RIP

Riders on the storm
Riders on the storm
Into this house we're born
Into this world we're thrown
Like a dog without a bone
An actor out alone
Riders on the storm

There's a killer on the road
His brain is squirmin' like a toad
Take a long holiday
Let your children play
If ya give this man a ride
Sweet memory will die
Killer on the road, yeah

Girl ya gotta love your man
Girl ya gotta love your man
Take him

Danas je u Jasenovcu... obeleženo... Šta se tamo više uopšte može obeležiti, osim smrti stotina hiljada civila svih uzrasta, odnosno  načina smrti nad kojim su čak i sami nemački nacisti bili šokirani? 

Poručiše sa današnjeg, prigodnog skupa, da se zločin ne sme ponoviti, ni mržnja, ni ... 

Danas je 33 godine od smrti Tita.  Na sahranu doživotnog jugoslovenskog predsednika, došlo oko 700.000 ljudi, među kojima 209 državnih i partijskih delegacija iz 128 zemalja. To je bio najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku.
Poslednju poštu Titu, koji je bio i jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, tada su odali 31 šef države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika skupština. Iz sveta podeljenog po hladnoratovskim linijama, došli su državnici iz oba bloka.

Da je znao koje će sve dileje doći posle njega molio bi Sv.Petra da ne umire.Dopdušre, danas su svi na ovim prostorima mnogo religiozniji nego onda pa se mole svojim bogovima ali mala vajda jer osim što se masovno krste i klanjaju valjda treba nešto i raditi.To se pre svega odnosi na političke elitice posle njega a bogami i narod , nego narod je slepoverovao onima koji su mu prodavali rog za sveću i bogatili se dok je narod siromašio, tukao se međusobno a da i ne zna pravi razlog nego ih zavadili i naterali. Sada verovatno većina naroda vidi ali ga stiglo ono da se kasno kajati.Za ove 33 godine Jugoslavija ne samo da se raspala nego su svi nazadovali dok je normalan svet napredovao.

морам да купим мањи тв. баш мали. за фиоку. 

Prenosim vam poziv za projekciju...

Film

„Glas  iz Beograda ‒ Ljubiša Rajić"

na Beldocs festivalu

ponedeljak, 29. april 2013. u 20h ‒ Dvorana Kulturnog centra Beograda
‒ glavna projekcija i razgovor nakon filma ‒

reprizna projekcija: 30. april u 19 h ‒ bioskop Fontana  

Dokumentarni film o jednom posebnom čoveku i o karakteru jednog vremena

Nikad više! Poslednji put pišem o njoj! Njega više nema, umro je moj drug, prijatelj, brat Zdenko! Voleo sam Jamu samo zato što je Zdenko bio tamo. Mogao sam i da ne pecam već samo da divanim s njim dok je histeričan kakav je već bio, neprekidno nešto seckao, ljuštio, rezao...pripremao klopu i to u količinama kao za četu vojske. Retko smo obedovali sami, uvek je pozivao ili Vladu i Goricu, ili bi naišao Tibor, Milan policajac je bio skoro redovan, pa Crnogorci, tri brata, svraćali su Nina i Peđa i moja žena je bila da proba njegove specijalitete. Uz to je neprekidno mleo,

Mart 1991.

Povremeni, prisni i razgovorljivi susreti sa fotografom Đorđom Vukojem,

Seoba  Mordora na Zapad nije se na mojoj geopolitčkoj mapi  i u vrednosnom sistemu dogodila na današnji dan. Ali današnji dan svakako  jeste simbolička prekretnica u shvatanju sveta i funkcionisanja politke i sile u njemu, razloga, uzroka i posledica.

Današnji je dan svakako dan kad smo SAD i ja prestali da budemo prijatelji.

Bogdanka i Branko

Njegov skok sa Brankovog mosta u ponedeljak, 26. marta 1984. kao da je nagovestio ono što nas čeka: novokomponovani vođa, ratovi, sankcije, beda, pljačka društvene imovine, ratni huškači i ratni profiteri...

Supruzi Bogdanki ostavio je oproštajnu poruku, u kojoj je, između ostalog, pisalo: „...Zbogom lijepi i strašni živote!"

Zadnje vreme došlo kad sam osetio poriv da gledam Ono kod One Oprolećovane. I ne samo da sam gledao, nego sam gledao u društvu, uz meze i piće. Odavno nisam gledao nešto ako smehotresno! Da nije tragično. Počelo je tako što su muškarci gledali a žene bile u drugoj sobi ali smo se tako slatko i neprestano smejali da su nam se očas pridružile.