2019-09-19 18:27:29

HAZARTKINJA SE KITI TUĐIM PERJEM

razmisljam RSS / 19.09.2019. u 19:27

               Goksijeve fotografije već znate iz mojih prethodnih blogova. Za ovaj sam izabrala one koje se uklapaju u Hazart, umetničku disciplinu koju je na Blog uveo Doks, na čemu sam mu veoma zahvalna.
               Svi naslovi su moji, tako da preuzimam krivicu na sebe ako vam se ne dopadaju.
               Pa, da krenem...

 

JoraINg.jpg?1

ŠKOLJKA

Autor: Goran Stamenković

 
2019-09-17 18:24:39

Reči i dela

natasa_tasic_10 RSS / 17.09.2019. u 19:24

 

faust-slide.jpg

 

(Odlomak)


Pitam je za ime.

„Happy Charlie“, odgovori, a ja je pogledam u neverici. „Stvarno se tako zovem. Moji roditelji hteli su da imam sreće u životu i da naučim engleski, pa su mi dali to ime“, objasni devojka.

Studira engleski u Medanu, ali pošto je siromašna, mora i da radi. U indonežanskom školskom sistemu student ima pravo na odmor nakon svakog položenog ispita. Srećna Čarli tada nastoji da zaradi neki rupi.

Retko ima priliku da vežba jezik, žali mi se. A morala

 
2019-09-15 11:44:35

Инстант

docsumann RSS / 15.09.2019. u 12:44

gost autor: tasa

 
2019-09-11 21:10:02

11 DANA (9/11)

horheakimov RSS / 11.09.2019. u 22:10

dan deveti

            Spavala sam 5 sati. Probudila sam se sa živim sećanjima na nepravde koje su mi učinjene tokom proteklih nekoliko godina. Uhvatila me je strašna mučnina zbog toga. Fiziološka mučnina. Osetila sam kao da mi se žuč penje kroz želudac, jednjak i kako se gomila na jeziku. Nisam paničila, popila sam malo vode, ali nisam probala da sperem gorčinu, nego da je odagnam. Shvatila sam da sam sama sebi prizvala ovu muku, verovatno kao izazov i priliku da sve ono što sam vežbala, oslobađanje, puštanje niz vodu, zaboravljanje, mogu nekako i da primenim. Na kraju dana, ostalo mi je pola litre vode. Izgubila sam 0.3 kg.

 

 
2019-09-10 13:26:30

Ferka

loader RSS / 10.09.2019. u 14:26

Znam, previše je blogova o sportu ... Ali situacija je takva. Zgusnuti događaji, nacija uprta u loptu ...  Da, da, neizrecivo mi je krivo što se sa našim košarkašima izdešavalo ovako. Mnogi su ih već videli kao šampione. To je možda napravilo onu nijansu taktičnosti, manjak sportske napetosti i tuče, dok su protivnici igrali "na život i smrt". Ali, sada im treba dati podršku. 

3Twk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTm1JN01EQV8vZDU4NTlhZjgwZGYyZTYzYzNmMWViOTQ4NzBmM2ZkMjYuanBnkZMCzQLkAIEAAQ

 
2019-09-08 16:07:49

Zašto smo prsli od Španije? Evo:

loader RSS / 08.09.2019. u 17:07

Da, tema je ... kako ono beše ... Da - "Zašto smo prsli od Španije?"  

Zato što se nismo oporavili od poraza prethodne večeri od Portugalije u sportu koji je za nas odavno više od smučanja. A onda smo sve nade opredelili, tako emotivno roviti, u košarku, da zacelimo rane od prethodne večeri. Tu odigramo (kao da je neko bajao) ispod svih očekivanja, a Špancima svaki bačeni šporet prođe kroz koš. Oni odigrali svoj maksimum, mi 40% svog potencijala. Slučajno? Ni slučajno. Vratilo nam se kolektivno nepoštenje. Jer: za sve to vreme zaboravljamo ono najvrednije, najiskričavije - naše devojke, odbojkašice, koje se večeras opet bore za zlato. Kako da ne budemo onako, generalno-sportski kažnjeni porazom u ovome ili onome? Ne bi bilo pošteno reći da nismo prizivali. To izokrenuto vrednovanje stvari vratilo nam se u obliku kazne za fudbal i košarku. Odbojkašice su vrh. A mi ne poštujemo tu činjenicu, nego pišemo, čitamo, ogovaramo, uzdišemo oko i zbog fudbala, najviše, pa zbog košarke ... Odbojkašice su opet onako neprimetno ispraćene na takmičenje. Da li je tako? Jeste. Svaka čast guranju lopte po livadi, svaka čast parketu i košarci, ali prioritet je ono što je sada evidentno uspešnije. I dolazi kao prvo po redu. U finalu smo. U finalu.  

odbojkasice

 
2019-09-08 07:40:49

Muzej naprednih pregalaca u pripremi ...

Đorđe Bobić RSS / 08.09.2019. u 08:40

 
2019-09-06 19:33:18

A sad malo ... Posebno na 2:05

loader RSS / 06.09.2019. u 20:33

 
2019-09-04 07:52:08

73

mikele9 RSS / 04.09.2019. u 08:52

Biblija

A ovo su ljudi one zemlje što pođoše iz ropstva od onih koji biše preseljeni, koje preseli Navuhodonosor car vavilonski u Vavilon, i vratiše se u Jerusalim i u Judeju, svaki u svoj grad:

36 Sveštenika: sinova Jedanijih od doma Isusovog devet stotina i sedamdeset i tri.

73 godine, to mu dođe 38.368.800 minuta. I šta sa tim? Dok sam ovo objavljivao, prošlo je minut, dva. Nepotrebno uzaludan podatak, besmislen! A eto, izračunao sam ga a možda nije ni tačan, ma koga briga.

Ima ona pesma

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana