BATINA, ZNANJE I UBEĐENJE

Autor: Rodoljub Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u periodu od 01. - 07. februara 2011. godine, preko ovlašćenih lica - inspektora, izvršio nadzor nad izvršavanjem obaveza iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kod organa u sastavu ministarstava Vlade RS.
Radi se o akciji nadzora koja je najavljena i započeta još prošle godine. U skladu sa opredeljenjem da pitanje odgovornosti treba postavljati, prvo u odnosu na najviše, državne organe vlasti, akcija je tada započeta nadzorom u ministarstvima Vlade Republike Srbije i rezultirala sa podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 14 ministara u decembru prošle godine.

Akcija je nastavljena logičnim sledom, pa su ovaj put predmet nadzora bili organi u sastavu ministarstava, njih 14. I rezultat je ponovno zabrinjavajući - 9 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv direktora ovih organa.
Inače, i ovaj put predmet nadzora nisu bile sve obaveze iz zakona. Naprotiv, kontrolisano je samo izvršenje najelementarnijih obaveza za koje je rok istekao još pre više od godinu dana. Kontrolisana je primena zakona samo u delu koji propisuje obavezu organa da na propisan način obrazuje evidencije o zbirkama podataka o ličnosti i iste dostave radi upisa u Centralni registar.

Kod devet organa (Agencija za zaštitu životne sredine, Uprava za sprečavanje pranja novca, Uprava carina, Uprava za igre na sreću, Uprava za javni dug, Uprava za trezor, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Uprava za veterinu i Direkcija za mere i dragocene metale) konstatovane su povrede Zakona u vidu apsolutnog neizvršavanja obaveza, pa su protiv funkcionera koji njima rukovode podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka.

Potreba da se, zbog neizvršavanja obaveza utvrđenih zakonom, pokreću postupci za utvrđivanje odgovornosti je, razume se, neupitna. To se svakako mora raditi. S tim što, uveren sam ima smisla samo pod uslovom da se za početak odnosi, pre svega, na „elitne" nosioce obaveza - na državne organe vlasti, koji su, po logici stvari, dužni da prednjače dobrim a ne lošim primerom.

Međutim, kad već govorimo o odgovornosti, činjenica je, koju moraju priznati čak i najtvrdokornije pristalice čuvene sentence „batina je iz raja izašla", da je svaka batina ograničene dužine. Prosto, mnogo toga se može, ali ne može se sve obezbediti sankcijama.

Suočeni smo sa problemom koji se, čak i kada bi nadležni pravosudni organi po podnetim zahtevima postupali mnogo ažurnije nego što čine, ne može rešavati samo na taj način. Jer, nije u pitanju samo neodgovornost, nego i neosposobljenost organa vlasti za izvršavanje obaveza koje nastaju preuzimanjem standarda demokratskog sveta. Za to im je očigledno neophodna dodatna edukacija. Neophodno je na globalnom, državnom nivou, osmisliti, organizovati i sprovesti što širu akciju edukacije sa ciljem osposobljavanja organa vlasti za izvršavanje obaveza i građana za konzumiranje prava iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Besmisleno je redukovati preuzimanje standarda demokratskog svega u naš pravni poredak na njihovo puko upisivanje u naše zakone, jer ono podrazumeva mnogo, mnogo više od toga. A bezuslovno podrazumeva da oni koji donose i oni koji sprovode te zakone moraju da se ozbiljno upoznaju sa suštinom, sadržajem i domašajem tih standarda, da moraju da ih razumeju. I svakako, što je verovatno najvažnije, da moraju da veruju u njihovu vrednost. Bez toga ....