SAD GA VIDIŠ SAD GA NE VIDIŠ

Autor: Rodoljub Šabić

„Druga lica imaju prava na razgledanje spisa u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštita podataka o ličnosti."
Ovako glasi odredba Nacrta Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP) koja se odnosi na pravo na pristup informacijama drugih lica (onih koji nisu stranke). Tako glasi od kada se Nacrt ZUP-a pojavio, dakle od aprila 2013. godine pa do sada. Čak i danas se može pročitati u tekstu Nacrta zakona na veb sajtu Ministarstva pravde i državne uprave ili na Portalu e Uprave. Glasila je tako tokom cele javne rasprave koju je Ministarstvo pravde i državne uprave organizovalo u periodu april-juni 2013. Izveštaj o javnoj raspravi ili bilo koja druga dostupna informacija ne ukazuju na to da je bilo ikakvih primedbi na ovu formulaciju.
Početkom juna sam kao Poverenik za informacije od javnog značaja (i zaštitu podataka o ličnosti) bio i posebno pozvan na okrugli sto koji je ministarstvo organizovalo pod nazivom „Predstavljanje i diskusija o Nacrtu ZUP-a". Učestvovao je moj predstavnik, bez ikakvih primedbi budući da i tom prilikom gore navedeno rešenje nikome nije bilo sporno.
Pre nekoliko dana Vlada je utvrdila i dostavila Narodnoj skupštini na usvajanje Predlog ZUP-a. Predlog umesto citirane odredbe sadrži sasvim suprotne odredbe kojima se mogućnost uvida u spise uslovljava obavezom dokazivanja „pravnog interesa" i ovlašćuju organ vlast da od podnosioca zahteva zatraže da „obrazloži taj interes".
Uslovljavanje pristupa informacijama u posedu vlasti u direktnoj je suprotnosti sa osnovnim načelima Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ). On sadrži zakonsku pretpostavku postojanja javnog interesa, isključuje obavezu dokazivanja bilo kakvog posebnog interesa, i naprotiv obavezuje organ vlasti da u slučaju da smatra da prava javnosti treba ograničiti on dokazuje postojanje interesa koji je pretežan u odnosu na interes javnosti da zna.
Predložene odredbe ZUP-a dakle, direktnim „sukobom" sa odredbama ZSPIJZ unose konfuziju u pravni poredak.
Uz to su, budući da podrazumevaju značajno snižavanje ostvarenog nivoa ljudskih prava u Srbiji, u direktnoj suprotnosti sa čl. 20. st. 2 Ustava Republike Srbije, koji to izričito zabranjuje.
Postoji šansa da se navedene negativne posledice izbegnu. Zbog toga sam se obratio i Vladi i narodnim poslanicima i Zaštitniku građana. Svako od njih amandmanom na Predlog zakona može predložiti da se u tekst vrati rešenje iz Nacrta zakona.
Ali, jedna neprijatna posledica se izvesno nikako ne može otkloniti. U maniru koji snažno asocira na ono „šibicarsko" - „sad ga vidiš sad ga ne vidiš" potpuno je obesmišljena javna rasprava koja se vodila povodom Nacrta zakona. Famozni, tako često spominjani „doprinos stručne javnosti" je pretvoren u karikaturu. A kako god visoko mišljenje naša legislativna administracija imala o sopstvenim sposobnostima kvalitet zakona koje „proizvodi" i prečesto potvrđuje da joj je taj doprinos itekako potreban.