(чачкати по теоријама разним је као опипавати мрак.човек никад не зна шта ће из тог мрака искрснути.)

 

ту скоро, из њима знаних разлога, ево  у Србији, је покренута Петиција од стране групе наших високоишколованих стручњака различитих научних профила о реформисању учења о постанку света у домаћем школству упућена научним установама па стигавши и до САНУ усталасала нам је јавност ,а богме и Цркву, јер реч је ,тврде потписници исте , да нема доказа о томе како је настао живот на Земљи, док заговорници теорије еволуције заправо својим спекулацијама тврде да то знају.Црква такође.

 

....ако пожелимо да схватимо садашњицу не смемо следити традицију која је дели на примарну и секундарну.


мало ли је ,ако у овом, по свему судећи слуђеном времену, у којем живимо успемо да контролом и овладавањем тела досегнемо и овладаност мислима те тако постигнемо социјалну хармонију са окружењем неговајући на тај начин (не)подељен ризик нових могућности.

 
(дневнички запис)…..јер доћиће време када ће жене размишљати клиторисима,а мушкарци простатама (Дуговечност ,С.Басара)
 
у овом нашем свету изједначених а самим тим порекнутих вредности где је све једнако вредно тојест безвредно ,свету као што и сам наслов ове приче указује, где је све (наизглед) мешавина неостварљивих равнотежа* садашњости без циља и будућности природно се буди емпатија и поетичка осетљивост за одговарајуће фрагилне антрополошке констелације, у којем трајемо свој анирички паралелни живот често езотерији беневолентан .
 

(присетом* Апостола Луке у Делима Апостолским, глава 27)

 

А кад би четрнаеста ноћ и ми се ношени бурним ветром званим Еуклидон плављасмо по Адријанској пучини,помислише лађари да се приближују к некаквој земљи и измеривши дубину нађоше 20 хвати и прошавши мало опет измерише и нађоше 15 хвати и онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе 4 сидра, па се мољасмо Богу да сване.И кад сутра дан изиђоше срећно из насукане лађе тада разумеше да се острво зове Мелит.
 

(из циклуса ..... Присети на првојебе)

све више постајем свестан ,сад, када је моје прошло, и када тамни лавиринт психе,где илузије и недореци лако бивају замењени за истину, свакодневно се преплићући, чине да посумњам да нашем свету сатканом од речи да би се разумео сем вида ,слуха, укуса, мириса и додира  недостаје још понеко чуло ..... како би се самоспознали.

 


( дневнички запис)

ужижен, испред станишта ми гмилановачког пратим гомилање тумбаса над Рудником натронтане кишом а ,ко зна можда и снегом . јер,времемује.ранијих година ту на превоју ибарске магистрале код Бућиног гроба пут за Тополу пред Рудником бивао је у сметовима ,указује ми ево преко ограде комшија Достан огрнут саргијом па се жали да му је пар оваца штукнуло неки дан јер му се откачио синџир од забрана ал су обележене па се не брине, неће далеко,вели. сем ако их неко на путу ние покупио па им ражањ негине. дешавало се ито.а и Празници се гомилају па нек нечуди онда.

 

позамашан део нашег живота остаје анониман тако и указ овај извиван је из несанице зарад наслућене музике метронома у главими која повезује маам дисхармоније халуцинанатних призора са оним заумним , те је с'тога пријемчљива , к'о чичак.

 
2016-11-12 21:09:20
Istorija| Životni stil

тероар

Черевићан RSS / 12.11.2016. u 22:09

(кад би се свет кретао само по правилима а не и изузецима био би тамница, те с'тога .....свако је херој своје драме)

 

јутро, буди ме мелодија шарки на капцима прозора док жмиркањем цедим мрак из очију. ветровито је ово поморавље но све више ме маами. ноћу уживам у треперењу звезда јер калота небеска је без смога умишљајући ,негде ваљда прочитано ,да је свету више стало до мене него што то јесте а то одрастањем нажалост заборављамо слуђени перфидношћу утонулих терминолошких разлика међуљудских недорека који се труде да угуше живот у нама.сећања посебно.дани су пак .....прича за себе.

 

( дневнички запис )

ево ме, свако јутро, на обронцима горостасног Рудника у моравичком округу, к'о некад давно умојем сремачком окружењу, буди живина и баш ми годи живчаном склопу, могу вам ка'сти, док поглед по дворишту станишта ми тренутног по којем овце пасу .... храни духовну незаситост

случајем, као што то почесто

 

или је наше око слабо и(ли) моћ нашег расуђивања о стварима које гледамо тако малена ...Андрић


Бог је ,по свему судећи окренуо леђа Земљи,али то не значи да је куцнуо час за ђавола , прво што ми напамет паде, moguce i prochitano negde , би, јер тај злодух затајених осетила умела је додуше да ти шареном лаажом дочара очекивано у причама које је непресушно млела из дана удан. докона, само је вребала жртву коју ће кликомпрстују у своје недореке привући сличећи риби Hiboku која једно око има па обавезно у пару живи ради прегледа околиша.овоа пута пар је био Отацми ,

 

Черевићан

Черевићан
Datum rоđenja:  11.04.1944 Pol:  Muški Član od:  09.12.2006 VIP izbora:  221 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana