Kako dosadna šema. Prozirna. Otužna. Sa izjavama insdajdera, plaćenih zabijača klinova, ... Eto, šema koja je od kraja 80-ih godina toliko puta ponavljana. Bruje naslovi žute i hiperžute štampe, elektronskih medija, ... Veliko raspoloženje međ njima, "medijima" ovih dana. Konačno, ironijo naša, po prvi put valjda za ovih nekoliko godina, čujemo poneku izjavu koja nije potekla od predstavnika režima, već iz stranke koja je stožer stvaranja demokratske Srbije. Nikada ovih godina na medijima nismo od njih čuli izjave o situaciji u državi, ili, skorije, o razlozima građanskih

 

 

Ugasila su se velika svetla u sportskoj hali. Prozukli glas je sa zvučnika najavio ulazak aktera današnjeg boks meča, poslednjeg u nizu za to veče. Iz mraka su se, osvetljeni jakim snopom svetla, pojavile kapuljače ispod kojih se skrivao strah, nada i Ego, ovaj poslednji zamišljen kod obojice aktera, da li da se uključim ili isključim?!

„U desnom uglu Mister D, nepobedivi, nokaut borac, do sada nepobeđen od kada je jednom pobedio, a u levom

 

Miodrag Sovilj je radio svoj posao - časno i pošteno, kao i do sada. Od njega ne treba praviti ni atentatora niti bilo kakvog opozicionog lidera - zato što i jedno i drugo zapravo govori o duboko poremećenom vrednosnom sistemu društva u kom se novinarska čestitost i profesionalizam proglašavaju vanrednom hrabrošću sa jedne, ili napadom na njegovo prevashodstvo kralja, sa druge strane.

Kada bi bilo (to jest kada je bude) profesionalne, medijske solidarnosti, ovako bi ubuduće trebalo da izgledaju apsolutno sve pres konfenencije uzurpatora društva, koji se ovde neosnovano (samo)nazivaju političarima - kako onih na vlasti tako i njihove kvazi opozicije. Kada pres konferencije na kojima se zaista POSTAVLJAJU PITANJA postanu svakodnevica - tek tada će osnovano moći da se sumnja kako ovo društvo jeste na putu nekakvog, pre svega moralnog, a onda i svakog drugog ozdravljenja...

U utorak, 2. jula 2019. sudijka Prvog osnovnog suda u Beogradu Zorica Avramović, koja je vodila dug i mučan postupak protiv Aleksandra Mitrovića (25), optuženog da je 18. jula 2013. godine izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je nastradala učenica Andrea Bojanić (17), izrekla je prvostepenu presudu, nakon

Kako to, otkud to, za čiji račun - da nam se svakoga dana kroz pisane medije negde iz drugog plana (ali sistematski) servira po jedna tobože usputna vest iz života оstrvske kraljevske porodice - ko je s kim danas porazgovarao za ručkom, šta je na nekom od kretanja kroz javnost obukla ta i ta gospođica s periferije kraljevske familije, kojom stazom su kroz šemšir šetali pod ruku neka od princeza i njen partner, šta je od tračeva o narečenoj porodici istinito a šta možda ne ...?! 

Ne znam ko je bio toliko naivan da očekuje kako će nekakvo veće ili koje god telo da proglasi jednog od par vodećih državnih tajkuna da nije genije, tj. da nije doktor nauka, tj. da nije poštenjačina?! Hajte, molim vas. Uostalom, to bi direktno ugrozilo glavni zadatak naše današnjice.

 

7:1 - kada Vlada sedmostruko plati ono što nam je oduzeto

 

Potpuno je ispod radara prošla još jedna fantastična pobeda naše Vlade u rangu one daleko poznate od 5:0. Sada je rezultat još luđi i iznosi 7:1 ali ne za našu zemlju. Ovaj rezultat ima veze sa ukradenom ili pak otuđenom stranicom iz najvrednijeg srpskog rukopisa - Miroslavljevog jevanđelja koje je 2005. godine upisano na UNESCO listu ‘’Pamćenje sveta’’.

 

Malo je poznato da je iz našeg najstarijeg ćiriličnog rukopisa i spomenika srpskog književnog

Prošlog utorka, napisao sam da Goran Marković (u ostatku teksta GM) o Đinđiću i Vučiću sme da kaže sve ono što nije smeo o Titu i Miloševiću. Zbog toga mi je napisao odgovor (Peščanik) u kom je objasnio sličnost između Adolfa Hitlera i mene. Zato revidiram svoju tvrdnju: Marković o Đinđiću, Vučiću, pa čak i o meni, sme da kaže sve ono što nije smeo ni da pomisli o Brozu i Miloševiću.