Die meister.

Die besten.

Les grandes équipes.

The champions.

Subota uveče, u 20:45.

Kažu da se očekuje da u London, zbog utakmice finala Lige šampiona, pristigne čak oko 150.000 Nemaca, tj. nemačkih navijača. Ne znam koliko je Nemaca došlo u Englesku kad je poslednji put bila domaćin evropskog prvenstva u fudbalu, ali ova brojka mi se čini stvarno impozantnom. Toliki broj Nemaca u Londonu... :) 

Ne bih puno o Guti, nekako se nadam da ni ne treba. Dakle, Branislavu Grubačkom Guti, dijagnostikovan je redak oblik leukemije. Čoveku koji je kao retko ko činio da se prokrvi atmosfera u ovoj zemlji, da cirkulišu ideje i optimizam, hitno je potrebna pomoć dobrovoljnih davalaca krvi, kako bi počelo njegovo lečenje.

Neophodni su trombociti A krvne grupe i pozitivne i negativne. Davaoci mogu da se jave u Zavod za transfuziju krvi u Beogradu, kod Hrama Svetog Save, u ponedeljak od 8 do 10:30. Zbog kordinacije dolazaka, mole se davaoci da se jave na telefon  064/271-4666.

                    1.

               Dugo se nismo videle. Nekako, vreme nam se neprestano iskradalo, bežalo nam, pretvaralo se u neka silna i neodložna moranja, ili je jednostavno bivalo toliko neprijatno sivo i vlažno da nismo dobijale inspiraciju da se pri datim okolnostima probijamo jedna ka drugoj u prepunim i uz to i krajnje nepouzdanim gradskim autobusima, ma koliko bile željne druženja.

Iako joj je pravo ime Olga, svi je zovu Rada a ja Radmila. U životu je samo jedna osoba, njena školska drugarica tetka Mica, koja je zove Olgica. Više puta sam bio prisutan kad bi na zvonjajući telefon Radmila podigla slušalicu i začuđeno pitala: Koga? Odmah sam znao da je to tetka Mica. Ja ću uskoro napuniti 67 godina a Radmila je starija od mene 19 godina i nešto meseci, prvog februara ove godine, napunila je 86! Obilazim je često, evo i danas ću otići kod nje, u mojoj omiljenoj pekari kupio sam joj veknicu belog hleba koji obožava.

Čim dođem stavim džezvu, sipam nam po sok, zavalim se u trosed i počnemo da pričamo. Bolje reći, počne da priča Radmila.

17 –22. mart 2013.

Granični prelaz između Laosa i Kambodže. Dok stojim u redu za izlaznu overu pasoša, opazim natovareni putnički bicikl nedaleko od reda za ulaz u zemlju. Potražim pogledom vlasnika i zadržim se na visokom muškarcu u pedesetim, u biciklističkim bermudama. I nehotice se zagledam u njegovu protezu na levoj nozi, od polovine butine. Naježih se. Kakav duh!, pomislih s divljenjem. Nakon overe mog pasoša, požurim da mu se javim.

Ovih dana se sećamo tragičnih događaja tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. godine. Sudbina radnika RTS - a koji su ostavljeni da budu legitimne mete svakome je poznat i opomena je da više nikada ljudi ne mogu žrtvovati u patriotske i političke svrhe. Manje je poznat isto tako tragičan događaj u kome je poginulo sedam vojnika Gardijske brigade Vojske Srbije i tri pacijenta KBC "Dr Dragiša Mišović".

U oba slučaja, rodbina i prijatelji stradalih optužuju odgovorne da nisu postupili po zakonu i obezbedili da se njihovi voljeni zaštite. Direktor RTS - a osuđen je i već odslužio kaznu, dok je komandir Gardijske brigade oslobođen optužbi (ali je žalbeni postupak još u toku).

      Tačno se sećam muke kad sam izašla iz bioskopa posle filma Kids, davne 1996. Nisam imala decu, nisam bila ni tinejdžerka, a ipak me udario u glavu i ošamutio. Moji prijatelji su drogirane, izgubljene, nevoljene, promiskuitetne 12-godišnjake komentarisali sa: Ma, pusti male Amerikance, ovo je namerno preterivanje, umetničarenje radi šoka... malo je ovakve dece! Na nekom potpuno iracionalnom nivou osećala sam da to nema veze ni sa Amerikom, ni sa Srbijom, ni sa umirućim 20. vekom nego sa stavom prema životu. A on mi je bio blizak.

      Za neke od nas svet nikad neće biti udobno i sigurno mesto.

Pre nekoliko dana, na mom Fejsbuk profilu neko je ostavio link za priču o jednom projektu koji govori o biciklima i bicikliranju, ali pre svega o motivaciji, snazi volje, životnim izborima. Kliknula sam, pročitala tekst i, zainteresovavši se, proguglala. Tako sam došla do video-klipa na Jutjubu, koji me je podstakao da pošaljem poruku autoru, s predlogom da svoju ideju predstavi na Blogu B92. Meni se mnogo dopala i nadam se da nisam jedina :)

Gost autor je Milan Lisca