LEPA... I ZABRINJAVAJUĆA VEST

Autor: Rodoljub Šabić

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku, kulturu (UNESCO) biće pokrovitelj obeležavanja jubileja tri decenije postojanja i rada naše Istraživačke stanice „Petnica"!
Retko dobra vest, sjajno priznanje, i što je najvažnije, sasvim zasluženo. U pismu generalne direktorke UNESCO-a Irine Bokove se pored ostalog se navodi: „Doprinos IS Petnica fundamentalnim naukama, tehnologiji i društvenim naukama je očigledan, a aktivnosti relevantne i od velikog interesa za UNESCO."
I logično da je tako. Kroz 30 godina postojanja, od kada je osnovana na inicijativu mladih istraživača i profesora nezadovoljnih kvalitetom naučne nastave IS Petnica je postala u svetskim razmerama prepoznatljiv centar inovativnog obrazovanja i podrške naučnim talentima. Kroz te tri decenije u njoj je boravilo i učestvovalo u radionicama, seminarima i kampovima više od 45.000 talentovanih istraživača iz Srbije, nekadašnje SFRJ, ali i iz regiona, Evrope, pa i celog sveta, koji su u tome imali podršku više od 7.000 vrhunskih stručnjaka i njihovih saradnika.
Sve što je ostvareno ostvarno je uglavnom u lošim ekonomskim uslovima. Država se, osim možda u početku, nije trudila da podržava Petnicu, naprotiv. Taj teško shvatljiv odnos kulminirao je 2009. godine kada se naglas govorilo i izgledalo kao vrlo verovatno da će, zbog nedostatka sredstava, Istraživačka stanica prestati sa radom.
Ipak, nakon žestoke reakcije javnosti, kao što to kod nas prilično često biva, u jednom konvulzivnom obrtu, stvari su krenule u sasvim drugom pravcu. Bar je tako izgledalo. Država je tada „ponudila" evropskim partnerima učešće u proširenju i modernizaciji Istraživačke stanice. Oni su to prihvatili i obezbedili sredstva za modernizaciju starih i izgradnju novih objekata. Izgradnja objekata je pri samom kraju.
Izgradnja objekata je pri kraju, ali uprava Petnice još ne zna kako će te nove objekte održavati, grejati, čistiti... Da i ne govorimo o tome kako će naći sredstva za bar minimalno funkcionisanje Stanice.
Na pitanje kako će pronaći potrebna sredstva direktor Petnice kaže: "Za sada nemamo nijedan stabilan izvod sredstava za rad. Ministarstva nauke i prosvete su do sada davala određena sredstva, ukupno oko jedne četvrtine naših godišnjih troškova. Od kada su došli Rusi, NIS je istog trenutka odlučio da pomaže naš rad, ali nijedno domaće javno preduzeće se nije na tako nešto odlučilo, najverovatnije zato što IS nije nikakva „partijska institucija". Sve u svemu, za nešto više od polovine troškova rada moramo se svake godine uporno boriti, svaki put iz početka i bez garancije da ćemo novac i pronaći. Poslednjih godina uočavamo još jedan ozbiljan problem: sve je više dece kojoj je čak i autobuska karta previsok porodični izdatak, tako da im „Petnica" ostaje samo san. To je strašno, ali ne vidim da bilo koga to potresa. Da ne pominjem koliko nas brine šta će se desiti nakon proširenja kapaciteta."
Lepo je ali nije za veliku utehu što, nakon odluke UNESCO-a da bude pokrovitelj jubileja, bar u jubilarnoj 2012., po svoj prilici neće morati da brinu. Ta godina će brzo proći i ako ne bude iskorišćena za otklanjanje neizvesnosti u finansiranju ostaće nam razlog za zabrinutost koja nadilazi granice Petnice. Jer „nemati novac" za podršku najtalentovanijim, u krajnjoj liniji, znači odricati se budućnosti. Zar može biti sporno da postoje stvari na čije finansiranje nikad, pa ni u najtežim ekonomskim uslovima država ne sme da „zaboravi"?