Kažu, opet bismo poslali decu da ginu!

Razgovaram sa nekim poznanicima o 27. martu. A to nije prvi put da se nalazim u takvom razgovoru na tu temu (sa nedoumicama koje su pomenute u narednim rečenicama i pasusima). Zastupaju sagovornici onu već opšteprihvaćenu i kanonizovanu tezu da je 27. mart 1941. godine, sa onim "bolje grob nego rob", apsolutno i nepobitno moralan čin, koji nema alternative. 

Koronavirus pandemija nije opasno samo po živote, već i za svetsku privredu. snažan pad na skoro svim glavnim berzama širom planete samo je pokazatelj očekivanog udarca koji će izvesno pretrpeti realna ekonomija, kroz pad privredne aktivnosti, posebno u sektoru usluga.Tulip-manija u Holandiji sredinom 17. veka, koja je dugo bila opisivana kao klasična piradimalna šema, imala je i dodatne, možda važnije, negativne efekte. Naime, ovaj finansijski krah, koji je bio povezan sa epidemijom kuge prenetom iz nemačkih zemalja zahvaćenim 30-godišnjim ratom, pokrenuo je, kao i epidemija kuge

Još jedan blog o virusu - kad je bal nek je bal.

Nešto ne štima u priči kad je nivo panike u pitanju. Počinju da se glasnije javljaju i prvi ljudi na ovu temu. Raste broj slučajeva u Evropi, i Evropa je sad lider u regionu, US se bori za zlato, ali moćna reč "ali" uskače u zupčanike:

- Simples, prošle godine je u US oko 74,000 ljudi umrlo od gripa. Kinezi su ovaj virus već stavili pod kakvu-takvu kontrolu a sa: 3,200 mrtvih, samo 13 od juče, a ima ih, the Kineza, brat-bratu, 4-5 puta više nego Amera.

Taman je naš perfektni pravosudni sistem nakon prikupljanja novih dokaza bio zakazao završno suđenje i konačno razotkrivanje političke pozadine streljanja premijera Srbije koje se desilo 12. marta 2012. - kad se pojavila niotkudašnja objektivna okolnost – sva suđenja su odložena do daljnjeg zbog epidemije gripa sa laboratorijskom oznakom xxx-19. Eto, neće pa neće.

I, kako to da na kraju Tramp republikanac mora da brani Bernija Sandersa demokratskog kandidata od napada gomile američkih demokrata? Jer, počela je predsednička izborna godina u SAD te Sanders, jednako koliko i Džo Bajden ili Majkl Blumberg (dobro, Tramp je inače sveprisutan) ponovo postaju deo američke svakodnevnice. Jedino što bi Berni od ostalih mogao prilično da se izdvoji svojim krajnje specifičnim i doslednim odnosom prema krupnom kapitalu. Naime, koliko Sanders uopšte i može da bude u pravu kada kaže: 

"Ja sam čovek starog kova - još uvek verujem u priču o demokratiji u kojoj jednom čoveku sleduje jedan glas, i gde milijarderima nema mesta u politici."

A sada se scena polako kristališe. Sa jedne strane režim i razne kombi stranke i pokreti koje osniva i pribira sam režim, uz aditiv koji se zove cenzus od 3%, kao i stranke koje deluju već godinama, koje odlučuju da izađu na izbore pod ovim ili onim objašnjenjem, jer samostalno nikako ne bi mogle da uđu u skupštinu osim u ovakvoj situaciji, kada se konkurencija u njihovom delu političkog (programskog) spektra smanjila na totalni minimum. Sa druge strane je korpus onih sudeonika političkog života Srbije koji su odavno objavili da na izbore neće izaći dok se ne uspostave drugačiji izborni uslovi. 

Ko će u takvoj situaciji imati korist, a ko štetu?  

Boško Obradović se baš ozbiljno ugrobario ovime.

Da li je ovo antisemitizam, ili slobodni demokratski izraz?