Vikend idila

Subota i nedelja su po definiciji prilika za uprizoravanje porodične idile. Bar je tako u filmovima sa uređenim kućama, romantično-podnošljivo-nestašnom dečicom, čije su đavolijade sve u svrhu dublje korisne poruke, plus roditelji pomenute gomile dece, koji iako zajedno imaju četrdeset izgledaju kao da im je bar po sedamnaest godina...i naravno, sveže očetkana kuca šampionskog porekla, koja glumi avlijanera. Tako je to u filmovima o svakodnevnim porodičnim dogodivštinama, sa aspektom obaška na pomenuti vikend. Kao priliku da porodični kvaliteti pokažu šta znaju. U ovozemaljskom životu bez kulisa, vikend je nešto drugačiji doživljaj...bar kod nas.

Već u petak uveče počinje okršaj oko daljinca. Što je već mnogo romantičnije od petka uveče kada su deca bila manja. Petak veče je bio rezervisan za prirodne podvale tipa temperatura, viroza, rast petih zuba, pričkljepljivanje prstiju i sedanje na sestru. Petak veče je ovih godina dan kada otpada replika: »Sutra je škola, rano ustajete, krevet...« Da bi zabava bila bolja, a dnevna soba što tesnija za postojeću idilu, našoj deci se pridružuju i komšijska. Nas dvoje se romantično povlačimo u prostor za bočne uloge, trudeći se da prepoznamo mlade goste, koji nas prepadaju po hodniku. Uz to se trudimo da vodimo evidenciju prisutnih, sa naglaskom na odsutnima.

Čim osvane subota, nastavlja se idila punom parom. Subota je dan za proširivanje idile obaveznom kratkom prijateljskom posetom Babi i Dedi. Mladunčad iscrpljena petkom spava pokrivena mačkama, u sobama za koje je »Dan posle« samo pusti san reda i higijene. Pubertetski otpor počinje i fokusira se na kršu, sa ciljem da soba postane brlog, koji u njemu živećem omogućava direktnu ispalu u pećinsko doba i povratak prirodi u najanarhističkijem obliku.

Nakon što nas ipak ništa ne pojede ili napadne u dečijim sobama, sledi buđenje mladunaca, koji pružaju nagonski otpor bilo kakvoj vertikali, a kamoli poseti predacima. Tako je i ove idilične subote počelo prebrojavanje ko je koliko u bonusu sa posetama i ko je kome dužan zamenu...naravno da sa prvim petlovima prekrasne subote telefon pokušava da probudi i komšiluk, jer Baba i Deda ne mogu da veruju da se vikendom može spavati duže od sedam i ne biti na putu već u pola osam. Obzirom da se i oni hrane serijama, očekuju da put od sto kilometara pređemo za petnaest minuta, uz podnošenje raporta na svaka dva minuta o trenutnom stanju.

Ove subote Princeza se pustila ukebati. Motivisana keširanjem završetka osnovne škole. Braća su, računajući samo na utešne nagrade i polovičnu sumu, odlučili da delegiraju sestru i izbegnu proširenu porodičnu idilu. Sa izgovorom neodložnih, dogovorenih pre deset godina, generacijskih susreta, čija važnost nije rečima opisiva.

Da bi idila bila idiličnija, počinje da pada kiša. Celodnevna, cureća, marke dosadna. Već na ogradi kuće nas dočekuju Baba i Deda, koji pokušavaju da obezvaže bočna ogledala, mašući oko auta i rizikujući da budu zgaženi prilikom saobraćajnog performansa »još malo levo zavi, lako gas, desno, pa stani pod lozu«.

U probijanju ka kujni, ispostavlja se da je Deda, tokom poslednje godine, žešće zaglibio u fazu starosti, u kojoj se objavljuje administrativni rat komšiluku. Koliko u mraku hodnika, Deda počinje da vadi neoborive dokaze, fotografije komšijskog ladoleža, koji cvetanjem ugrožava njegova sveta vlasnička prava na svoju stranu tarabe. Kao dodatak, tu je i odgovor urednika sportske rubrike lokalne novine, kome je Deda pisao, tražeći tumačenja pojedinih članova posebnog zakona o ogradama, sa osvrtom na ustavne amandmane o kapijama. 'Ajd što je Deda pisao, nego što je urednik sve u fotokopijama odgovorio, verovatno sav srećan što je neko video njegove ingerencije šire od belih crta fudbalskog terena.

Već u ovom pasusu sam ostavila Žmua na milost i nemilost sopstvenim roditeljima i odlučila se da od idile, pod parolom »šteta da propadne«, pobegnem – na drvo. Jeste da je pod drvetom bila Baba, a nad i po drvetu kiša, ali i to je bilo bolje od kuhinjskog zasedanja generalštaba pod komandom kontraobaveštajnog Dede. Naročito kad se uzme u obzir da su trešnje obilato rodile ove godine.

Plan izbegavanja kuhinjskog planiranja ofanzive bi sigurno uspeo da me nije provalio očajni Žmu. Tražeći podršku u dobru i zlu, potpisanu na venčanju.

»Vidim te! Provalio sam te! Na drvetu si! Da l' si normalna!? Ženo, silazi sa drveta!« drečao je Žmu, dok se Baba brzinski povlačila u generalštab. Narednih pola sata Žmu je kisnuo pod trešnjom, sve pod izgovorom da me čuva da ne padnem, pišteći: »Ne penji se na vrh, siđi, vidim te!« Za to vreme Baba i Deda su Princezi postavljali kviz-pitanja surovog opsega, uz prilaganje Dedine dokumentacije, sve u ime pomenute subotnje idile. Na žalost naišli su na tvrd orah. U svojoj pubertetskoj fazi, Princeza kad neće ni topove ne čuje. Iz zanesenosti može da je prene samo zvuk telefona ili blagajne.

Kada je odokativno vreme za idilu isteklo, sišla sam sa drveta, pokušavajući u slalomu da izbegnem Dedu, koji je postavio stratešku zasedu na ulazu u kujnu. Za mnom je tabao pokisli Žmu, vukući sto dvadeset pet kila trešanja i cvrčeći »Hoću kući«.

U povlačenju ka autu, Deda je uspeo da nam saopšti da ga Baba minira u akciji ostvarivanja vlasničkih prava, a komšije sinhronizovano ometaju rad njegovog slušnog aparata...

Obzirom da posle idiličnog petka veče, sledi subota veče, u kombinaciji sa fudbalskim prvenstvom, u slatkom domu nas je čekala ekipa mladeži, koja naseljava pola našeg kvarta. Povukli smo se u komšiluk.

Nedelja služi za odmor od subote. I porodični doručak u podne, tokom koga nam se saopštava ko kuda ide i koliko će to da nas košta. Uz pitanja koja se tiču ručka...u kombinaciji sa prljavim vešom, koji se sam od sebe razmnožava, sudovima od kolektivnog gledanja fudbala i porasturanom broju čaša na kome bi nam pozavidela i bolje opremljena kafana. Nedeljom mladunci gledaju kako da zbrišu. Tu negde se setimo minulih vremena kada smo mogli da na'vatamo decu i držimo ih na okupu. Jednom daš kocke, drugom da crta, s' trećim se kotrljaš po kući...lepota. Sad ili spisak odsutnih ili neprebrojiva ekipa prekobrojnih.

Vikend idila. U odnosu na koju ponedeljak i nije tako loš dan.