све њихова деца. Бахата, размажена и неваспитана исто као и они некад. И најважније - заштићена. Они су изнад-изван закона, за њих те тривије не важе.

Наставља се теленовела комунистичке Србије.

angie01
ae, izvini, ja se ne secam da su deca za vreme YU nosila oruzje u skolu

Е па ја се сећам да је другар који је донео боксер у школу нахебо тврдо. Други је повремено шкљоцао скакавцем а њему ни но-но.

Указујем на најмањи заједнички именитељ насиља у нас кроз време, ти указујеш на разлику у интензитету. Слажемо се потпуно. Некажњено насиље ескалира увек и свуда.

Сад би требало да ти одговорим:

angie01
dok je Tile drzao uzde

...и бич, и нож и колач - није било ни д од демократије.

Па онда:

vjekoslavova mantra

...или Павелићева, Изетбеговићева...?

И тако даље. Да поновим причу о народном хероју Бранку Крсмановићу? Или о иоле цивилизацијској валоризацији било које идеологије и власти установљене разбојничком пљачком?

Не, одустајем.

Остајемо у зони пријатељског ћаскања. Уз обавезу да се другарски изљубимо при упознавању

-

dok je Tile drzao uzde

Za sve koji vole uzde:

Eto vam Vučić, za bolje i niste!

al da je sistem zakazao je dokazana cinjenica

kako je na vreme mogao klasificirati malog ko rođenog ubicu ,, a da tim metodama ne uništi bar još sto života djece kojima bi isto prepisao

mada, koja je to strucnost potrebna da procenis u kakvom haoticnom drustvu zivis.

mada, koja je to strucnost potrebna da procenis u kakvom haoticnom drustvu zivis.

to se moglo xdogodit i u teksasu a to nije kaotićno druđtvo...
zabrana držanja oružja nije mjerilo uređenog društva
va

nekažnjivosti

Uvek znaš i pamtiš gde su te zatekle strašne vesti. Naročito one koje nisu samo strašne, nego i nepojmljive, neprirodne: vesti koje to nikako nisu smele da budu. A sada jesu, i niko vam ne garantuje da se neće ponoviti u još gorem vidu. To se zove loša beskonačnost: tipična boljka društava koja se ne razvijaju, nego trunu.

Tako je i sa Trećim majem. Dobro znate gde vas je sustigla vest o događaju koji se, u takvom obliku i brojnosti žrtava, još nikada nigde nije dogodio. A sada, evo ga tu, pred nama i sa nama, i trebalo bi sada nekako da živimo s njim.

Poricanje ništa ne pomaže, ono je samo znak da terapija još nije ni počela.

Na talasu tog šoka i strave formirala se do sada najozbiljnija politička alternativa onome u čemu živimo.

Ta je alternativa umalo preuzela Beograd od unutrašnjeg okupatora, to jest – preuzela bi ga da joj pobeda nije ukradena na očigled svima.

Uskoro će pokušati ponovo, i ponovo će biti pokradena.

Je li to razlog da ne pokuša? Nije, jer ne možeš se nasilnicima predavati bez borbe, pošto si onda rob.

Mnogo se u ovih godinu dana, da izvinete, mudrovalo o tome kako je trećemajski (i onaj koji će uslediti sutradan) pokolj neizbežan plod kulture nasilja u koju smo uronjeni do glave, i to već jako dugo, toliko da su iznikle mnoge generacije koje se ni ne sećaju da je ikada bilo drugačije, niti dubinski veruju da bi drugačije moglo da bude.

Možda negde drugde, ovde – ne.

Lepa su opštehumanistička naricanja o tome kako „moramo iz korena da izmenimo naš kulturni model“ i tome slično, ali niko nema vremena toliko da čeka.

Zašto se ne bi krenulo od jednostavnijih i dohvatnijih ciljeva?

Na primer, od uverljivog obećanja onima koji nas brste i politički i finansijski da neće proći nekažnjeno? Jer, to što čine oni čine samo zato što: 1. su tako u mogućnosti i 2. zato što misle da nikada neće platiti račun za učinjeno.

Iz takve uverenosti proističu najveća zla.

A uverenost se temelji na iskustvu. Ne možete nikoga kriviti zato što srećno parazitira na očiglednom.

I onaj dečak, trinaestogodišnjak, krenuo je u ubistveni pohod uveren u svoju nekažnjivost, dakle, zloupotrebljavajući upravo činjenicu svog dečaštva.

Dumanjem o nedužnosti i krivici izgleda da se nije mnogo zamarao, važna mu je bila samo nekažnjivost.

Od koga je to naučio?

Nema druge nego da je razabrao da tako stoje stvari odrastajući u atmosferi sveopšteg nasilja koje ne da se ne sakriva po budžacima nego doslovno para nebo nad Beogradom i drugim našim gradovima.

Pogledajte Ovo gde živite, i ako to nije muzej strave i nasilja, ne znam šta je.

Šta su visoki stakleno-betonski zatvorski tornjevi koji nas odvajaju od vazduha i vode, osnovnih elemenata života?

Šta je železnička stanica koja to više nije? Šta je skalamerija pred njom? Šta je Trg republike?
To je mogući odgovor na pitanje „zašto“, i znam da je on krajnje obespokojavajući.

Ko ima utešnije objašnjenje, slobodan je da ga ponudi.

A na pitanje „kako“ odgovor je još suvoparniji: oružje, mnogo oružja, bilo mu je dostupno, baš kao i kvalitetna obuka u njegovoj upotrebi.

Kako je moguće da sve to bude dostupno detetu, i to iz „fine porodice“ iz elitnog dela glavnog grada?

Ne znamo kakvi se sve mrakovi mogu roditi u ljudskim glavama, pa i dečijim, ali stvar je u tome da nam je osnovna dužnost da sačuvamo i njih i sebe od tih mrakova, da sprečimo da ikada izađu iz močvara bolesne fantazije – odakle bi možda s vremenom izbledeli i iščilili, samo da su imali priliku.

Jesmo li, godinu dana kasnije, pametniji, mudriji, pažljiviji?

Ne, samo smo nesrećniji.

I poniženiji.

Jer nasilje i dalje piruje, a većina nas gleda da mu ne stane na senku.

A kamoli na crtu.

Teofil Pančić

zabrana držanja oružja nije mjerilo uređenog društva

hahahahahahahahahahahahahahahahaha

hahahahahahahahahahahahahahahahaha

hahahahahahahahahahahahahahahahaha

Colin_bgd

zabrana držanja oružja nije mjerilo uređenog društva

hahahahahahahahahahahahahahahahaha

hahahahahahahahahahahahahahahahaha

hahahahahahahahahahahahahahahahaha

Циљ забрана и контроле је мање насиља и мање убистава.

УК је пример земље где је изразито мало ватреног оружја (3,3 на 100 становника), али стопа убистава око 1,1 на 100.000 становника, односно није мања од европског просека, а најгора, па и масовна убиства су најчешће извршена хладним оружјем.

У Италији има 4-5 Х више оружја по глави него у УК (14,4 на 100 становника), а стопа убистава је 0,5 на 100.000, односно упола мање него у УК (упола мање од европског просека).

principessa_etrusca

Colin_bgd

zabrana držanja oružja nije mjerilo uređenog društva

hahahahahahahahahahahahahahahahaha

hahahahahahahahahahahahahahahahaha

hahahahahahahahahahahahahahahahaha

Циљ забрана и контроле је мање насиља и мање убистава.

УК је пример земље где је изразито мало ватреног оружја (3,3 на 100 становника), али стопа убистава око 1,1 на 100.000 становника, односно није мања од европског просека, а најгора, па и масовна убиства су најчешће извршена хладним оружјем.

У Италији има 4-5 Х више оружја по глави него у УК (14,4 на 100 становника), а стопа убистава је 0,5 на 100.000, односно упола мање него у УК (упола мање од европског просека).

Terms of reference (tj. "Циљ забрана и контроле је мање насиља и мање убистава.) su ti parcijalni, ofrlji, pogresni, pa i zlonamerni (za konkretnu diskusiju) i onda je sve posle toga samo puko baljezganje i serendanje...

angie01

je l ima bilo koja tema, koja jasno pokazuje da nesto nije uredu u Srbiji, a da se ti ne pojavis sa laviranjem i pokazivanjem, kako evo i drugi,...pa kako na taj nacin zelis dobro nasoj zemlji?...tako dajes saglasnost, da eto, nije do nas, sve je ok, to je uobicajeno i slicno,......kako nikada ne dajes neke pozitivne primere, koji kazu, evo, moze i ovako, ovako je dobro....to kao da konstatno branis dete zlostavljaca.

kolicina oruzja je siguran znak da nesto ozbiljno ne stima, narocito sto je taj nenormalan broj po glavi stanovnika, posledica ratova devedesetih-pitanje je, ko su ti ljudi sa oruzjem, odakle im i cemu bi trebalo da im sluzi.

Србију нисам ни споменула, већ сам навела као пример две европске земље од којих у једној има 5 Х више оружја по глави становника, а два пута мање убистава.

Количина ватреног оружја код становништва очигледно није пресудни фактор, већ менталитет, одговоран или неодговоран однос према оружју, психолошки профили починилаца итд.

Али ти по обичају игноришеш рационалне аргументе.

angie01

evo, ako bi da poredis,
Odzvanjaju mi reči Adrijaninog tate:
-Mi smo se 2020. vratili u Srbiju jer nam se činilo da stvari ovde idu nabolje, a Francuska je za odgajanje dece... užas...
Ko ne zna Vučića, skupo ga plaća. Ovaj čovek najskuplje.

Ужасна трагедија за родитеље, али какве везе има Вучић са жртвама клинца психопате коме су родитељи омогућили приступ оружју?

ima neuredjenost drzave, ne funkcionisanje sistema, u kome je prvo moguce da otac ima toliko oruzja i municija

Zakon o oružju i municiji je nasleđen iz "uređene" SFRJ.
Posle ove tragedije je menjan.

kakve ovo veze ima, lebati,...ja se ne secam da je j Yu bilo ko, sem policajaca i vojske imao oruzje,..

i sta se tacno promenilo?...nije uredjenost sistema mrtvo slovo na papiru,...mi generqlno nemamo lose zakone,...al dzaba

Mene samo zanima sledeće:

Kako,kojim merama bi ti sprečila mladog sociopatu u njegovom naumu i zašto to nigde niko u svetu nije uspeo?

Otkrij nam tajnu i ujedno odbrani planetu od mirnih, tihih, marljivih sociopata koji ni mrava zgazili nisu dok im nije došla žuta minuta.

mozes da se smejes, kod nas niko nije imao, mozda u tvojoj divljini-jeste.

U mojoj divljini nije nastao pojam "sačekuša". U tvojoj je, od lokalnih divljaka.

Zapravo, sa divljinom sam se tek ovde sreo. U mnogo čemu. Ponašanju ljudi, javnoj upravi, saobraćaju, ophođenju, komunalnoj kulturi i kulturi stanovanja...

Jbga, gadno je kad ti je matica zaostalija a druge nemaš.

kakve ovo veze ima, lebati,...ja se ne secam da je j Yu bilo ko, sem policajaca i vojske imao oruzje,...sada smo u svetskom vrhu-i to samo po onom prijavljenom.

Онда мора да је било баш тако.

angie01

ja se ne secam da je j Yu bilo ko, sem policajaca i vojske imao oruzje,

Имало се оружја итекако. Баш докторске сошке у предсобљу у дуборезу са заштитним стаклом, прескупим карабинима и позлаћеним пиштољима биле су ствар престижа.

Само у Ловачком друштву Параћин 80-тих и 90-тих у лову погинуло је 7 (седам) људи. У два случаја био сам присутан, очевидац. Плус две кућне тинејџерске погибије. Ни речи о томе у медијима, није се ни десило, нити ико зазвонио за узбуну.

И онда Рибникар шок? Није него тек логичан след. Берба.

angie01

Kako,kojim merama bi ti sprečila mladog sociopatu u njegovom naumu i zašto to nigde niko u svetu nije uspeo?

to se nije desilo odjednom,...zivi u shebanom agresivnom drustvu, roditelji su ocigledno bolidi, otac se sa njim druzio tako, sto ga je vodio u streljanu, niko dva dana nije video da ima oruzje u rancu i da pravi molotovljeve koktele,...pa majkumu, mene dete kad pogleda, ja znam da je nesto,....pp sluzba isto nije odreagpvala- "postovana porodica" bozemoj, daj da ga prebacimo bez potrebnih uslova i dokumentaciju u drugu smenu i slicna munje....filovao se raznim sranjima koja su mu bila dostupna i niko nije primetio.

izvini, je l ti i tvoja gospodja ne biste primetili, da nesto ne stima kod vase dece, a da nista specijalno ne pokazu,...sto ne verujem da je ovde bio slucaj, ne verujem da je bilo gde,...suvise miran, suvise cudan, suvise gleda cudno, suvise se ne ponasa,...evo, ja ti rekoh za sebe, kad me pogleda, ja vidim, a jos da nesto radi, muva se krije, ne izlazi iz sobe,...pa znaci da ti roditelji nisu ni ulazili u sobu, kada su mu na stolu nasli spisak za odstrel.

Gomila nagađanja.
I posle svega što se dogodilo, nastavnici koji su mu predavači kažu da ničim nije ispoljavao čudno ponašanje. Pristojan, uredan, vredan, odličan đak, malo tiši...
Koji nastavnik ili pedagog ima razloge da reaguje na takvo dete?
Takvo dete je za njih super dete.

Da nađem spisak na kom je moje dete napisalo imena deset drugara iz škole poslednja stvar koja bi mi pala na pamet je da je to spisak za odstrel. Dovoljno bi mi bilo da kaže da je za rođendan ili za žurku i ne bih više mislio o tom papiru.

Oružje koje čovek ima ne proverava svaki dan.
Što se ostalog tiče, streljačke sekcije u školama smo pohađali od 5. osnovne. Pucali smo precizno, ko manje, ko više, u metu prečnika 10 cm.

Potom, samo će sociopata iskoristiti oružje na način na koji je to mali ubica uradio.

Za Ribnikar ne postoji krivica društva, pa ni porodice u onoj meri koliko im se sada tovari.

Za drugi zločin, počinjen dan kasnije, institucije su krive kao sam đavo!
Znali su za nasilničko ponašanje ubice, dolazili su po prijavama, oduzimali oružje koje je vraćeno a po zakonu nije smelo ni biti u posedu.
Tu su tužilaštvo i sud grdno zasrali, a policija bez ta dva organa ima potpuno vezane ruke. Oni su svoj psao obavili, ostalo je bilo na sudu i tužilaštvu.

Само у Ловачком друштву Параћин 80-тих и 90-тих у лову погинуло је 7 (седам) људи. У два случаја био сам присутан, очевидац. Плус две кућне тинејџерске погибије. Ни речи о томе у медијима, није се ни десило, нити ико зазвонио за узбуну.

U Tuzli dva slučaja da deca vojnih lica u igri ubiju drugare. Jedan ubijeni mi je bio dugar a pikao sam fudbal sa dečakom koji je povukao oroz.

Nehat i nemar roditelja. Očeva, pre svih.

Bre, u specijalnim jedinicama se municija i oružje drže razdvojeno.

Samo ekstremno glup ili ekstremno nemaran čovek može da drži oružje i municiju na istom mestu, naročito u okviru pištolja, u kući u kojoj ima dece.
Dečake to neverovatno privlači!
Ta igra sa đavolom!

angie01

Србију нисам ни споменула, већ сам навела као пример две европске земље од којих у једној има 5 Х више оружја по глави становника, а два пута мање убистава.

pa ti UVEK i na SVAKU temu dajes primere drugih kako bi amortizovala problem o kome se govori- to brate nije normalno, a ni patrijotski, ni sa J, a ni bez, nego je bezobrazluk najveci moguci, jer ujedno i ne kusas ta sranja koja pravdas drugim istim takvim.

rekoh vec, kako ti se ne omakne da pomenes neke bolje primere i kazes, pa majkumu, zasto mi ne uradimo ovako bolje.

Ја се свакако нећу придружити хору ”страшно, страшно” и ”само у Србији”.

Србија не постоји мимо другог света и упутно је погледати туђа решења за сличне ситуације. Ја ни најмање не умањујем српски проблем наводећи примере других, у овом случају Италије и Енглеске, а из њихових упоредних података произилази да проблем није у количини оружја.

Имало се оружја итекако.

Ја се сећам атентата на турског амбасадора у Београду када је на улици кренула унакрсна паљба наоружаних пролазника у којој је, ни крив ни дужан, погинуо младић - пролазник. Знам и случај тешког рањавања клинца који је другу показао очев пиштољ, а пиштољ у руци друга опалио.

проблем није у количини оружја

U SAD ne postoji nikakva korelacija između količine oružja u nekoj state u odnosu na broj ubistava.
Postoji korelacija sa nečim drugim, ali da ne uvodim sad rasne teme.

A kad se desi neko masovno ubistvo po školama, što je prilično često, uglavnom urade neke renovacije u školi, reorganizuju layout, nešto sruše i izgrade drugačije, da se izbegnu podsećanja ali još nisam čuo da zatvore školu i pretvore je u muzej ili neku sličnu ludost.

meni je uvek blamanto, kada se pribegne ovakvom laganju, kakav unakrsna vatra, to je bio teroristicki napad dva Jermena na Turskog ambasodara i samo su oni pucali i kada su krenuli da beze, potraco je jedan mladic za njima i oni ga ubili, ostali gradjani su bezali da se sklone,...to je bio jedini teroristicki napad u YU.

Убиство судента је је стављено на терет једном од атентатора (мада је сумњива верзија по којој је голоруки младић јурио наоружаног атентатора). Пуцао је један деда на Булевару који је водио петогодишњег унука из вртића и пар таксиста са такси станице код некадашњег ЈАТ-а.

”Нападачи су се дали у бег, а поједини очевици појурили за њима и храбро им се супротставили, попут Жељка Миливојевића, студента машинства из Инђије, који је том приликом страдао.

У општем метежу и пуцњави рањено је још двоје Београђана, као и амбасадоров возач.”

ЛИНК

to je bio jedini teroristicki napad u YU.

Bio je i onaj napad neoustaških terorista u bioskopu u BG. Otmica aviona JAT-a u Podgorici je takođe teroristički čin. Zatim upad bugojanske grupe. I oni nebrojeni obračuni godinama iza WW2 sa saradnicima okupatora, u najvećoj mjeri sa tzv. križarima, koji su ostali tu kako bi ponovo zavodili teror.

...

Problem ovih prokletih prostora je i samo odsustvo katarze. Mural RM u neposrednoj blizini škole vrlo izvjesno je mogao da bude jedan od ključnih trigera za taj konačni mentalni kvrc koji je okončan masakrom. U kontekstu toga pitam se i zašto je suđenje zatvoreno za javnost? Vjerujem kako bi svašta isplivalo i otkrilo se kao možda najveće ogledalo sveukupnog nemara, guranja svih problema pod tepih, itd.
Cunami neodgovornosti ovde je permanentna kategorija.

U mnogo čemu me opet sve asociralo na ovaj nastup ŽM pun rezignacije i revolta, sa konstatacijom koliko poremećena društva su nastala iza tragedije 90-ih.


Dodatan primjer je i da su se u HR, tj. Slavonskom Brodu posljednjih godina viđale scene maturanata obučenih u crne odore sa podignutim rukama u 'Sieg Heil' položaju sa sve ponosnom profesorkom pored njih u istoj odori. Ili štaviše da maturanti u (nekada slobodarskoj*) Rijeci (*doduše još se drži u tom pogledu) ushićeno pjevaju tompsonove rime i uzvikuju 'zds'.

Problem ovih prokletih prostora je i samo odsustvo katarze. Mural RM u neposrednoj blizini škole vrlo izvjesno je mogao da bude jedan od ključnih trigera za taj konačni mentalni kvrc koji je okončan masakrom.

Мурали Ратка Младића на београдским фасадама га славе као хероја, родољуба и генерално позитивну личност, па не видим како је такав мурал могао да инспирише 13-огодишњака рођеног 15 година након рата, на брутално убиство школских другарица и друга.

ali, kako stoji i u tekstu, to je bio teroristicki akt stranih drzavljana, koji su i izabrali Beograd za svoju nameru, jer je bio miran i isiguran grad u kome se tako nesto najmanje ocekivalo.

У СФРЈ су долазили и добијали подршку страни терористи са међународних потерница. Колико се сећам, Карлос, можда најпознатији међународни тероиста је 70-их ухапшен у Београду, па пуштен да оде у Ирак, а две године након атентата на турског амбасадора, СФРЈ је дала слободан пролаз Абу Абасу, отмичару брода Акиле Лауро и убици једног путника.