Po svoj prilici jedan moj Bongard problem biće objavljen na Index of Bongard Problems, net arhivi svih oficijelnih Bongard problema.

Ovdje objavljujem dva nova koja se trenutno razmatraju...

"Iznenađeni smo izborom pisca koji je svojim javnim glasom potkopavao istorijsku istinu i ponudio javno suknjištvo počiniocima genocida, poput bivšeg srpskog predsednika Slobodana Miloševića i lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića", navela je u saopštenju predsednica PEN Amerike Dženifer Igan." Duboko žalimo zbog izbora Nobelove komisije za književnost".

Da je Peter Handke, kojim slučajem, dobio Nobelovu nagradu za književnost 1998. ili 1989. godine pre njegovog javnog angažmana i stavljanja na stranu Srba i Srbije, a protiv NATO bombardovanja SRJ, niko ne bi imao ništa protiv, usledile bi uobičajene čestitke i izjave divljenje za Handkeov književni opus.

A o književnosti ovde i jeste reč, a ne o politici. Zar ne?

"Potpiši", rekao je oficir, "tvoj muž, Rade Panić, bio je ruski špijun, staljinista, izdajnik, neprijatelj naroda. To je šta ovaj dokument sadrži. Potpiši smesta!" Eva Panić nije mogla da odluči šta joj je bilo bolnije da čuje: opisivanje njenog muža kao izdajnika, ili pozivanje na njega u prošlom vremenu. Samo koji tren ranije je čula da se Rade, njen Rade kojega je volela svom dušom svojom, obesio u zatvoru. Novosti su je bacile u stanje šoka. Jedva da je počela da pojmi stravičnu realnost njegove smrti, a sada je nazivan izdajnikom i neprijateljem naroda. Osećala je kako počinje da joj narasta tupost u svim čulima.

Juče mi je privukao pažnju "slučaj" građanina D.V. koji se, povodom nedozvoljenog parkiranja, našao u jednoj sasvim neočekivanoj, ni malo poželjnoj situaciji.

Pripadnici komunalne milicije koja je tražila njegove podatke dao je ličnu kartu ali nastavio da joj postavlja pitanja a da mobilnim telefonom snima događaj, što je milicionerku posebno nerviralo pa je komunikacija postajala sve neprijatnija.

Deo komunikacije videli smo i na TV:

Pošto snimate, evo imate snimak da će vam stići prekršajni nalog na kućnu adresu.

Šta znači

Nešto što strašno podseća na život (Kratka istorija letenja u Subotici), Akademska knjiga, Novi Sad, 2019.

Preuzimajući identitet svog glavnog junaka - subotičkog pesnika, bibliotekara i konceptualnog umetnika Slavka Matkovića, osnivača slavne (neo)avangardne grupe Bosch+Bosch - istoričar umetnosti Nebojša Milenković napisao je, pre svega, roman o idealima. "Nešto što strašno podseća na život (Kratka istorija letenja u Subotici)" priča je o moći i nemoći umetnosti, o gradu (Subotici) i njegovoj najslavnijoj građevini, jednoj zemlji (Jugoslaviji) i njenoj umetničkoj sceni, o strastima, čežnjama i erosu kao telesnom ali i mentalnom iskustvu. Istovremeno to je i priča o subotičkim gradograditeljima ali i njenim samoubicama - kao "zaštitnim znakovima" ovog lepog grada. O pseudo-istorijama i fantastičnim povestima za koje u zvaničnim istorijama nije bilo mesta, a koje leže duboko upisane u kolektivne memorije stanovnika grada.

Glavni protagonista, Slavko Matković, protitip je antijunaka: idealista, nesnađen, dosledan, radikalan, svoj. Milenkovićev roman je i knjiga o pisanju i čitanju. Umnožavanjem identiteta, junaci iz knjiga koje čita nastanjuju svakodnevicu Milenkovićevog glavnog junaka koji upravo kroz igre zamena identiteta traži izlaz iz sve teskobnije svakodnevice jugoslovenskih građanskih ratova devedesetih. Iz drugog plana, sve vreme trajanja priče - nazire se Grad, zajedno sa svojom najlepšom građevinom. Neke nedorečene ljubavi i jednako misteriozne smrti...

Svaki jubilej Petog oktobra prilika je da iste persone dramatis ponove svoj narativ: bio je to dan kada je dobra Srbija pobedila zlu, kada su snage demokratije i progresa nadvladale nacionaliste i mračnjake, a evropska Srbija pobedila ksenofobičnu u gubitničku. I sam sam, u skladu sa svojim mogućnostima, bio jedan od tvoraca te paradigme. 

Ubeđen sam i uveren da se niko ne može roditi kao gad! Roditeljsko i školsko vaspitanje mogu delovati na ispravan način samo neko vreme. Kada mlado biće postane svesno ili delimično svesno sveta oko sebe, reaguje na najmanje dva načina: Izabere put dobrote, poštenja, moralnosti, empatije... ili postane gad ili gnjida, kako vam draže. Taj i takav izbor je stvar svakog individuma, njegovog mentalnog sklopa, karaktera... U početku, budući gad, otima svojim drugaricama i drugovima, prvo fizičke stvari a zatim vrlo brzo prelazi na otimanje i svojatanje njihovih zamisli, ideja,

Pitanje: ... šta je Sinodu SPC bio motiv, razlog, poriv ili već šta da njemu i onim drugima pa i potencijalnom plagijatoru dodele orden Svetog Save u okviru proslave 800 godina nastanka SPC... ?

Ubi ne radoznalost ...

 P.S. 

1969.

Pre desetak godina u Rumuniji je poginuo bubnjar kultne grupe , ekvivalent Bijelog Dugmeta. Bio je u taksiju u kojeg se zabio kolima jedan američki vojnik, koji je za manje od 24 sata napustio zemlju. Legalno , zaštičen ugovorom koji štiti američke vojnike.

Pre neki dan ispred špijuske baze USA u velikoj Britaniji je supruga jednog amričkog sluzbenika izašla kolima iz baze u pogrešnom smeru i ubila devetnaestogodišnjeg

Zanimljivo bi bilo, što kaže fašista Krstić, kada bi zdrav razum nadvladao ideologiju kod nerazumnih i pripitih iracionalnim stanovnika ove planete, da li bi se time rešilo i izraelsko-palestinsko pitanje? Danas sam naišao na neobičan životni detalj, naime, ustanovio sam da je jedna devojka, u koju sam davno (u studentsko doba u Jerusalimu) bio zaljubljen, preslatka Jevrejkica al' Pesnikinja starog boemskog kova - udata za kolonizatora i živi duboko unutar Judejske pustinje. Njihovu kuću mi je pokazao Palestinac - polu-beduin, polu-Vizantijac, Ῥωμαί. No, odakle da počnem raskaz?