Да ли пратите серије? Које серије набоље волите да гледате? Да ли пратите серију о Џорџу?

Дан после обележавања годишњице ослобођења Београда од окупације у Другом светском рату, а у сусрет стогодишњици Дана примирја у Првом светском рату... Великом рату... (ЛИНК)

7. август 2015. године

 

О стогодишњици Версајског мира ћемо на Видовдан 2019. 

 

               Kako se samo stvari, događaji, lica, predeli povezuju na najneobičnije moguće načine - razmišlja dok pažljivo slaže hrpu sveže opranih svetloljubičastih peškira netom pristiglih sa naherenih, po obroncima brda rasutih, mahovinom obraslih provincijskih grobalja. Čitava jedna generacija naprasno je rešila da ode pred Svetog Petra u veoma kratkom roku, pa su se poslednji ispraćaji jedno vreme nizali kao na pokretnoj traci - gotovo mehanički i sas sasvim pomešanim osećanjima, a sa njima i ti bolesno bledi peškiri pristizali su jedam za drugim u kuću, kao da ih je uvek ista osoba kupovala u uvek istoj prodavnici.

Ovaj tekst kasni tačno nedelju dana,
ideja je bila da se pokrije finale Mastersa u Šangaju i završnica SP za odbojkašice (+ sitna buranija u vidu fudbala, NFL-a, NBA itd.), ali zbog ograničenja softvera i mog slobodnog vremena...

U Šangaju je Novak dominantno (bez izgubljenog servisa!) uzeo 4. (rekordnu) titulu i 32. Masters i sada bukvalno diše Nadalu za vrat.

Što se fudbala tiče bila Liga nacija i objektivno smo najjači u grupi, Luka Jović sinoć imao petardu u Bundesligi, Zvezda u centru kladioničarske afere...

U NFL-u Bris postavlja rekorde, Remsi gaze, Petsi hvataju zalet, Mahoms nikako dudari u Rookie wall, napadi dominiraju...

Poč'o NBA, naši sjajni na početku, ne samo u NBA nego i u Evroligi i u EvroKupu.

...ali ovde smo zbog Odbojke!

Srpsko društvo u prvim decenijama 21. veka odaje utisak nedovršenog i nestabilnog društva koje tumara kroz lavirinte istorije često završavajući u njihovim slepim ulicama. Posvađano iznutra, podeljeno prema spolja, izloženo i iznutra i spolja „ratu svih protiv sviju", bez bazičnog poverenja između različitih delova društva, ima sve razloge da brine za svoj dugoročni opstanak.

Ponosim se što imam prijatelja, školskog drugara iz okoline banje Rogaške Slatine, jednog od najuspešnijih menadžera današnjeg vremena, koji je u zadnjim godinama bio tihi dobrotvor Milenenin za vreme njene teške bolesti. Siguran sam da retki znaju za njegovo dobro delo i njegovo ime. Uz sve zapise, koji izlaze

                                                                      

Nevolje graditeljske su počele odmah po ulaženju u pećinu koju je Pragraditelj izabrao i odredio za stanište svog plemena. Novi prostor za obitavanje plemena nije odmah pokazao dobronamernost prema pridošlim naseljenicima, prvi koraci su bili znatno otežani prirodnom preprekom, šiljatom, rapave površine stenom u podu na samom ulazu koja je pristup ka unutrašnjosti pećine delila na dve dela pa se prolazilo postranice, pobočke, uz ogrebavanje tela i povrede, naročito kada je bila žurba jer je trebalo hitro se skloniti a da se ne bude plen sabljastog tigra ili neke druge pošasti. Pećinari su trpeli posledice ove građevinske nepodobnosti, u sebi su gunđali jer nije bilo primereno Pragraditelju žalbu iskazati, imao je on važnije probleme da savladava a ne da se brine o ponekom odranom ramenu. Ipak, vremenom je uvideo da tako više ne ide, posebno kada, jednom prilikom nije dovoljno brzo uneta krupna lovina te su je alavi napasnici, tu ispred pećine na njegove oči prožderali i onda je odlučio u iznudi, nije bilo druge, do da se prepreka ukloni ali i da se njena zaštitna uloga ne umanji.

Mi jesmo ovde i sada ali je svaki trenutak i prošlost i sadašnjost i budućnost. Sve u svemu, bućkuriš. Déjà vu, koji je većina bar jednom imala priliku da doživi, samo u deliću sekunde je prošlost koja se javlja, istovremeno je sadašnjost a onda opet odlazi u prošlost, ponekad i u budućnost. Ako ćemo da budemo brutalno iskreni, samo nam je smrt sigurna i neminovna budućnost. Da li ćemo posle smrti imati nekakvu budućnost, ko zna. Velike religije kažu : Da, kako ne! Najveća i najstarija monoteistička religija (da ne uzimamo u obzir monoteizam mudrog Ehnatona)

gošća autorka: Jelena Medan

 

Spuštenih gaća do članaka, naprezao sam se da što prije završim. Ovaj put nisam zamišljao ništa, samo sam se trudio da budem brz. Najradije bih zapalio, ali sam prije 11 mjeseci prestao da pušim. Iznenadio sam se kada sam na podu desno od mojih nogu ugledao kutiju od kreme. Dohvatio sam je - bila je to krema za šuljeve. Nasmijao sam se i počeo da čitam deklaraciju. Dok nije bilo društvenih mreža, bio sam siguran da to ja jedini radim. Malo me je bilo blam što čitam sastav neke kreme na njemačkom i tri ista jezika. Guzica mi se ledila od hladnoće koja je dopirala od odškrinutog prozorčića iznad kade. Kad sam bio mali, taj prozor je bio nedokučiv - pentrao sam se po obodu kade u želji da provirim kroz njega. Nisam uspijevao. Napolju se uvijek čuo razgovor.

i kazem sebi, sto puta:"Neces pisati petkom uvece. Zazalices sutraaa"! Ali ne, moja neprincipijelan mi to ne dozvoljava!

 PRVO OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO

 B E O G R A D

 

 

Na osnovu člana 361. Krivičnog zakonika Republike Srbije građanin Filip Mladenović podnosi:

KRIVIČNU PRIJAVU

Protiv:

И Ми око Нас ...