Knjige

Naime, počela sam čitati užasno rano.. Knjige sam jednostavno gutala Obožavala sam se zavući u svoj krevet i čitati pre spavanja. A kome se zapravo spava kad čita o Heidi Johanne Spyri i Bambija Felixa Saltena. Nebrojeno puta sam čitala o devojčici koja odrasta kod deda u vrletnim planinama, biva odvedena u grad i ponovo se vraća onamo kamo pripada. Bambi je za moje tadašnje čitačke kapacitete (sedam godina) bio veličanstvena saga o životu u šumi i postojanoj, premda sputanoj ljubavi između oca i sina s bezbroj zanimljivih događaja i likova. Gotovo sam zaboravila, prva "prava" knjiga koju sam pročitala bile su Priče iz davnina Ivane Brlić Mažuranić kad sam krenula u prvi razred. One su me zarobile u svetu Potjeha, Palunka, Šume Striborove i tada najdraže mi priče o Jaglencu i Rutvici koju sam čitala puna dva poslepodneva... Prekrasne Kirinove ilustracije uveličale su taj doživljaj. Družina Sinjega Galeba? Ili o Ivanhoeu? Ili Decu kapetana granta? Sablast Llana Estacada? Winetoua?

Kad sam krenula u školu pojavili su se problemi. Čitati baš onako pravo, ozbiljno, razaznavati ispravno i bez greške slova, naučila me moja učiteljica Nada, kojoj smo ja i moje društvo bili zadnja generacija đaka prvačića, davno pre dvadeset šest godina i dan danas kada je ponekad sretnem subotom na pijaci odgodim subotnje druženje I kafu sa devojkama i lagano u hodu do njenog stana ispričam joj svoju priču, po zna koji put ponovo ispočetka, kuda me život odnio od tih dana. Iako je priča svaki puta ista, sa velikim zanimanjem i osmijehom me sluša kao da ju pričam po prvi put, isprva sam mislila da su godine učinile svoje i da joj sećanja blede, ali kada bi me sa blagim smiješkom podsećala na delove koje sam ponovnim pričanju ispričanog zaboravila, shvatila sam da i ona kao i milijarde nas drugih voli, makar nebrojeno puta, slušati uvek iste priče o životnim putovima, kojima je i ona dala svoj doprinos, za mene ogroman i nikada nezaboravljiv, naučila me čitati, otvorila mi vrata u jedan svijet bez granica, svijet pun znanja, mudrosti, lepote.

Kako ništa u životu nije ravno i stalno, tako je i moje druženje s knjigama imalo svoja brda i doline, periode 'gutanja' po nekoliko njih u nekoliko dana, ali isto tako i periode bez slova koji su znali trajati mjesecima i godinama. U takvim sušnim razdobljima ni prolazak pored očeve kućne biblioteke u kojoj je on skupio preko hiljadu, na razne načine u razne oblike uvezanih tuđih razmišljanja, nije u meni budila želju da posegnem za bilo kojom od njih.

Inicijaciju moje ponovne želje za čitanjem, nakon stvarno previše dugog perioda kada su jedina slova koja su moje oči viđale bila samo ona na televizoru, bilo je sasvim obična i jednostavna rečenica :»Znam da si gledao film, ali da li si čitao Forest Gumpa?, Meni je to stvarno posebna knjiga.», izrečena od prave osobe rezultirala je mojim ponovnim početkom novog perioda života ispunjenog s puno čitanja


Istodobno s povećanom željom za upijanjem novih znanja, novih priča, novih mudrosti u meni se javila i želja da mi te posebne knjige koje sam pročitala budu stalno pri ruci, pa je tako počelo moje popunjavanje polica, koje ovih dana hitno zahtijeva i novu treću stalažu , koju iskreno ne znam gdje smestiti (rasprave o tome kako nam te stalaže pune knjiga onemogućavaju rasporediti ostali nameštaj u kući, ovaj puta preskačem), a sam broj u njih položenih knjiga opasno se približava onome u očevoj biblioteci, što njega čini mi se čini jako ponosnim. Kupujem dosta knjiga, nisu mi bitni uvezi i sjajne korice, često znam po buvljacima kopati i nalaziti rijetka i stara izdanja koje je netko ne znajući odbacio kao nešto nevrijedno i ružno, kao nešto što možda kvari pogled na policu. Posebno me oduševljavaju takve knjige i pomisao na koliko je umova ostavila trag u svom stogodišnjem postojanju.

Vezano uz knjige moram reći da su mi one postale najdraži pokloni koje dajem i koje dobivam. Poklanjam dosta knjiga, često se netko od moga društva i prijatelja koji se zateknu kod mene zagleda u neku knjigu, posudi ju, pročita i vrati, a ako mu se jako svidi ja mu tu istu poklanjam, sebi kupujem istu takvu novu koja čeka da se nekome svidi. Zna se dogoditi da prođe i više godina dok ponovo ne nabavim sebi svoj primjerak, ali nije mi žao jer knjiga je kao i sve što postoji na ovome svetu uvek tamo na onome mestu gde treba i kada treba biti i uvek je kod onoga kome je najpotrebnija.

Ne mogu se sada ne setiti Clint Eastwooda koji u filmu Mostovi okruga Madison objašnjava Meryl Streep kako je vrlo retko naići na muškarca ili žrnu koji ne voli pričati o sebi i kome to može dosaditi, jer sam ovim komentarom htela spomenuti knjige i autore koji su na mene ostavili ogroman trag, a o tome još ni slova nisam ostavila.

Ipak dve knjige, uz spomenutog Foresta Gumpa, koji ima svoju povesnu pokretačku ulogu, su na mene ostavile poseban trag. 37,2 stupnja ujutro (Betty Blue) Philippe Djiana , Prividi, Jedno, Galeb Dzonatana Livingstona, Most preko večnosti Richarda Bacha.

Svoje velike tragove na mene su ostavili uz spomenutu dvojicu , ne nekim posebnim redom nabrajanja, uz neospornu činjenicu da pri nabrajanjima uvijek nekoga bitnoga ispustiš, pa ti kasnije bude žao, sljedeći genijalci : Nick Hornby, Miro Gavran, Og Mandino, Michal Viewegh, John Marks Templeto, Umberto Eko, Margarit Jursenar...

Ne postoji loša knjiga, samo možda ne pravo vreme kada smo neku od njih uzeli u ruke.

Uživajte s knjigom ili bez nje

pospes nas tako carobnim prahom i odlebdimo sa tobom.

imam razlicita izdanja onih meni dragocenih knjiga bez kojih jednostavno ne bih mogla. ali, uvek citam samo onu prvu knjigu, onu prvu koja mi je otkrila da je to to. druge su jednostavno tu if disaster strikes i ta prva nestane. ali ta jedna knjiga, koju uvek citam, vec pomalo pohabana, u kojoj cini mi se da znam i oblik svakog slova, pamtim strane i gde se sta nalazi i kad je samo pogledam, je moj mali biser.

jako rano sam naucila da citam i imam malu tugicu, ne secam se koja je bila prva knjiga koju sam procitala.

- Koje je ovo slovo? - jurio sam po kuci roditelje, tuzan sto nemaju vremena da mi citaju Zabavnik ili Paju i Mikija iz Politike, a resen da sam naucim da citam. I tako sam se navukao i, kao svakom postenom zavisniku, nikad mi nije bilo dosta. Trazio sam jos i vise.

- Halo, tetka Vera, morate da se vratite u biblioteku, ostavio sam otvoren prozor kad sam izasao. Zakljucali ste me unutra.- decja biblioteka "Vuk Karadzic" na Lipovom ladu mi je bila svetiliste. Sate sam provodio tamo. Tanje knjige nisam ni nosio kuci, vec bi ih tu i progutao. Tako ostadoh jednom i zkljucan unutra. Bibliotekarka zurila a ja njuskao nesto po zabacenim policama. Do osme, procitao sam sve knjige i preselio se u maticnu biblioteku (za odrasle) kod Vuka.

- Jesi li citao ..... ? - mi je bio izazov kome nisam mogao da odolim. Citao sam u serijama. Ako mi se dopadne pisac, nastavim da citam sva njegova dela do kojih mogu da dodjem. Kad otkrijem novi zanr, isto. Ima to i svojih mana jer sam, na primer, prisilio sebe da citam i kasne radove "oca nacije".

- Srecan rodjendan! - poklanjali smo knjige. Ako neku zavolim, za popunjavanje serije, nastavljam da kupujem a ne da pozajmljujem iz biblioteke. Tako, santimetar po santimetar dodjem i do metra. Selim ih sa sobom. U ratama. Iz redova knjiga poredjanih po policama izdvaja se skoro cela Kadokova edicija "Najlepse bajke sveta" ili skoro duplirani Sekspir kojeg sam zaista kupio na metar jer nisam mogao da odolim predivnom povezu.

- Sta si doneo? - najcesce pitanje svezem posetiocu Beograda koji se vrati u ove prostore. Teglimo knjige preko bare, razmenjujemo i citamo osudjeni na sve.

''Aleksandrijska biblioteka je 200. godine n. e. razorena , a značajne knjige i zapisi su navodno uništeni. Istorija za laike kaže da su to uradila izvesna sukobljena varvarska plemena. Ali, pošto istorija ume i da laže, možemo li pretpostaviti da su mnoga znanja iz ove biblioteke završila NEGDE i kod NEKOG ko je znao da scientia ipsa potentia est.''

Upornim čitanjem, slovenski jezik, uz malo truda ide...Otvorio se sasvim novi svet, izgubljen u prevodu, jedva dotaknut u lektirama. Uživanje.

to provalis kad procitas u originalu nesto sto je bilo onako, bezveze, prevedeno... pa ukapiras u cemu je stvar...

a i na nekim jezicima bolje skapiras... sve napisano na spanskom mi bolje zvuci u nasem prevodu, nego u engleskom... takav jezik...

onaj zupan je bas bio faca, voleo bih da mogu da procitam na slovenackom.. al jebiga kad ne umem

U moj mali svet,u kome sam okruzen knjigama i zivotinjama,usunjao se i blog.I upravo u danima kada mi ne ide bas najbolje,pojavio se ovaj post.Sa zadovoljstvom sam ga procitao i pozurio da dam preporuku i ovaj komentar,kao znak odobravanja(odusevljenja cak).
Knjige su svakako moja velika ljubav.Kupujem ih uglavnom u antikvarnicama,rasprodajama i pijacama.Citajuci razne posvete u njima,ipak se rastuzim sto nisu u rukama onih,kojima su namenjene.I slicno kao i sa odbacenim zivotinjama,znam da ne mogu sve da ih "spasim",ali trudim se....

Najbolji clan biblioteke:)))

U njemu je bilo dovoljno za mene za detinjstvo i mladost, koji nisu bili baš za pamćenje. Biće da su mi zbog toga toliko značili ormani sa svetovima spremnim da u svako vreme zauzmu mesto svakodnevice. Za dati azil nisu zauzvrat ništa tražili. Zbog čega smo se tako dobro slagali. Svetovi iz knjiga i ja.

Купусаре... Бељајев, Доживљаји Семјуела Пингла, сабрана недела Максима Гордог (човек, како то горко звучи) са посветом маминог бившег дечка исписаном зеленим мастилом тамо неке 1949-те, лектира просветина за основну у 100 књига па онда бајке, скандинавске, индијске, немош набројати, Валтер Скот, А. Дима, Ж.Верн, К.Мај, З.Греј (и сада се најежим на наслове Сјај западних звезда, Јахачи румене кадуље, М.Твен (каква језа: Тајанствени странац - а до комшијиног комлета књига о Дејви Крокету осмогодишњаку није било лако допрети.

E, Jelice, svaka ti je zlatna:).

Na zalost sve nas je manje koji uzivamo u tom mirisu knjiga, sve nas je manje kojma je izazov doci do dedinih knjiga sa najvise police...

Ali,osmeh na lice... Ima nas jos uvek:).

Mada sam se i ja zaklela da vise nikada necu kupovati knjige, jer je pravi pakao selendrati ih iz drzave u drzavu, iz stana u stan... ali... jednostavno, ne mogu da odolim. Otisla sam toliko daleko, da iste knjige kupujem na vise stranih jezika (nemacki i engleski), i pri citanju jedne te iste knjige ,samo na drugom jeziku, dobijam neverovatan osecaj imperiornisti i neverovatan dozivljaj, tako da se svaki trud istplati.

Prema biblijskom predanju , dobrocinstvo i velikodusnost su velika hriscanske vrline, ali zbog knjiga se pretvaram u najveceg gresnika jer sam skrta i ne zelim da delim svoje svetove sa drugima. Zbog cega pored svakog mog ormana sa knjigama stoji natpis 'ne volim da pozajmljujem knjige'.

Hvala Jelice za divan blog o knjigama.
Sto se tiče mažnjavanja knjiga jedan profesor na fakultetu nam je pričao da jedino nije greh ukrasti knjigu.

Nažalost nove generacije sve manje čitaju knjige, a sve vise gledaju TV i čitaju žutu štampu
Što je najgore sve je više mladih novinara i spikera na TV-u koji ne znaju da se izražavaju,koriste poštapalice i bogatstvo rečnika im je nula. A da ne pričam o zvezdama koje postaju idoli sa fondom reči ne većim od 100.

Pročitala sam da će se uskoro praviti rimejk filma "Fahrenheit 451" .
Ja sam uvek posle gledanja tog filma razmišiljala koje bi knjige učila napamet...

evo i mene,i kao što ja uvek i ponekad a naročito kažem:nikad nije dovoljno rano da se stigne kasno,,znam da me niste ni čekali ali hvala što ste tu.
koliko sam mogao da vidim svi mi knjigočatci smo imali prilično sličan put ka knjizi.tako da ja nemam nikakvo novo iskustvo sa vama da podelim osim da sam ja naučio slova gledajući televizor(moj je bio jedan od prva dva u zgradi a možda i dalje) i da sam kupio prvi broj zabavnika(kad je počeo ponovo da izlazi šezdesetineke)
i na jedno pitanje nisam našo odgovor odakle mi ljubav prema čitanju.eto toliko od ja

pozz