SEKVENCA UZNEMIRAVAJUĆEG „FILMA“

Još davno kada je g-đa Čomić pisala na blogu u svrhu promocije doniranja organa ja sam postavio slično pitanje! Odnosno, sve je to lepo i bajkovito i ideja je više nego humana, ali u zemlji u kojoj živimo nažalost moraju se prvo rešiti neke stvari pre nego što ja odem i popunim donorsku karticu.... Jer ko će meni garantovati da su podaci koje sam ja ostavio zaštićeni? Da li, ako ne daj Bože sinu nekog bogataša zatreba srce, i pu pu ne daj Bože opet, mu odgovara moje srce...?? Da li ću ja biti siguran kada budem prelazio pešački prelaz i da li ću ja smeti da i dalje idem na utakmice?
Rekao sam, i dalje stojim iza toga da bih bez razmišljanja to uradio u nekoj organizovanijoj državi, a da nažalost će proći neko vreme pre nego što popunim donorsku karticu ovde...
Jer, izvin'te... Još sam mlad i ne želim da prizivam "nezgodu"...

Poverenik ne prestaje da nas zapanjuje iznošenjem detalja o tome kako se olako rukuje ličnim podacima, a koji bi trebali biti pažljivo zaštićeni. Pitanje je da li ima ko da čuje i nešto i uradi na ovu temu ili je tema percepirana kao nebitna u društvu? Šta li je po sredi: nedovoljna svest o značaju problematike, nedovoljno znanja i resursa ili nešto treće? Nadam se da će ozbiljnost biti što pre shvaćena, u protivnom imamo gomilu problema u najavi.

Da priložim link za referencu: Health Insurance Portability and Accountability Act (HIPAA) Privacy and Security Rules.

Ovo nije izolovan slučaj,ovo postaje pravilo. Čime je moguće objasniti da Vlada sama za sebe utvrđuje rokove i zadatke koje posle ne poštuje i ne izvršava? Neodgovornost,neznanje,glupost...?

Vic za g. Šabića, stigao mi preko žene danas emailom.

Operater:
- Pizza servis! Izvolite!

Mušterija:
- Dobar dan! Želim da naručim dve pice!

Operater:
- U redu! Mogu li prvo dobiti Vaš JMBG?

Mušterija:
- Moj JMBG!? Šta će Vam to?

Operater:
- Instalirali su nam novu tehnologiju!

Mušterija:
- Pa kakve to veze ima sa picama?

Operater:
- Tako povećavamo brzinu usluge, što je u Vašem interesu! Hoćete biti
ljubazni da mi date Vaš JMBG.

Mušterija:
- Ne razumem... Čekajte da pogledam! Pišite: JMBG 2709969710345

Operater:
- Hvala Vam, gospodine Petroviću. Samo da proverim podatke iz naše
baze. Vidim da živite u Nušićevoj ulici i Vaš kućni telefonski broj je
2601595. Vaš broj na poslu je 3301-572, a Vaš broj mobilnog je
065/7921-483. Vi sada zovete sa kućnog telefona.

Mušterija:
- Da, kod kuće sam. A odakle Vam sve te informacije?

Operater:
- Pa umreženi smo, gospodine.

Mušterija:
- Sa kime se umreženi? Sa DE-BE-om ili sa mojom firmom?

Operater:
- Gospodine, budite ljubazni, recite Vašu narudžbu!

Mušterija:
- Donesite mi na kućnu adresu dve velike šumadijske pice, sa ljutom
papričicom...

Operater:
- Mislim da Vam to nije dobra ideja, gospodine.

Mušterija:
- Kako to mislite?

Operater:
- Gospodine, Vaši zdravstveni podaci iz elektronskog kartona govore da
imate povišeni krvni pritisak i visok nivo holesterola. Žao mi je, ali
polisa Vašeg dopunskog zdravstvenog osiguranja ne pokriva i taj
rizik...

Mušterija:
- Pa što mi onda možete preporučiti?

Operater:
- Mogli biste naručiti našu bezmasnu soja-picu. Uveren sam da će Vam se
dopasti.

Mušterija:
- Zašto to mislite?

Operater:
- Pa, prošle nedelje ste u knjižari kupili knjigu "Gurmanska jela od
soje". Zato sam Vam to predložio.

Mušterija:
- U redu, u redu. Dajte mi onda dve velike soja-pice. Koliko Vam dugujem?

Operater:
- To bi trebalo biti taman za Vas, Vašu ženu i Vašeg sina. Sve skupa,
zajedno s troškovima dostave, 2.100 dinara. Kako plaćate?

Mušterija:
- Kao i uvek, kreditnom karticom.

Operatezbogr:
- Oprostite, gospodine, ali bojim se da ćete morati platiti gotovinom.
Prekoračili ste dozvoljeni minus na kartici.

Mušterija:
- OK, skočiću do bankomata i doneti novac pre nego vaš dostavljačstigne.

Operater:
- Neće ni to ići, gospodine! Imate prekoračenje i na tekućem računu.

Mušterija:
- Nema veze. Samo pošaljite pice. Pripremiću novac. Koliko vam vremena
treba za dostavu?

Operater:
- Malo smo zatrpani u ovom trenutku. Oko 45 minuta.

Mušterija:
- Kako bre? Najmodernija tehnologija, umreženi ste, a treba Vam više
vremena nego pre!?

Operater:
- Gospodine, ako Vam se žuri, možete doći do nas, ali biće Vam
nezgodno voziti pice na motociklu.

Mušterija:
- Kako znate da vozim motocikl?

Operater:
- Ovdje stoji da kasnite s otplatom lizinga za auto, pa Vam ga je
lizing kompanija oduzela pre dva meseca. Ali, Vaš skuter je u
potpunosti otplaćen, pa sam samo pretpostavio da ćete tako doći po
Vaše pice.

Mušterija:
- Ne, ipak ću doći gradskim prevozom.

Operater:
- Gospodine, prema našoj evidenciji, Vaša BUS-PLUS kartica nije
dopunjena za ovaj mesec!

Mušterija:
- Ma nosite se u tri lepe....

Operater:
- Gospodine, preporučio bih Vam da pazite što govorite! Već imate dve
prekršajne prijave zbog remećenja javnog reda i mira 2010. i zbog
vikanja na saobraćajnog policajca 2011.

Mušterija:
- Alo, bre, pa ja sam nazvao pica servis, a ne policijsku stanicu...

Operater:
- Gospodine, znamo i za Vaš nik, pod kojim pišete veoma oštre
komentare na blogu B92!

Mušterija:
- Ma šta mi reče....

Opetarer:
- Da i ne spominjem sajtove koje posećujete...

Mušterija:
- Ama čoveče, hoću dve pice!!!!

Operater:
- Želite li još nešto, gospodine?

Mušterija:
- Ne, ništa više. I nemojte zaboraviti dve Coca-Cole gratis, kako piše
u Vašem oglasu!

Operater:
- Oprostite, gospodine, ali naš oglas ima klauzulu da ne smemo nuditi
besplatnu Coca Colu dijabetičarima! I molim Vas da dočekate našeg
dostavljača, jer se boji psa. Vi vašeg kućnog ljubimca, kako vidim,
još niste vodili kod veterinara da se vakciniše.

Privatnost ne postoji. To je iluzija koju mi svi pokusavamo da stvorimo i odrzimo u zivotu, jer nam je neophodna.


Ovo o cemu govori poverenik:
1. podaci se cuvaju na prenosnim usb-ovima ili hardovima
2. nema lozinki ili svi imaju iste ili svi imaju svoje, ali im stoje na ekranima ili sef insistira da zna lozinke svih zaposlenih
3. podaci se dele sa ljudima koji tome ne bi trebali imati pristup (od kolega, preko rodbine i prijatelja, do cistacica koje brisu prasinu sa upaljenih i zaboravljenih racunara)
4. ne postoji celovit sistem
5. podaci se stampaju i reprodukuju nekontrolisano

itd

Je svakodnevna slika ali ne samo po domovima zdravlja, bolnicama, skolama, sudovima, drzavnim organima, vojsci, policiji, kao i prakticno svim drzavnim i privatnim firmama...
Ne postoji dovoljno dobro zamisljen i odradjen bezbednosni sistem, koji gomila nezainteresovanih, lenjih i nesposobnih ne bi mogla da sredi.

Kada je uvodjen elektronski karton za pacijente - posto je doktore mrzilo, oduzimalo im mnogo vremena ili je bilo van njihog spektra znanja - sve podatke za taj dan ili tu smenu unosila je obicno jedna osoba - neki medicinski tehnicar, ili neciji sin/cerka ili neko unajmljen na odredjeno bas za tu svrhu, koji nije bio alergican na nove tehnologije.
Vrlo je verovatno da je po manjim mestima to praksa i sada.
Zato se nikad i nisu poklapali sa onim kartonskim.
Koji je to nivo povrede privatnosti?

Za koju godinu kada svi budemo umrezeni bice interesantno videti, ako nam bude dopusteno - a verovatno nece, da uporedimo nase papirne i elektronske kartone. Ako nista, bar da budemo sigurni da su nam u oba kartona upisali da smo alergicni na penicilin ili ujed pcele, cisto ako nas potrefi baksuz da nam zatreba pomoc u drugom gradu, a nismo bas u tom trenutku pri cistoj svesti i zdravoj pameti.

Pokrenula se ovih dana priča oko internet kladionica. Kaže se da je ono što radi vlada -cenzura, ali zar se ne radi o tome da vlada jednostavno može da zabrani da firme koje nisu registrovane u Srbiji mogu da ovde obavljaju delatnost (kladionice)?