Приближава се крај школске године, и као и обично, креће хорор.

 

 

Мање-више, ситуација је иста у читавој Србији. Систематски притисак на наставнике и директоре – што од родитеља што од деце – да се „дају“ оцене. Најчешће прелазне,

Čitam natpise po novinama.

 

„BEOGRAD - Danilović i Filipović su cele večeri sedeli za istim stolom, nazdravljali i pili! Predraga Sašu Danilovića je nožem, oko 2.30 časova u etno-restoranu „Kafanica“ na Košutnjaku teško povredio najbolji prijatelj i vlasnik „Kafanice“ Branko Filipović, zvani Fido!”

Da se sloboda uvek iznova osvaja i da se za znanje uvek ponovo bori, najbolje pokazuje jedan primer obrazovne aktivnosti na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Ugledna škola. Što bi jedan moj drugar i tamošnji predavač rekao: "u odnosu na druge državne fakultete ovaj naš je berklijevski liberalan". Dakle, relativna stvar.

Ali ostavimo ocenu liberalnosti i progresivnosti za kasnije, nakon što vidimo kakav je pedagoški doprinos ove ustanove ispitivanju teme poput "seksualnih devijacija".

 

UPDATE >> Ubrzo nakon objavljivanja ovog teksta, sporno predavanje je uklonjeno sa sajta fakulteta, ali ga možete u celosti preuzeti iz atačmenta u dnu blog posta. 

 

Slajd sa predavanja na predmetu Socijalna patologija 

Mnogo toga je do sada napisano o društvenim mrežama. Slobodno može da se kaže da su novi mediji informativni, bitni, besmisleni, pozitivni, subverzivni, zanimljivi, zabavni, dosadni, elementarni, razvijeni, kao i da su sve to podjednako. I da, naravno, donose promene. Ono što je potpuno izvesno je da će biti tu, oko nas, još dugo vremena. Zato je moje pitanje danas, da li vlade treba da urade više u tom polju? I, na kojim platformama konkretno?

 

#tvitomanija regionalni skup, održan u Hrvatskoj prošle nedelje, okupio je najbitnije tviteraše i one koji bi da to postanu. Zoran Stanojević (@zozast) dao je pregled liste učesnika u prošlonedeljnom Vremenu . Na listi su novinari, privrednici, PR menadžeri, umetnici, a provukli su se i neki (hrvatski) političari. Ali nije bilo diplomata.

(Neke kontroverze jednog suđenja)

Odnos države prema kulturi je tema koja ne silazi sa štampanih stranica a ima o tome i na televiziji. U tim žalopojkama prve redove zaposedaju uglavnom Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, filmsko stvaralaštvo, teatri, zaštita spomenika kulture, izdavaštvo i tako bi se moglo još nabrajati a gde državne nadležne institucije, posebno Ministarstvo kulture, ne prate svoje obaveze i ponašaju se nedovojlno odgovorno nanoseći štetu kulturi, mada im je unapređenje kulture obaveza zakonom određena. U toj priči zaboravljeni su dragoceni pregaoci, ali ne manje važni, koji svojim ličnim naporom i delovanjem pokrivaju ogroman prostor realnog kulturnog života i doprinose, možda i više od onih prvih, da kultura opstane i ne potone sasvim. Galerije, male pozorišne scene, ateljei, umetničke radionice i druga mesta gde se stvara autentična kultura i promoviše su zapostavljena i ostavljena da se sama o sebi staraju i snalaze.

Gost autor:Kristina

S obzirom na to da je prethodni blog pokrenuo stvari sa mrtve tacke, makar u tome da su se mediji malo trgli i objavili nekoliko rubrika, evo jos jednog priloga moje drage prijateljice Kristine:

Neiscrpna tema je obrazovanje u Srbiji, a kao najnoviji povod je inicijativa nastavnika da dobiju status službenih lica, zbog nasilja koje trpe u školama.
Oduvek sam kao inženjer volela lep izraz za ovu vrstu rešenja, tzv „end of pipe solution". Ovaj izraz je popularan u oblasti zaštite životne sredine, jer praktično kaže da zagađenje ne rešavate na početku procesa, već čekate da izađe na kraju cevi pa da se njime bavite.

Danas je u Jasenovcu... obeleženo... Šta se tamo više uopšte može obeležiti, osim smrti stotina hiljada civila svih uzrasta, odnosno  načina smrti nad kojim su čak i sami nemački nacisti bili šokirani? 

Poručiše sa današnjeg, prigodnog skupa, da se zločin ne sme ponoviti, ni mržnja, ni ... 

Danas, 9. maja, obeležava se Dan pobede nad fašizmom.

 

Ali, da ne bi bilo "zabune" i one opasne površnosti kojom se stvari zapravo guraju pod tepih – obavezno treba naglasiti da se ne radi samo o ideološkom, ili istorijskom pojmu, koji se slavi prigodnim zveckanjem oružja na nekakvoj vojnoj paradi i ispaljivanjem velikih ćoraka u nebo.