RIP

Riders on the storm
Riders on the storm
Into this house we're born
Into this world we're thrown
Like a dog without a bone
An actor out alone
Riders on the storm

There's a killer on the road
His brain is squirmin' like a toad
Take a long holiday
Let your children play
If ya give this man a ride
Sweet memory will die
Killer on the road, yeah

Girl ya gotta love your man
Girl ya gotta love your man
Take him

 u kraljevstvu erindol, na veliki praznik beltejn, kada se sreću
svetlost i tama, vile imaju posebnu moć.

Postoji jedna grupa koja je mozda od svih bila najkljucnija u mom odrastanju. Jos uvek je rano da se kaze da li mi je spasila ili upropastila zivot (ili, sto je najverovatnije, oboje), ali se moze reci da je direktno uticala na tok pojedinih misli i akcija doticnog blogera. Nikako u smislu prosto-prosirenog Fan Zone obozavanja ili idolatrisanja (ako je ovo uopste pravilna rec), nego kao putokaz da je u vecini slucajeva (uvek?) korisno, pozeljno, i neophodno, staviti se u polozaj (cipele) onog drugog, pre nego sto se pocne donositi sud o istome, a i o samom sebi...

Antidoping kontrole nikada nije bilo u umetnosti. Da jeste, mnogi stvaraoci umetničkih dela bi bili doživotno diskvalifikovani, a njihova dela izbrisana iz istorije umetnosti. Čitajući autobiografiju Erika Kleptona, odlučio sam da za ovaj Nišville angažujem njegovog super bubnjara iz zlatnog doba grupa Cream i Blind Faith - Džindžera Bejkera, između ostalog i zbog saveta datog tada Eriku Kleptonu da ne bi trebalo toliko da se drogira! Valjda je Džindžer, tada možda i veći zavisnik od Kleptona...

Popovi se rastrzaše između brige o Kosovu i brige o Kačavendi te u istom danu oposliše zajedno oboje:

Evo vam Kačavenda, ne dirajte Kosovo.

Matorim, nema druge. A, ako se nastavi ovaj maltretman, omatoriću i pre roka. Postaću nadžak baba sa najvećim zadovoljstvom. Zatvoriću toleranciju u podrum. Pustiću brkove. Ignorisaću depilaciju, uštedeću na hulahopkama. S malo sreće ću i da ogluvim. Jednoglasno ću deklaracijom usvojiti rečenicu kojom ću da preciziram svoje muzičke stavove: »Sve, sve, ali kakve veze ovo s muzikom ima..?«

Blago zemlji koja ima političare koji imaju znanja, veštine, mudrosti i hrabrosti da u teška vremena donose teške odluke i iza njih stoje. Koji se ne ravnaju prema rejtinzima i naslovima nego prema uverenjima i principima.

Itakodalje, sve je jasno. Kome je jasno. Drugima verovatno nikada neće biti.

Villa Nellcôte je gradjevina iz 19 veka na samoj obali mora tacnije mondenskog gradica po imenu Villefranche-sur-Mer. Lokacija, Azurna Obala. 1940 god tokom okupacije Francuske bila je sediste gestapoa za tu oblast. Kit Ricards, gitarista Rolinstonsa, je bezeci od britanske finansiske policije iznajmio Nellcôte 1971 godine I u njoj napravio album Exile on Main St. Jedan od najvrednijih spomenika R&R. Na istom mestu je nastala I pesma Wild Horses koju su zajedno odsanjali I napisali Kit I Gram Parsons.

gosti autori: biljana pajić i coa smor

Sa svog četvrtog po redu međunarodnog takmičenja, Stuttgart Open Feis 2013, vratili smo se sa duplo težim koferima!

U brojkama je naš put u Štutgart izgledao ovako:
o Takmičilo se 17 plesača „Erin's Fiddle“.
o Oni su odigrali ukupno 96 solo nastupa, kao i 2 grupna.
o Od toga je osvojeno 9 zlatnih medalja, 9 srebrnih, 7 bronzanih, a pored toga smo imali još 49 drugih plasmana.

Da u ovoj državi većini pripadnika elite* i vlasti praziluci iz dupetah vire zna se odavno, ali ne prestaje da me fascinira kako se i koliko puta to iznova pokazuje i dokazuje.

Što reče Jelica na blogu kod Mikela  LINKLINKLINKLINKLINK!!!!! stories only happen to those who are able to tell them.