Ma, to je vest u Kuriru.

Ne treba im verovati, oni su skandalmajstori, od toga zive, to im je posao.

Slike sarene, na stolu gola devojka - posluzavnica, zenski rod od posluzavnik, bez znakova navoda jer nije navodno, ona je stvarno - stvar, predmet za posluzivanje, koji posle mozete da polizete, ako vam se hrana dopala.

Mozda mozete i nesto drugo da uradite, malo jace da stipnete, ili ugrizete,  ako se tanki reznjevi sunke ne odvajaju dovoljno brzo do njene koze.

Mozete i da se naljutite, vi ste Bog jer vi ste to platili,  ako je njena koza postala topla i hrana se zagrejala, jer pre toga, nju su  kupali i polivali ledenom vodom da joj koza dobije pravu temperaturu, temperaturu lesa, da se hrana ne pokvari...a ona, bezobrazna pa  ugrejala posluzenje i pokvarila mu ukus, izgled, aranzman?

Munjevitom akcijom nase sposobne policije koja se bori protiv svih vrsta kriminala, i kojima ne moze da promakne ni muva u letu - uhapsen je ANONIMUS. 

On je, dakako, ANONIMAN.

Uhvacen je PRE nego sto je uspeo u svojoj zlocinackoj nameri, samo zahvaljujuci brzini  i sposobnosti policije koja se bori protiv visokotehnoloskog kriminala.

Nadam se da ce im objasniti sta je i kako radio, i nadam se da ce neko to tamo razumeti bar do pola?

 Gost autor Mungos92

Tek danas sam saznao da mi komšija sa kojim već par godina delim kuhinjski zid i pogled u vrata umro pre koju nedelju, a možda i skoro mesec dana. Čoveka od "prekoputa", čije ime, nažalost, ni sada ne znam, niti znam koliko je bio star, gde je i šta radio, a ponajmanje koga još ima u svome životu, danas su pronašli u njegovom stanu, na samo nešto više od tri metra od naših ulaznih vrata. Pronašli su ga predsednica Kućnog saveta, čije ime takođe ne znam (ali znam da je vrlo preduzimljiva), i još nekoliko stanara - takođe "bezimenih" koji su zajednički prijavili nestanak policiji i dobili dozvolu na obiju ulazna vrata stana u kojem je mrtav ležao naš komšija.

Sinoc se u Atini osetio blagi zemljotres. To nije cudno, ovo je trusno podrucje i malo, malo, pa se zatrese.

Vreme je lepo, danas pogotovo, pravi prolecni suncani dan. Nadam se da ce i sutra biti tako lepo jer su zakazane velike demonstracije, pa da narod ne pokisne kao prosle nedelje kada su po pljusku i hladnoci marsirali ispred Parlamenta.

Demonastracije se odrzavaju skoro svakodnevno, bile su juce, bice i sutra. 

Ne znam da li ce njihov Parlament potvrditi dogovor Vlade i emisara poverilaca, to se odlucuje sutra.

Ja bih o necemu drugom, o velikoj solidarnosti grckog naroda sa nevoljnicima, siromasnima, otpustenima, beskucnicima, koju vidim na svakom koraku.

 Mic po mic, od bureka koji nam je ponudio Mikele (na njegovom blogu)  stigosmo i do čvaraka, koji, kao što se zna, više ne mogu da se nađu a da valjaju. Zato zaključim da čvarci zaslužuju poseban blog, nije to nešto nebitno u našem životu pa da uh preskočimo ili samo usput pomenemo?

  U mesarama takvih čvaraka da valjaju odavno više nema. Ni svega drugog što pamtimo da je bilo ukusno i mirisno. Sve se to pokvarilo, ni mesari više nisu šta su bili, a tako ni čvarci, osim ako nisu topljeni u velikim tučanim bakračima, u masovnom  svinjokolju koji bi tako negde krajem ovog meseca padao,  za Dan Republike, da su nam "ona vremena" i Republika.  

Ali nisu.

 Ne mogu ni da se setim vremena kada mi taj mali zavidljivac nije sedeo na ramenu i šaputao  na uvo, pokušavajući da me spreči da kupim nešto lepo, nekad i potrebno...a za nepotrebno i da ne pričam. Bio je vrlo uporan, iznosio argumente koje bih teško i sada mogla pobiti - i ja sam popuštala. Kažu da pametniji popušta?

Ako bih stala pred izlogom sa prekrasnim cipelicama eto njega sa "mišljenjem" koje mu niko nije tražio.

"Šta će to tebi? Imaš gotovo nove, gotovo iste takve cipele od pretprošle godine i ti bi da se razbacuješ? A troje pari  patika

 Već duže vreme u sebi ne mogu da nađem onu radost koja se zove "od srca" pa da kažem kako mi je "srce puno". Ono što bi ga moglo napuniti nikada nije bilo veliko i nedostižno, punila sam ga malim stvarima koje mi znače. Svaki put kada mi je teško mogla sam da posegnem tamo negde gde mi je "duša" pa da zahvatim malo snage da guram dalje. Ne mogu da se setim od kada je to mesto presušilo, presahlo? 

  Znam da sam donekle i sama kriva. Svaki put kada vidim ili čujem nešto što mi je nepodnošljivo teško prebacivala sam se na "nečujno" i "nevidljivo",  bez moje volje,

 Neka rastu i treba da rastu !!!

 Bilo je dovoljno i ono malo snega što je palo, da se čitava bulumenta dečurlije sjuri u park, odasvud, naoružana sankama, debelim rukavicama i šalovima, i da se poput vojnika koji osvajaju neku visoku kotu, dok za sobom vuku sanke, klizaju, padaju, četvoronoške bauljaju...ali ipak stižu i osvajaju VRH pokriven snegom, tankim ko sirotinjski lebac,  visine nekih metar ili dva od zemlje ...izem ti ravnicu. .

 Ni zime nisu kao što su nekada bile.

 Samo deca su ista, u svim vremenima.

 Pre njih, taj isti vrh, osvajala

  Na šta ćete vi da potrošite vaših 2000 dinara ako ih dobijete u oktobru i decembru?

 Hajde, ne budite tako šokirani, razmislite? Znam da je to veeelika para..dišite duboko...hoćete li čašu vode i limun? Nemam limuna može voda česmovača?

 Još je teže onim veselnicima koji će dobiti po 5000 dinara, zaposlenim u javnom sektoru.

 Ima još lepša vest:

 Neće svi dobiti taj bonus, to me posebno obradovalo, neće ga dobiti Dinkić i Krkobabić !

 Nisam ja zlobna da im ne želim da dobiju, daleko bilo,nego mislim da je za svaku pohvalu