Škola je kul

»Škola je kul«, obratio nam se sinoć slovenački predsednik, dodavši i da mu treba verovati pre no što se stigne u njegove godine. Ja nisam još u njegovim godinama ali mu verujem na reč i podržavam je frenetično, iz dna izmučene, roditeljske duše.

Kako ne bi bila škola kul, pa jedva sam dočekala ovaj 1. septembar, otkad više ne idem u školu, raspusti mi se razvlače k'o gladna godina. Doduše ovi moji objekti prosvete nešto se ne slažu sa predsednikom države po pitanju škole kao kul pojave, što je stvarno politički nekorektno, ako je predsednik tako rekao, to je onda tako...Mali sin je, recimo, otvorenih usta pratio predsednikovo izlaganje, a kad je čuo da je škola kul, mal' nije ugnjavio mačku, pavši na nju u napadu smeha. Princeza je nabrala svoj nos na veličinu dugmeta i procedila »Beda...«. Sudeći prema pogledu stisnutih očiju predsednika čeka najmanje fešn polis. Prestolonaslednik, kome je država već dala pravo glasa, ovu predsednikovu izjavu je upisao odmah u memoriju sećanja. Moraće predsednik da se potrudi više za njegov glas, obzirom da se novopečeni glasač samo slatko nasmejao.

Kako god, jutros se naša ulica zažutela od sveže ispeglanih i u uredne čvorove vezanih prvačkih marama. Marame su trećim ćoškom štrčale na ruksacima i torbama, a mladunci prvaci su ih nosili k'o ordenje, klipšući ponosno ka školi. Za to vreme se kroz zgradu orila zvonjava satova, svih mogućih melodija i jačina. Ovi moji mladunci su uz roptanje konačno ustali u doba dana zvano jutro i uz gunđanje se sudarali pred kupatilom, razvlačili po hodniku i konačno se odvukli u školu. Princeza po prvi put u gimnaziju, da upozna još onaj kusur društva koji joj je još ostao nepoznat u gradu. Mali sin je konačno u najstarijem razredu osnovne škole, što uliva posebno samopouzdanje, samo što ne počne da suče nevidljive brkove. Prestolonaslednik, isto tako sada pripadnik najstarijeg razreda šefova, doduše u gimnaziji, odgalopirao je da vidi »fazane«, najmlađe, zbog kojih će danas po gimnazijama da se ori »frrrrr«...

Bogudragomfaladečuoidenečuo. Neka uživaju u predsednikovoj izjavi kako god im se sviđa, samo neka je već jednom stigao i taj prviseptembar, dušom da da'nem. Iz'em ti i leto i raspust. Spavali su do podneva. Kuća nam se već prvog dana pretvorila u čekaonicu prometnijeg železničkog čvora. To je dan i noć u hodniku dežurala ekipa na čekanju za izlazak. Ja sam odustala od pokušaja da ih upoznam i popamtim, k'o senka sam promicala kroz sopstveni stan, trudeći se da što manje ometam krdo devojčica ili pubertetske sportiste svih tipova. Uveče nismo mogli da po'vatamo ko je sa kim i gde, a kad' će da se vrati, to je tek bio rebus. Vraćali su se samo da naprave gužvu u kuhinji i podžapaju se ispred televizora i vrište oko kompjutera. Drugi deo ekipe se gužvao po sobama, o ove starije Prestolonaslednikove sam natrčavala u sred noći. Tutnjali su po zgradi, po stepenicama, liftu, promicali po garaži i nestajali po dvorištu.

Da ne pričam o komplikacijama marke raznorazna letovanja. Stalno je jedan falio i bivao nadoknađen prekobrojnima koji su kod nas prespavljivali. Svako malo su kapali iz različitih tabora, kolonija, letnjih škola raznih sorti i sa sobom dovlačili ruksake pune peska, zemlje, kamenja i naravno tone prljavog veša, za koji su sve reklame o čudesnim deterdžentima samo dobra šala. I dok se jedan raspakivao, poklanjajući nam nadasve nepotrebne suvenire »Pozdrav iz...«, drugi se već spoticao i ronio po vešu, tražeći svoje krpe, patike, knjige, padao u očaj da slučajno ne zakasni, ljubio nas na brzinu i privremeno nestajao.

Konačno su svi na broju. Sinoć je stigao Prestolonaslednik sa maturske ekskurzije, pun priča o Krfu i pesku, žurkama sa penom i bez pene. Dobila sam sapun sa cimetom. Blagomeni. Sad samo da ta škola krene, danas je i tako sve nekako na lagano, ranije kući i to...ali od sutra, konačno malo reda, rada i discipline, nismo se ni mi roditelji na boga kamenjem bacali, a i predsednik je lepo rekao, škola je kul, dakle izvolite...

p.s.

Ne bih znala kojim povodom mi se već drugi put pojavljuje onaj prvi šifrovani pasus. Prati me pri pokušaju da prebacim tekst. Biće da je neka viša sila. U svakom slučaju, ja to ne umem da maknem, pa ga uzmite u obzir kao tajnu poruku napisanu mlekom, a pročitanu limunom ili šifrovanu poruku drugoj galaksiji...