gost autor: Patrik Kondel

prevod: Nevena I.

Dakle, neverovatno. Ja još uvek dobijam uspaljene odgovore na moj prošli video snimak u kojem govorim o lažnom cilju palestinske borbe i besnom antisemitizmu koji je goni.

Prilično je mnogo vike, pisane velikim slovima, u mejlovima gde me nazivaju "cionističkim bukačem", "odmenskim radnikom za Jevreje subotom" (to su se lepo dosetili, zar ne?) i, naravno, sve uobičajene omiljene im etikete - nacista, rasista i tako dalje. Došlo je dotle da ako me ne nazovu rasistom makar jednom dnevno, počnem da se brinem da ne radim štogod pogrešno. Zato samo vi nastavite tako, narode. Odlični ste u svom poslu, a ovaj video je namenjen baš za vas takve.

AleXandar Lambros

 

Imao je i većih blamova. Tako da mi je ova priča o narušenom dostojanstvu institucija (nemojte me zajebavati, pred sudom u Strazburu najviše je slučajeva iz Srbije!) i ugledu države presmešna. Smešnija od skrivene kamere, koja nije bogzna duhovita, ali je zanimljiva zbog svoje ilustrativnosti i nabijenosti značenjima. Dovoljno smo videli u tom minutu i kojoj sekundi najave, emitovali ostatak ili ne, svejedno je. Kažu sociolozi vrhunac je šunda, kiča, estradizacije političke scene. Pa možda sa sociološke tačke to tako izgleda. Iz moje perspektive, umetničke kritike, ovo mu dođe kao odlična kratka forma nadahnuta srpskom svakodnevnicom. Ne bih umeo da joj odredim estetiku - magijski realizam, nadrealizam, dadaizam, ready made ... ne znam. Bućkuriš ideja prati nedoslednost u formi. Ko da je neki srpski Dišan uneo pisoar u galeriju, tj premijera u studio. Ako dozvolite paralelu i ako kapirate zaokret u značenju - posle Dišanovog pisoara u umetnosti je sve postalo moguće, posle „sve je moguće" u srpskoj politici videli smo premijera pod reflektorima kako se smeška na prizor, znate već čega. Jeste, ušće. Ne, nije ono u koje gleda falusoidni Pobednik kako je onomad premijer objašnjavao zbunjenom gostu iz Francuske koji se kroz izmaglicu bečio da vidi tu planinu na koju mu je Dačić ukazivao (kale, po Dačicu planina, brdo, na turskom, inače, tvrđava).

AleXandar Lambros

 

I evo nas, vreme Božića, vreme radosti. U mom slučaju zabava bi bila tačnija reč. Možda je čudno da ateista poput mene s nestrpljenjem čeka da čuje božićne poslanice crkvenih „velikodostojnika" (već su i ove titule prezabavne) ali je tako. Iskreno, od Amfilohija sam najviše očekivao i ... nije me izneverio. Teško da će Irinej žešće od njega da se prospe ali, SPC je to, ne treba se kladiti!

Poslanica je prepuna „celomudrenosti". Toliko da je teško odlučiti odakle da se krene. Ipak, prirodno, kako i inače u životu biva, najzabavniji su delovi koji se bave seksom. Sex sales, zar ne? Pa makar bi crkva to trebalo da zna. Šta su sex toys industrija, čipkano rublje i Lubutenove štikle u poređenju sa industrijom prodaje nepostojećeg leka za nepostojeću bolest, tj oprosta za greh? Ne može se ni porediti. Tako da, kad pominje porno biznis s milijardama prihoda ... zvuči kao šeretluk.

AleXandar Lambros

Pedesetsedam zemalja Islamske konferencije, istih onih koje su novac i diplomatske napore ulagale u pravcu globalne zabrane slobode govora pokušavajući čitavu deceniju da u UN proguraju rezoluciju o zabrani blasfemije na globalnom nivou, sve zajedno imaju oko 500 univerziteta. Jedan univerzitet na oko tri miliona muslimana. Sjedinjene Države imaju 5.758 univerziteta a Indija 8.047.

Šangajski univerzitet Jiao Tong je 2004. godine napravio rang listu 500 najboljih univerziteta u svetu. Na njoj se nije našao nijedan univerzitet iz većinski muslimanskih zemalja. Prema podacima Programa za razvoj Ujedinjenih Nacija procenat pismenosti u hrišćanskom svetu iznosi oko 90%, a u petnaest većinski hrišćanskih zemalja iznosi 100%. Prosečan procenat pismenosti u većinski muslimanskoj zemlji je 40% a ne postoji nijedna gde je pismenost blizu 100%. Oko 98% pismenih u većinski hrišćanskim zemljama ima završeno osnovno obrazovanje dok je taj procenat u muslimanskim zemljama manji od 50%. Oko 40% pismenih u većinski hrišćanskim zemljama pohađalo je univerzitet dok se taj procenat u muslimanskom svetu kreće oko dva.

gost autor: Patrick Condell

prevod: AleXandar Lambros

Priče o jadnim potlačenim muslimanima kao žrtvama islamofobije dovoljne su da vam nateraju suze na oči. Suze smeha, naravno. Od ovog besprimerenog bezobrazluka. Islamofobija nije ništa stvarnija od nacifobije. Postoje vrlo dobri razlozi da se bude svestan obe ove ideologije, a ti razlozi su istovetni. Daleko od toga da su ugnjetavana manjina, dokazi govore u prilog tome da su muslimani izuzetno agresivna manjina a kad su većina brzinski postaju entuzijastični ugnjetavači koje vodi sumanuta iluzija nekakve supremacije pod božanskim pokroviteljstvom, što bi već samo po sebi bilo uvredljivo da u pitanju nije bolesni vic. Jer, iskreno, islam je kompetentan da vlada svetom koliko i Majk Tajson da upravlja NASA-om. 

gost autor: Wafa Sultan

prevod: AleXandar Lambros

Verovanje da su islam oteli nekakvi zli ljudi i iskoristili ga za terorizam je velika zabluda. Muslimani su žrtve sopstvene vere. Muslimane je otela njihova doktrina, a ne obrnuto. Suština islama je pokoravanje sveta i deci se u tom smislu od rođenja ispiraju mozgovi. Posmatrati islam kao religiju, kako vi na Zapadu činite, velika je greška. Islam je politička ideologija koja sebe nameće upotrebom sile i nasilja. To je sama suština islama. Zapadnjaci su obrazovani na način da prihvataju multikulturalnost a to ih sprečava da ljude procenjuju prema religiji koju upražnjavaju a muslimani iskorišćavaju tu političku korektnost. Muslimani 25 puta dnevno (5 x 5) u prvim stihovima molitve proklinju Jevreje i hrišćane. Ne postoji ni radikalni ni militantni ni vehabijski islam, već samo islam. U Siriji nikada nisam čula za radikalni ili militantni islam. Samo za islam. Zapad je izmislio ove termine da bi se ljudi bolje osećali. Nikuda nećete stići zavaravanjem. Pogledajte islamsku doktrinu onakvu kakva ona zaista jeste. Potrebno je da proniknete u svest tih ljudi.

Wafa Sultan, Sirijka, odpadnica od islama, danas psihijatar u SAD i politički aktivista. Časopis Time ju je 2006. uvrstio na spisak 100 najuticajnijih ličnosti na planeti. Njena knjiga Bog koji mrzi izazvala je pažnju na Zapadu i donela joj pretnje po život. Donosim jedan odlomak:

gost autor: Patrick Condell

prevod: AleXandar Lambros

Je li rasistički kritikovati Palestince kao svetske šampione kuknjave sa lažnim ciljem nekakve borbe i nevoljama za koje su u potpunosti sami odgvorni? Kladim se da jeste. Ne bi me iznenadilo da je u nekim evropskim zemljama čak i protivzakonito. Ali, svejedno ću kritikovati, jer neko mora. I, naravno, shvatam da ću zbog toga izgubiti par prijatelja, ali ok. Bez takvih prijatelja mogu.

Svi bismo mogli izgovoriti istinu onakvu kako je vidimo. Mislim, onakvu kakvu je stvarno vidimo a ne onakvu kakvu mislimo da bi je trebali videti. Najgore što možete učiniti je da vidite istinu a govorite laž a ja palestinsku stvar vidim kao laž. Laž koja je smišljena da eksploatiše liberalni osećaj krivice Zapada, baš kao i laž o islamofobiji i laž o mitskoj religiji mira koju u stvarnosti niko nije video.

gost autor: Patrik Kondel

prevod: AleXandar Lambros

Ako smo ozbiljni u vezi mira na Bliskom istoku onda moramo prestati da se pretvaramo da Izraelci imaju posla sa razumnim neprijateljem sa kojim mogu da pregovaraju, jer ako nastavimo da se pretvaramo pomažemo rast jedne enormne političke laži čija je gravitaciona sila postala tako velika da je obavila stvarnost. Hamas je taj koji je nedavno Gazu pretvorio u ratište, a ne Izrael, i Hamas je taj koji će to učiniti ponovo, i ponovo, i ponovo. Njih ne zanimaju ljudi koji tamo žive. Posmatraju ih ko potrošnu robu za svrhu džihada. Šta mislite, zbog čega nema skloništa u Gazi sem za, naravno, hrabre borce Hamasa koji nam neprestano govore kako vole smrt više nego što mi volimo život ali opet požure na sigurno čim dolete bombe, ostavljajući žene i decu da se sami brane? Zar ne biste pretpostavili, budući rakete svaodnevno preleću granicu, da bi razmislili o tome da običan svet zaštite od moguće osvete? Ne. Radije će izgraditi luksuzne hotele za smeštaj lakovernih zapadnih novinara u koje mogu da se pouzdaju da će ih pretstaviti kao junačne žrtve a Izraelce kao neonacističke ugnjetavače.