Uspomene na dugo sećanje

/ 19.10.2009. u 15:23

Komentari: 125
Čitanost: 53479
/
Preporuke: 11352
/

Kad se popneš na brdašce

Stavi ruku na srdašce,

Pa se seti mene

I moje uspomene.

Prava kuća nastaje od onog trenutka kada u njoj počnu da se sakupljaju uspomene. Bez obzira kakve bile, uspomene služe podržavanju sećanja na vreme koje je prošlo ili će nemilosrdno otići bez povratne karte.

U zajednički život sa Žmuom zajedno sa mnom su stigle i moje uspomene. Iz kojih su naravno bile proterane slike svih bivših, ali i onih koji nisu ni iskoristili priliku da budu bivši, zadržavši magleni status simpatije. Dakle, sa mnom su stigle žute porodične fotografije, iskrzanih pobraonelih rubova, na kojima je tako daleka i davna familija da bez prababa-vodiča nema šansi da prepoznam etno-grupu na njima, a još manje događaj koji su ovekovečili. Što meni ne smeta. Važno je da su tu, u kutiji od cipela, koju je neka od mojih baba dizajnerski oplemenila ružama isečenim sa razglednica i bombonjera.

Uz braon-žute predake donela sam i sebe u izvornoj formi, ovekovečenu crno-belim fotografijama, na kojima izgledam kao ufačlovani 'lebac sa izgužvanim licem. Slede zabeleženi trenuci mog ustajanja na noge lagane, mada deblje od debrecina, prohodavanje uz pomoć komšijskih koza, ali i suočavanja sa konkurencijom u vidu sestre od tetke. Tu je naravno i pubertet, u kome sam u najkraćem i najsažetijem opisu tog stanja, od strane majke jedne moje simpatije izgledala kao »kuvana noga od astala«. Ždrebe na dve noge. Statiraju srećni rođaci i slučajni prolaznici. Uz foto-uspomene, kao sastavni deo prošlosti koju nisam ni doživela, sa mnom su u novi život stigle i vremenom izglodane potvrde iz Prvog svetskog rata, koje svedoče o tome da je mom čukundedi dobrovoljno oduzet jedan jahaći konj, jedan tegleći konj i dve svinje – mršava i debela. Da li su ikada vraćeni, ne znam, papirnatih uspomena na tu sreću nema.

Galopom vremena, uspomene su se gomilale u svim mogućim i nemogućim oblicima. Što je, uostalom i karakteristično za uspomene. Otkinuti i sačuvani komadić vremena može uprkos najapsurdnijoj formi imati značenje uspomene, ma koliko to nekom drugom izgledalo sumanuto. Zahvaljujući toj, do krajnosti otvorenoj definiciji uspomene kod nas se, u podrumu i onim nižim fiokama u stanu, nakupilo toliko komadića vremena da bi neinformisani posmatrač verovao da kao vrsta zapravo pripadamo porodici glodara ili torbara.

Naravno da uz komadiće papira, sa brzo nažvrljanim porukama, koje smo Žmu i ja slali jedno drugom u periodu muvanja i smuvavanja, a na koje kada ih vidimo oboje još zatrepćemo k'o svračci na jugovinu, najdraže i najbrojnije uspomene su one koje svedoče o tome kako su naša tri mladunca do onomad bila bebe, a sada jurcaju naokolo, pretrčavajući sprintom vreme. I dok vreme, zaprepašćeno pušta da ga pretiču, za dojučerašnjim bebama ostaju, brižno zamotani u pelenice, čuperci prve kosice, plastične narukvice iz porodilišta sa mastiljavim, razmazanim serijskim brojevima, tako majušne da su nepovezive sa vlasnicima izraslim kao da u vodi spavaju. Tu su i prvi crteži, žvrljovi koji bi Pikasa naterali da pocrveni od zavisti, otisci na papiru majušnih tabana i još manjih šaka. Naravno sa neizbežnim prvim cipelicama, čije prve kutije smo ipak uspeli, preko srca da bacimo. Za razliku od naših prijatelja koji su kao uspomenu na prve cipelice sačuvali i kutiju i račun od istih. Što možda i nije loša ideja za kasnije ispostavljanje.

Posebno svedočanstvo o tome da su naša deca ipak do onomad bila mala, predstavlja impresivna kolekcija foto-albuma, od kojih bi objekti fotografisanja polovinu najradije zakopali u dvorištu. Tek kada budu porasli, shvatiće da ta vrsta beleženja vremena neizostavno objekt hvata u često blamantnim situacijama. O frizurama i detinjoj modi da ne govorim.

Jedan od većih problema u sakupljanju uspomena predstavlja sposobnost odupiranja nagonu da se čuva sve što se sačuvati može. Sve što nosi boju, miris, zvuk, sliku ili ma kakav komadičak traga vremena koje će pobeći treptajem i za sobom neće ostaviti ništa sem sećanja, koje je sklono izbleđivanju. Zbog toga čak i spomenari, sa kojih se cede sentimentalne poruke i leksikoni sa odgovorima banalnijim od pitanja, šumom srca i krakatih cvetova, predstavljaju ipak relevantne uspomene na vreme koje je protutnjalo i nema nameru da se vraća.

Čak i ako dobiju memljiv miris i postanu demode do apsurda, čak i ako su po rubovima ukrašene ko zna kada pronađenim školjkama ili sašivene od starih razglednica, uspomene se bore za svoj prostor u kući, sa nadom da će jednog dana biti nasleđene i, snagom želje da se ne zaboravi, čuvati odraz vremena koga više nema.

postavite na |

Komentari (125)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

BebaOdLonchara 15:33 19.10.2009

prva!

ps. da li sam?

Jelica Greganović 15:35 19.10.2009

Re: prva!

Jesi, šeri

Za tebe, stranica iz spomenara, a ja moram da izađem iz kuće poslom, al' me eto brzo nazad, sačuvajte memoriju sećanja na mene.

muaddib92 15:46 19.10.2009

Re: prva!

.. мала корекција:

Kad se popneš na brdašce

na visoke stene

Stavi ruku na srdašce,

Pa se seti mene

I moje uspomene.

BebaOdLonchara 15:48 19.10.2009

Re: prva!

Jelica Greganović 15:48 19.10.2009

Re: prva!

Samo što nisam izašla...muade, kod nas u spomenarima nije bilo tog stenja...

sentinel26 16:02 19.10.2009

Spomenar

Spomenari žute boje
Vi čuvate tajne moje
Kriva noga od astala
Sjeta moja nije mala
Kada vidim stare slike
Stare slike prošlog dike
Ah mangupe priče ove
Dodji meni ti u snove
Da se sjetim prošlih dana
Kada bejah milovana.
………………..……
( nastaviće se … )

S.26. 19.10.2009. Dan prije ...

muaddib92 16:10 19.10.2009

Re: prva!

..и да додам:

mom čukundedi dobrovoljno oduzet jedan jahaći konj, jedan tegleći konj i dve svinje – mršava i debela.

Дакле сви, сви режими су исти - евентуалне разлике у диференцији могу бити у томе да ли си при томе добровољно и ликвидиран, добровољно се самоубио или великодушно поштеђен еда би остао свестан и доживотно се кајао што си у неком моменту нешто стекао, па још намерно.
Све те успомене које се чувају представљају суво злато, Лелице. Без обзира на то да ли су у питању браон-жуте прастаре фотке , или полумутне у боји са оних првих тзв. идиот-кодака, или пак снимци са оних ве-ха-ес касета величине опеке које су се комплет убацивале у камере а тако лепо умеле да сачувају гласиће - то је суво злато

Као и овај твој лепи, прелепи текст, који ће остати сачуван у некој будућој књизи, надам се.
Једна пристојно изоштрена стара црно-бела фотографија може нам једном више испричати од десетине дигиталних, испуцаних онако као из калашњикова. А што маторији постајемо, све више дневног времена проводимо живећи у и са успоменама

muaddib92 16:13 19.10.2009

Re: prva!

Jelica Greganović
Samo što nisam izašla...muade, kod nas u spomenarima nije bilo tog stenja...

Па млађа си, до тада су се стење & камење преселили у рокенрол

albireo 17:25 19.10.2009

Re: prva!

.. мала корекција:

kad se popneš na burence
stavi ruku na dupence...

Jelica Greganović 20:16 19.10.2009

Re: Spomenar

Vratila sam se

Sent, jedva čekam nastavak...obećava

sentinel26 20:57 19.10.2009

Re: Spomenar

Jelica Greganović
Vratila sam se
Sent, jedva čekam nastavak...obećava

Ne znam da li smijem ?
Da ne bude kakvog belaja od strane nekog ukućanina sproću tebe ?

To nije iz moje sveske već iz glave, pa sada moram da pripazim na nastavak i zbog "pjesničkog" ugleda. :))

Jelica Greganović 21:10 19.10.2009

Re: prva!

Hvala, muade...ja inače obožavam da gvirim u pozadinu tih slika, jer se u pozadinskim planovima, počesto, može mnogo više videti i bolje vreme sagledati no kad se samo gleda u prvi plan.
Ima jedna fotka koja me potpuno očarava, na njoj moj svekar, sada penzionisano vojno lice, prima neku nagradu...na otvorenom. U prvom planu su uručilac i moj oduševljeni svekar. U drugom planu je treće vojno lice, s visoka kao srdačnog osmeha i dva civila, dobro obučena za to vreme, koja se smeškaju dobrotvorski. Iza njih leluja zastava ZKJ (Zveze komunistov Jugoslavije). Tek treći plan je slika tog vremena - tamo stoje dva pljunuta Čvorovića, dakle oni nisu izmišljeni. Imam dokaz - fotku. Isti brkovi, isti šeširi, isti mantili opasani ispod miške. Prvi namršten, konspirativan, drugi sa zanimanjem sluša.
A, što se knjige tiče, potrudiću se

, samo još da preživim naredne dane...naročito sredu...

Jelica Greganović 21:13 19.10.2009

Re: Spomenar

Sent, u pravu si, možda ipak ne...

AlexDunja 15:45 19.10.2009

:)branko miljkovic

Cvet

Evo cveta dovoljno smelog da miriše
Na praznom mestu i u uspomeni

uspomena je bas cesta slika kod branka,
samo jos ova:
Frula

Groznice nežne poremećenog cveta
Slutiš. Gle, bilju klanjaš se opet.
Tragom pjanog juga i iščezlog leta
Požuri, opevaj pre praznika svet.
Ponovi an zbog nezahvalnog tela
Što suncu uzvraća senkom i pesmu kvari.
Vrati čoveku usamljenom pticu:
Pod praznim nebom plaču sokolari.
Dozovi utve s gora u predanje.
Sastavi čula pesmom da ne venu
U noći tela. Nek bude sve manje
Vidljivog da ostvariš uspomenu.
Prazniš mi koleno i uzimaš srce
Žuri, krug opevaj, nesreću prevari
Smederevo otvori, ptici se dodvori
Pod praznim nebom plaču sokolari.

Jelica Greganović 15:49 19.10.2009

Re: :)branko miljkovic

Kad je Branko, mora da bude dobar

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron 19:06 19.10.2009

Re: :)branko miljkovic

cek, cek, da se ja namestim ispod branka...
a sto nisi ponela slike bivsih? pa nisu valjda sadasnji? ja jesam

Jelica Greganović 20:17 19.10.2009

Re: :)branko miljkovic

Nemoj ispod Branka, biću ljubomorna

Biljana 77 15:50 19.10.2009

...

Jedan od većih problema u sakupljanju uspomena predstavlja sposobnost odupiranja nagonu da se čuva sve što se sačuvati može. Sve što nosi boju, miris, zvuk, sliku ili ma kakav komadičak traga vremena koje će pobeći treptajem i za sobom neće ostaviti ništa sem sećanja, koje je sklono izbleđivanju.

Patim od iste bolesti, ali istovremeno i od manijakalne potrebe za sređivanjem, bacanjem suvišnih stvari i sl. Pa tako u sudaru mojih sakupljačkih sklonosti i bolesne pedanterije ponekad postradaju uspomene.

Nedavno mi vratiše skripte neke s fakulteta... sa kojim uživanjem sam ih listala...

NNN 15:56 19.10.2009

Re: ...

Nedavno mi vratiše skripte neke s fakulteta... sa kojim uživanjem sam ih listala...

Propitaću te kasnije

Jelica Greganović 20:19 19.10.2009

Re: ...

Tačno tako, Biljana...i ja bih da ne čuvam ono što mi samo gungulu po stanu i podrumu pravi, ali nikako da se odlučim i za početak bacim dva stuba novina, privezanih konopcem, koja sam sačuvala kao svedoke vremena kog ne želim da se sećam.

iris.davidovich 01:51 20.10.2009

Re: ...

Patim od iste bolesti, ali istovremeno i od manijakalne potrebe za sređivanjem, bacanjem suvišnih stvari i sl. Pa tako u sudaru mojih sakupljačkih sklonosti i bolesne pedanterije ponekad postradaju uspomene.

isto. iznerviram se, pobacam, a posle krenem da trazim ono sto sam pobacala, sve u nadi da nisam bas to.

Biljana 77 07:54 20.10.2009

Re: ...

dva stuba novina, privezanih konopcem, koja sam sačuvala kao svedoke vremena kog ne želim da se sećam

Majka slučajno bacila pre par godina, a moja dramatična reakcija: Bacila si Blic gde Teodora i ja iskačemo kroz prozor fakulteta! Bolje da si mi sve stvari pobacala! #$#*?!#!"@?# I tako dalje, i tako dalje! onda malo kasnije u tom napadu sređivanja ja slučajno bacim kutiju sa SP 96-97 - 05.10. relikvijama.

Jelica Greganović 08:07 20.10.2009

Re: ...

Samo treba zažmuriti, drugačije ne ide...

Milutin Milošević 21:17 21.10.2009

Re: ...

Jedan od većih problema u sakupljanju uspomena predstavlja sposobnost odupiranja nagonu da se čuva sve što se sačuvati može

Napisah ja, u tekstu od pre 4 godine, da će jedan od većih problema čovečanstva biti uspomene. Sve više želimo da sačuvamo, a sve više imamo

Jelica Greganović 22:07 21.10.2009

Re: ...

Arheolozi će da spadnu s nogu rintajući...

leopold_lady 15:56 19.10.2009

Negde od nekud....

je isplivala slika Petra i mene ... Mljet davne 89-90 - te.... Ja mršava,sa kratkom kovrdžavom kosom,on me zagrlio i izmotava se - uvek zna da se slika u šou program pozama..... I vrati se sećanje da su te papuče što smo imali na nogama bile neudobne,da je tog dana doleteo iz školskog centra Mostar helikopter,da su stene bile vruće..... I,skoro da mogu da osetim miris borova i mora,kao i topli vetar......

Vreme prolazi,neke stvari ostaju - u nama..... Zauvek....

Jelica Greganović 20:20 19.10.2009

Re: Negde od nekud....

I, onda te na ta vremena podseti odnekud slučajno zalutali miris ili boja vazduha, koji te kao vremeplovom vrate u rikverc, toliko da to vreme skoro osećaš na koži.

Biljana 77 16:21 19.10.2009

Ovo se nekad poklanjalo

za uspomenu:

sesili 16:42 19.10.2009

Re:Uspomene

Divan tekst, kao i svaki od Jelice. Taj "problem" sa čuvanjem mnogih stvari imam i ja. Ali, kad su deca poodrasla, a kuća - stan postao tesan za sve, ja to popakovala u kutije i stavila u garažu. Letos su mi bili na odmoru stariji sin, snaha i unuka, pa se on nečega setio i počeo pretres garaže. Drago mi je bilo kad je neke svoje uspomene (kasica u obliku buba-mare, od Ljubljanske banke), poneo u svoj dom. Fotografije je prebacio na nove forme, pa su mu uvek pri ruci. Puno vas pozdravljam.

Jelica Greganović 20:24 19.10.2009

Re: Ovo se nekad poklanjalo

Uvek sam volela liciderska srca

A, onda su u emisiji Moje najbolje drugarice pre mene gostovali oni beogradski poslastičari, što i dan-danas prave ručicama svojim bombone i ratluke i - liciderska srca. Doneli su sa sobom, na snimanje i poklonili nam celu korpu srca, koja mi sada vise svuda po kući, ispod lampi, na prozororima, po kuhinji...imam ih par majušnih, koje kačim na jelku.

Biljana 77 07:56 20.10.2009

Re: Ovo se nekad poklanjalo

liciderska srca ... gostovali oni beogradski poslastičari

Gledala i oduševila se da još uvek postoje ljudi koji su posvećeni takvim stvarima. Klik na slik (stavila gore), pa se možda podsetiš još ponečega.

gordanac 16:45 19.10.2009

---

Jelica Greganović 20:27 19.10.2009

Re: ---

Fala sestro po metli, da uzvratim, mačeće...

loader 17:13 19.10.2009

Čovek je ....

Čovek je...
čovek je ..
čovek je..
čovek je kutija puna uspomena :)

Jelica Greganović 20:28 19.10.2009

Re: Čovek je ....

Tačno tako i to ona od starih razglednica, spojenih šivenjem, širokim vezanim bodom...još ako je neka školjčica prilepljena

ivana23 17:20 19.10.2009

Prvi poljubac

Jelica Greganović 20:32 19.10.2009

Re: Prvi poljubac

jecullence 17:45 19.10.2009

Mali dodatak spomenaru :)

Ti me pitas koga volim
Evo da ti odgovorim
Brzo citaj prva slova
Evo tebi odgovora !

Jelica Greganović 20:31 19.10.2009

Re: Mali dodatak spomenaru :)

Ovu pesmicu sam načisto zaboravila...hvala, jeculence!
Evo je u propisnoj i obaveznoj kič varijanti

jecullence 21:10 19.10.2009

Re: Mali dodatak spomenaru :)

Eee, ovako je već bolje

vishnja92 18:08 19.10.2009

imam

bakin spomenar, pola onoga tamo je na gotici - nista ne razumem :)
ima i jedan presovani runolist, da ne poverujes...

a o cuvanju i bacanju - e, tu vec moram da se presaberem. eto me posle.

mirelarado 19:32 19.10.2009

Re: Из мог споменара :)

Нисам исправљала правописне и друге грешке :))

На листићу књиге ове
остави ћу име своје,
нека стоји
нека, вене
ради вечне успомене.

Писала бих ти више
ал код нас пале кише
оклизнух се па сам пала
заборавих што сам знала.

Сечаш ли се оних дана
кад смо јели патлиђана
и киселих краставаца
у хотелу "Магараца?

Сваки цветак зими вене
ал не цветак успомене

Једно тихо вече
професор ми рече
Љубав јесте јака
ал није за ђака.

Никола Тесла
сео на весла
одлетео у Америку
откријо електрику

Jelica Greganović 20:33 19.10.2009

Re: imam

Ja imam bakin kuvar, sa sve korisnim uputstvima za mladu domaćicu, na kraju knjige, kako se kuva sapun, kako se najlakše čupa kokoška...

myredneckself 00:42 20.10.2009

Re: imam

Jelica Greganović
Ja imam bakin kuvar, sa sve korisnim uputstvima za mladu domaćicu, na kraju knjige, kako se kuva sapun, kako se najlakše čupa kokoška...

jao, super su stari kuvari..."otići u kokošinjac po jaja..." prajsles!

selica_nena 18:44 19.10.2009

Eh, da mi je

jedan tavan da istovarim to brdo uspomena i napravim mesta za one koje me čekaju, čini mi se poletela bih.

Lepa ti ova tema, Jelice. I malo tužnjikava.

Jelica Greganović 20:34 19.10.2009

Re: Eh, da mi je

Fala selice, takvi kao ti, seljivi, mora da imaju puno problema sa nosanjem uspomena sa sobom.

iris.davidovich 02:02 20.10.2009

Re: Eh, da mi je

Fala selice, takvi kao ti, seljivi, mora da imaju puno problema sa nosanjem uspomena sa sobom.

puno, smrc
ne mozes sve da poneses, moras da se opredelis. kaze moja kuma "uokviri, i k srcu primi" - ono kad slikas nesto u svom secanju i cuvas ga zauvek. mi i slikamo onako na prazno, kobajagi viris na ono prozorce u foto-aparat i kazes zvuk "cik-cik"

srdjan.pajic 06:13 20.10.2009

Re: Eh, da mi je

Jelica Greganović
Fala selice, takvi kao ti, seljivi, mora da imaju puno problema sa nosanjem uspomena sa sobom.

Uh, da znas! A sve sto ostavis neponeseno, vec ce naci neka majka da zavrljaci kao nepotreban krs.

Jelica Greganović 08:10 20.10.2009

Re: Eh, da mi je

Da...maločas sam primetila da na prozoru Prestolonaslednikove sobe, koju je već okupirala Princeza i proglasila je svojom teritorijom, još uvek visi ogrlica od školjki koju je napravio sadašnji studenat kada je sa obdaništem bio na morskom izletu...

selica_nena 22:41 20.10.2009

Re: Eh, da mi je

Ma nosam ih i prepakujem i živa se pojedem kad neku ispustim.
Imam jednu sobu kod mame, u njoj starinski trokrilni šifonjer pun mojih uspomena. Tatina šapka, sat i pismo ćeri studentkinji, ljubavna pisma (koja mi žao da bacim, a nisu baš da se vuku po svakodnevici), farmerke iz studentskih dana (one u koje povremeno probam da uđem, čisto da se prekorim što ne vodim računa o sebi), venčanica i venčić za kosu, jelek i pojas od srpske nošnje, crna satenska haljina sašivena za neki doček na koji nisam otišla, jer sam raskinula sa tadašnjom veeeeeelikom ljubavi. Pa bela maturska i salonke sa potpeticom od 9cm (ni sad mi nije jasno kako u njima nisam vrat slomila), neke letnje krpice - moji krojački promašaji, jedan baš ozbiljni komplet (kad sam rešila da postanem poslovna žena) i jedna haljina boje mleka - kopija mamine venčanice. Iz te mamine venčanice nisam izlazila, jer je bila taaaaako nosiva (dobro, malo se ofucala od stajanja, ali je meni bila divna), a dotičnu haljinu čuvam zbog maminog gesta. Sašivena po toj venčanici, bez mog znanja i uzimanja mi mere, kao rođendanski poklon. Kako je našla isti materijal posle 20 godina - nikad nisam uspela da shvatim. Ali to može samo mama, zar ne?
E, onda sam ja postala mama i počela da skupljam te slatke sitnice mojih princeza. I eno ih, sve su tamo, samo su izgubile onaj neponovljivi miris beba. Njihovi pokloni, prvi crteži, presovani buketići...
I jedna babina tašna, sa ličnom kartom, dedinom otpusnicom iz logora, par požutelih fotografija i mrvicama davno osušenog bosiljka. E, ta tašna mi je opomena, da su najvažnije uspomene one koje ostaju u srcu.

caricamajka 18:54 19.10.2009

jelice bas si me nasla,

sedim u dnevnoj sobi u kojoj je samo ovaj sto na kojem je komp, majstor moler oko mene kruzi na merdevinama i moluje zidove. Cela kuca je u raseljenju, a i ljudstvo: deca-jedna pobegla na studije, druga na matursku ekskuriju u Prag (nije da je namerno, tako joj se podesilo), zmu vec bio na sluzbenom putu, vratio se; sta nije gotovo, eto ga sutra ide na drugi a ja samo pakujem, kutija kod mene kao kad si ti selila babu i dedu, a u kutijama uspomena.... sto me je prilicno kocilo u pakovanju. U sobu stize novi namestaj tako da se postojeci praznio skroz na skroz. Svi albumi, sve fijoke....
A o nekadasnjim fotografijama mogu satima da pricam i iste da gledam hiljadu puta. Posebno mi je draga jedna na kojoj moj tata ima 7 godina, stoji lepo obucen sve u sakou a pored njega na stolici u lonac posadjena ogromna rascvetala muskatla. Kad sam malo poodrasla pitala sam moju mamiku (baku) zasto je pored tate ta stolica sa narecenom muskatlom a ona mi je odgovorila da tata ne bude sam na slici, posto su se istog dana slikala i deca od njenog brata. Njih je bilo troje a tatitna sestra jos nije bila rodjena, pa eto da decko ne bude sam. radnja se desava u prvim godinama posle II sv.rata.

Jelica Greganović 20:38 19.10.2009

Re: jelice bas si me nasla,

A, moja vrh slika je fotka mog čukundede, koji na slici ima 2-3 godine, slikan u foto-studiju, sa sve zavesom sa pejsažom u pozadini. Deda stoji na hoklici, propisno zalizan (ki kraljić) u - štraftastoj pidžami

Dakle, možeš li da zamisliš to vreme u kome je seoska familija došla u posed pidžame, od kupovnog mat'rijala i verujući da je to nešto najsvečanije na planeti, u to obukla svog Prestolonaslednika da ga ovekoveči za sva vremena, na ponos i diku naslednika, a zavist neprijatelja.

shumska 16:01 20.10.2009

Re: jelice bas si me nasla,

Jelica Greganović
A, moja vrh slika je fotka mog čukundede, koji na slici ima 2-3 godine, slikan u foto-studiju, sa sve zavesom sa pejsažom u pozadini. Deda stoji na hoklici, propisno zalizan (ki kraljić) u - štraftastoj pidžami Dakle, možeš li da zamisliš to vreme u kome je seoska familija došla u posed pidžame, od kupovnog mat'rijala i verujući da je to nešto najsvečanije na planeti, u to obukla svog Prestolonaslednika da ga ovekoveči za sva vremena, na ponos i diku naslednika, a zavist neprijatelja.

sjajno.
kako se menjao i menja pojam dragocenosti, čudo jedno

juče ovaj tekst o uspomenama, a onda se uveče javi prijatelj koji je posle '99. i bombardirovke otišao iz zemlje, e javlja se da je ovde. i onda kreće reka tih misli. sve one predjašnje zajedničke uspomene i ovo vreme koje je prošlo.svi dogadjaji izmedju. i tako.
sad mi još palo na pamet ubrzano starenje.

odoh.

Jelica Greganović 16:17 20.10.2009

Re: jelice bas si me nasla,

Kakvo bre starenje, to ne dolazi u obzir...kaže Moja najbolja drugarica:" Je l' ti kapiraš da će sve ove istetovirane ribe, a istetovirana je svaka prva, postati babe. I onda će se pojaviti generacija tetoviranih baba...jadni unučići."

rajce1 20:22 19.10.2009

e, sad si me nasla..

podseti me koliko dugo nisam gledala slike i druge sitnice one nekadasnje mene..

preporuka za sjajan tekst - a ja odoh da se 'vatam albuma i kutije...

za tebe Jelice

Jelica Greganović 20:39 19.10.2009

Re: e, sad si me nasla..

Kol'ka mašna! Uau!

radica963 21:16 19.10.2009

Branko Miljkovic

setite se i one Brankove: " Jutro..... I noc je osedela cekajuci na tebe."

miloradkakmar 22:48 19.10.2009

Žena

mi večeras pokazuje štramplice koje je kćerka nosila, kasnije i sin , a sada će nositi i kćerkina kći, odnosno naša unuka.
Tako smo se blesavo gledali i smešili.
Koje je vreme došlo!?

Jelica Greganović 08:12 20.10.2009

Re: Žena

U tom gledanju i smešenju se sve češće hvatamo Žmu i ja...lani kad sam selila Babu i Dedu, iz ormara je ispala zeka sada dvometarskog sina, bila je malo duža od njegovog dlana...vreme milosti nema.

Blade Runner 23:01 19.10.2009

...

margos 23:04 19.10.2009

Nedavno

mi mama dade drvenu pernicu iz prvog osnovne koju je negde čuvala, pa kao vreme da mi je da. :)
Zbog selidbi, naučila sam da skladištim uspomene u sebi - a sve manje u kutijama. Ali zaista ne znam kad se nakupi toliko koječega u kući... Ma znaš šta, Selica je u pravu - i mene sad stužilo kad sam prebrala po uspomenama... pa uz to Barbra Strejsend... grrrr....
Preporuka i begam!

jesen92 23:39 19.10.2009

jesen..

donela jesenje teme, prvo milorad pa sad ti....skoro me rasplakaste uz ovu kisu sto kisi neprestano

mirelarado 00:02 20.10.2009

Re: jesen..

Мене је ово ипак насмејало:

Jelica Greganović
Posebno svedočanstvo o tome da su naša deca ipak do onomad bila mala, predstavlja impresivna kolekcija foto-albuma, od kojih bi objekti fotografisanja polovinu najradije zakopali u dvorištu.

Ти фото-албуми, заједно са цртежима, омиљеним плишаним зеком, првом бенкицом, скривени су у најдубљој дубини фиоке која се никада не отвара у ћеркином присуству.

jesen92 00:46 20.10.2009

Re: jesen..

Ти фото-албуми, заједно са цртежима, омиљеним плишаним зеком, првом бенкицом, скривени су у најдубљој дубини фиоке која се никада не отвара у ћеркином присуству

...zasto se ne otvara? ne voli da se podseca da je bila mala.?...Moj sin, na prmer, uvek je voleo da gleda te sitnice iz proslosti...nedavno mi je dao jednog majmuna da ga cuvam...pronasao ga u nekom "cosku" i kaze "ovo je jedini preziveo"...

... Imao je fazu kada je sve "plisane" igracke iseckao na komade....

mirelarado 00:59 20.10.2009

Re: jesen..

jesen92
Ти фото-албуми, заједно са цртежима, омиљеним плишаним зеком, првом бенкицом, скривени су у најдубљој дубини фиоке која се никада не отвара у ћеркином присуству
...zasto se ne otvara? ne voli da se podseca da je bila mala.?...Moj sin, na prmer, uvek je voleo da gleda te sitnice iz proslosti...nedavno mi je dao jednog majmuna da ga cuvam...pronasao ga u nekom "cosku" i kaze "ovo je jedini preziveo"...... Imao je fazu kada je sve "plisane" igracke iseckao na komade....

Пубертет, Јесени. Никад се није било мало, то је блам. Ништа страшно, проћи ће. :)

jesen92 01:30 20.10.2009

Re: jesen..

Пубертет, Јесени. Никад се није било мало, то је блам. Ништа страшно, проћи ће. :)

..procice i pubertet kao sto sve prolazi...kasnije ce joj biti drago da se seca vemena kada je bila mala....

Jelica Greganović 08:15 20.10.2009

Ljudi,

znate li da mi još uvek u većoj pernici u kojoj čuvamo i nosamo pasoše (ima ih za pristojna sabrana dela), nosimo i medin pasoš. Naime, meda Malog sina, Lepi, je prvi u našoj porodici dobio EU pasoš, britanski za mede, sa sve slikom, adresom...ima čak i pečat koji je zveknuo dobri hrvatski pandur, koji je na granici samo tražio da vidi da je vlasnik pasoša zaista u autu...

sanya92 02:45 20.10.2009

Eto!

Ja lepo kazem da je to treasure box, a moj cale djubre :) A dobro dobro, imacu i ja svoju kucu s velikim podrumom i tavanom da cuvam parcice vremena :) Sad se samo nadam da nece da izbace moje "djubre" dok nisam tamo :)

Jelica Greganović 08:19 20.10.2009

Re: Eto!

Poenta imanja svoje kuće, između ostalog i jeste u tome da čovek konačno bezbedno može da formira svoj muzej sećanja...našla sam sinoć u podrumu svoju propusnicu za Akademiju, zelenu...sredio nam Fleka za dž...to je bilo, ako se ne varam krajem prošlog veka

srdjan.pajic 06:11 20.10.2009

prica

Ih bre Jelice kako pises ove blogove, milina jedna. Ovaj sam procitao pred spavanje i sad mi bas nekako toplo oko srca.

Jelica Greganović 08:17 20.10.2009

Re: prica

Hvala, Srđane, naročito ako si još lepše spavao zbog njega

hladne su noći, pomaže kad je toplo oko srca.

dirtyharry 07:05 20.10.2009

Ne znam

Što bi Džoni Štulić na početku jedne pesme rekao "Ne znam šta da radim sa sobom...".
Odličan blog, baš si me bacila u razmišljanje. Više puta sam se potpuno selio u životu, neke stvari koje su mi drage nosim samo u mislima i sećanju, ne mogu da ih nađem, ne znam gde su i krivo mi je zbog toga.

papaja 07:20 20.10.2009

:)

k'o svračci na jugovinu

E ovo nisam cuo godinama..

maricacarica 08:08 20.10.2009

Jel to namerno?

Uz braon-žute predake

Zar ne bi trebalo "pretke"?

Jelica Greganović 08:21 20.10.2009

Re: Jel to namerno?

Trebalo bi, naravno, priznajem da neki put prosto ne mogu da odolim i reč napišem u nekom nepravilnom, ali smešnijem obliku...a ovako mi čak i starije zvuči...ako ti smeta, mogu da popravim...

maricacarica 08:35 20.10.2009

Re: Jel to namerno?

Ma jok, opušteno.....

Pokušala da nađem svoj spomenar... Nema ga, negde nestao. Al sam našla dnevnik, joooooj....

Jelica Greganović 08:53 20.10.2009

Re: Jel to namerno?

Što to volim, "Dragi dnevniče,..."

Черевићан 08:39 20.10.2009

осврт

срља живот , само тако
свесни нисмо тих промена
у моменту остарисе
па трајеш од успомена

прелиставаш споменаре
присећаш се кад си био
нека слабост те обузме
понекад би назад хтио

ал бадава - снови пусти
живот није да се сније
искористи ову шансу
живи данас , јер то тије

Jelica Greganović 08:54 20.10.2009

Re: унатраг запиљени

Dobrodošli, gazda Čer...koliko ćete plaže, u kubicima, sa Malte za spomen doneti?

Черевићан 09:31 20.10.2009

ју

гђо Грегановић, излистастеме ко буквара, хе,хе

Jelica Greganović 12:29 20.10.2009

Re: ју

Vidite, gazda Čer, ako mi sa svakog letovanja ponesemo za uspomenu oko pola kamenoloma za spomen na to kratko vreme, koliko li ćete vi tek poneti gradjevniskog mat'rijala sa dužeg bivanja na Malti...

ivana23 09:11 20.10.2009

***

Jelica Greganović 12:31 20.10.2009

Jato helikoptera

Gospodja Klara 09:46 20.10.2009

artefakti za zbunjivanje

Moje kutije sa uspomenama bi sigurno (u nemogućem slučaju da ostanu netaknute posle eventualnog apokaliptičnog dogadjaja koji briše civilizacije) zbunile i najobučenijeg bledo-zelenog troprstog arheologa koji čita misli i putuje kroz vreme. U jednoj bi tako bila pronađena mešavina opskurnih predmeta, iz koje izdvajam:

- nešto od tirkiznog drveta i metala nanizano na nešto, komada 1

- crna ženska cipela sa štiklom i 3 ukrasne mašnice, komada 1

- papirna koverta sa natpisom ''Mošti sv. Smeagola Prepodobnog'' u kojoj je jedan mačeći brk, komada 1

- prazna novogodišnja čestitka sa otiskom usana namazanih karminom, komada 1

- prazna kutija od cigareta marke ''Bond'', komada 1

- list papira na kome je čitkim rukopisom napisano ''U belom plaštu krvavog naličja...'', datirano aprila 1988, komada1

- mirišljavi pot-pourri listić, komada 1...

Prekinuću nabrajanje ovde, i iz ovoga bi pomenuti arheolog zaključio da je naša civilizacija upražnjavala neke primitivne rituale ali da će funkcija obrednih predmeta verovatno zauvek ostati tajna.

Gospodja Klara 09:53 20.10.2009

Re: artefakti za zbunjivanje

I još ako mogu ovo da dodam:

Unfuckable 10:31 20.10.2009

Re: artefakti za zbunjivanje

- crna ženska cipela sa štiklom

moja sestra je imala (ili ima još) negde jednu ovakvu od, recimo - keramike ili tako nečeg : ja mislim da nikad lepšu žensku cipelu nisam video. A - tako obična.
To je zanimljivo - s tim džakovima uspomena, koji vremenom polako postaju sve manji i manji, pa se lagano pretvore u kutije, od kutija ostane par papirića, neki neotvoren telegram i par slika - a posle toga uglavnom sve to stoji zabeleženo negde u glavi i aktivira se na neki - sasvim neverovatan "okidač".

rapunzel 10:31 20.10.2009

Re: artefakti za zbunjivanje

da se nadovežem :

trzalica, kom. 2
korali, kom. 3
garfild čestitka, kom. 1
razglednica "let's spend the night together" kom. 1
ulaznice za razne koncerte
fotografije (iz crno-belog doba)
pletenica dužine oko 20cm, kom.1
pisma, premalo

Prekinuću nabrajanje ovde

Gospodja Klara 11:35 20.10.2009

Re: artefakti za zbunjivanje

sasvim neverovatan "okidač".

Mislim da nema boljeg ''okidača'' nego što su mirisi. Oni te zaista uhvate nespremnog i vrate ''tamo negde''. A ne mogu se skladištiti, te su samim tim još dragoceniji.

A cipela ne bi bila Cipela da nema svoj prtljag. Ova moja npr. je ista ona (tek kupljena a odmah obuvena i to na sportske čarape, eh nestrpljiva mlados') kojoj se jednog jesenjeg dana osamdeset sedme štikla zaglavila u tramvajsku šinu ispred ''Beogradjanke'', a naišao tramvaj, majstor ljubazno zakočio i (djavo) nastavio da zvoni narednih pola minuta koliko je nozi bilo potrebno da se oslobodi, ali sa sve cipelom, na zabavu svih prolaznika (sred bela dana, a prekoputa SKC).
To su činjenice, ali iza njih je i sve ostalo, mnogo efemernije i važnije: 10000000 leptira u stomaku, strašno nestrpljenje da se pojuri napred, da se sretne i upozna sve što dolazi, nedostatak straha pred budućim povredama, naivnost do idiotizma, izvorna sposobnost da prepoznaš beskrajan šarm u svakoj pojavi koja te okružuje (demistifikacija je došla samo malo kasnije), neopravdani i potpuno konfuzni ali nesavladiv osećaj slobode u svopštem smislu te reči. Ukratko, cipela bi na e-bay mogla da se uvalja za dobru kintu.

Gospodja Klara 11:46 20.10.2009

Re: artefakti za zbunjivanje

pletenica dužine oko 20cm, kom.1

Pletenica 3 komada (80, 40 i 20cm)
Kao kutija za pribor za neko crnomagijašenje, božemesačuvajisakloni.

Ima l' psihologa ovde na blogu da objasne ovo? Il' samo pravnici i kompjuteraši dolaze?

Jelica Greganović 12:37 20.10.2009

Re: artefakti za zbunjivanje

Draga gospođo Klaro, šta da ti kažem, moja drugarica čuva pet providnih, nežnih noktića, majušnih kao da je manikirala guštera...to su prvi odsečeni noktići njenoj nekadašnjoj bebi, a sadašnjem skoro mladoženji...
Meni se više sviđa prevod "U belom plaštu s postavom boje krvi, četrnaestog dana prolećnog meseca nisana..."
A, što se arheologa tiče, ako uspeju da savladaju tvoje uspomene i dokopaju se do naših, verujem da ćemo našim sentimentalnim kršem doprineti mnogim magistarskim i doktorskim radovima na tu temu...

ma_nemoj 12:55 20.10.2009

Re: artefakti za zbunjivanje

Naravno da imam cipelu, prezivela sve moje selidbe, i danas zbunjuje ljude, misle da je prava...

Ja skoro kod mame iskopala NJEN spomenar. Na zadnjoj strani nevestim decjim svrakopisom ono cuveno "Ko te voli vise od mene, nek jos jedan list okrene..." U potpisu NARAVNO sin joj.

Tako je govorio MMB.

Gospodja Klara 13:08 20.10.2009

Re: artefakti za zbunjivanje

Meni se više sviđa prevod "U belom plaštu s postavom boje krvi, četrnaestog dana prolećnog meseca nisana..."

Ja sentimentalna prema ''Minervinom'' izdanju, iz 1962 (ili 67, sad više nisam sigurna). Idolopoklonički pročitala i na ruskom i francuskom.

Biljana 77 13:13 20.10.2009

Re: artefakti za zbunjivanje

nevestim decjim svrakopisom

Seti me priče o mojoj sestri iz Zagreba koja je početkom devedesetih ugurala u prorez između parketa papirić na kojem je napisala: Ja volim jednog Nenu iz Srbije, al' to ovdje ne smem nikom reć. Imala je devet godina. Papirić su našli posle više od deset godina kad su podigli parket da ga zamene.

Jelica Greganović 13:30 20.10.2009

Re: artefakti za zbunjivanje

Mi smo pre desetak dana odneli komodicu iz podruma sinu studentu, u Beč. Tom prilikom sam se ja na licinom mestu počela da udaram glanc matoroj komodici i u prvoj fioci pronašla poruku na malečkom papiru, napisanu braon flomasterom nogopisom vrapca početnika "Moj zub je jastuk. Pazi na NUGU jako." Jedva smo dešifrovali, ali tek kada smo otkrili autora.

bocvena 10:25 20.10.2009

A leksikoni?

Šta misliš o Sanji? DD
Koje ti je omiljeno jelo? Ćevapi.
Ko ti je simpatija? Zini da ti kažem!
Da si životinja...Neki tvrdokrilac.

Jedva nešto bacim i zato mi je kuća uvek zarozana.
Uspomene mi padaju na glavu iz ormana i saplićem se o njih po tepihu.
Tako znam da sam živa:)

Jelica Greganović 12:46 20.10.2009

Re: A leksikoni?

U posedu sam neponovoljivog leksikona koji smo napravili u "Ritmu srca", 'teo Veran da nam zabrani, sa ovom razlikom u vremenu i vidim zašto

Da tek to vidiš!

shumska 16:16 20.10.2009

Re: A leksikoni?

sa kim se ljubiš i kako se ljubite?
bio ritam srca na b92 gde je svaki gost morao da odgovara na pitanja koja su bila snimljena kao dzinglovi. ne znam kojim danom je to išlo, ali jedno od pitanja sa kim se ljubiš i kako se ljubite su mi uvek bila smešna kad na njih dodje red...

U posedu sam neponovoljivog leksikona koji smo napravili u "Ritmu srca", 'teo Veran da nam zabrani, sa ovom razlikom u vremenu i vidim zašto Da tek to vidiš!

Hansel 21:15 20.10.2009

Re: A leksikoni?

'teo Veran da nam zabrani, sa ovom razlikom u vremenu i vidim zašto

Vi'š ti Verana... Tako mlad a tako mudar...

Jelica Greganović 22:03 20.10.2009

Re: A leksikoni?

Ovo je leksikon iz onog pravog Ritma srca, dok još nije bilo b92.

Hansel 23:27 20.10.2009

Re: A leksikoni?

Ma, kapiram, ako si meni to objasnila, to je i pre one vaše "mafijaške" zajedničke fotke, gde su i Cekić i Vasić (njih pominjem jer sam, o sreće, imao prilike da ih upoznam!

)...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Jelica Greganović

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi