SASVIM SUVIŠNA „STIDLJIVOST“

Autor: Rodoljub Šabić

Ovih dana, Vlada Srbije je donela jedna zaključak, bar po meni, vredan pažnje. A sledeći neku, reklo bi se, logiku bitno drugačiju od ove moje, učinila je to praktično bez ikakvog publiciteta, nekako skoro sramežljivo, stidljivo. Radi se o Zaključku Vlade Republike Srbije kojim se zadužuju svi organi državne uprave da podatke o tome na kojoj veb adresi je objavljen njihov Informator o radu dostave Republičkom zavodu za informatiku i internet, a Zavod zadužuje da u roku od 15 dana na portalu E-uprava uspostavi posebnu veb stranu sa tim veb adresama.
Već na prvi pogled je jasno da je ovaj Zaključak , na načelnom nivou, očigledno u skladu sa, za sada, uglavnom, proklamovanim principima transparentnosti u radu vlasti i E-uprave, da predstavlja kakav takav pokušaj operacionalizacije ovih principa, te da shodno tome zaslužuje podršku.
Na praktičnom nivou, zaključak će, za početak, omogućiti da već kroz 15 dana imamo jasniju sliku o tome koji od državnih organa, bez obzira na zakonsku obavezu, nemaju Informatore o radu, odnosno koji ih imaju samo pro-forme - nepotpune i neažurne. Suočićemo se, dakle, sa realnim stanjem što neće biti prijatno, ali što jeste pretpostavka za menjanje postojećeg i za otvaranje pitanja odgovornosti za neizvršavanje obaveza. Obaveza proaktivnog objavljivanja što većeg broja relevantnih informacija o radu organa vlasti, pogotovo onih koji se odnose na raspolaganje javnim novcem i dobrima je u osnovi svake "priče" o demokratskoj kontroli, čistim računima, dobrom upravljanju, borbi protiv korupcije. Osnov za ovu obavezu utvrđen je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a sadržina obaveze precizirana je Uputstvom za izradu i objavljivanje informatora o radu državnog organa, koje, u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima, donosi Poverenik za informacije. To Uputstvo Poverenik je prvi put doneo još jula 2005. godine, a novo, preciznije pre tri meseca. Nakon donošenja novog Uputstva u vezi sa izradom Informatora služba Poverenika je organizovala i sprovela proces edukacije odgovornih kadrova koji je obuhvatio oko 120 organa vlasti na republičkom i pokrajinskom nivou. Na veb sajtu Poverenika za informacije www.poverenik.rs, istaknut je, i radi izvršavanja zakonske obaveze i kao mogući primer, Informator o radu ove institucije koji obuhvata oko 200 stranica teksta odnosno, ako više volite, oko 3 MB memorije. Meni se čini da on rad institucije kojoj rukovodim čini vrlo transparentnim, ali kako subjektivnost u ovakvim slučajevima nikad nije isključena, voleo bih da čujem i ocene drugih. Međutim, i bez toga sam siguran da bi, ukoliko bi većina organa vlasti sledila ovaj primer imali dosta razloga da budemo zadovoljni.
Razume se, osim edukativnih mera, izvršavanje zakonskih obaveza podrazumeva i odgovornost. Zbog toga ću zahtevati da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u čijoj je to nadležnosti, već početkom naredne godine pokrene prekršajne postupke protiv onih koji se budu oglušili o svoje obaveze, s tim da se tom odgovornošću započne odozgo, od najvažnijih, pa prema tome i najodgovornijih državnih organa.
Ali, vratimo se na početak. Na ono potpuno odsustvo publiciteta u vezi sa ovim Zaključkom. Pri tom, čak ne mislim toliko na medije koliko na samu Vladu. U vreme kad i stvari, za koje je to prilično teško razumeti, bivaju propraćene saopštenjima za javnost, pa čak i konferencijama za štampu, kada je vest čak i to da neko popunio ovoliko ili onoliko rubrika u famoznom Upitnikuk EU, a vest o tome da je usvojen ovaj "naš" Zaključak (koji se inače ne objavljuje u Službenom glasniku) ne može se pronaći čak ni na sajtu Vlade.
Siguran sam da je ova „stidljivost" i kontraproduktivna i sasvim suvišna.