Ptice grabljivice

Ja sa pticama grabljivicama, sem onim metaforičnim, ljudskim, mnogo kontakata nisam imala. Znam da su neophodne u prirodnom lancu. Znam i da su jako popularne u grbovima. Mada, dok lete su dostojanstvene i tako nedohvatljive, ali kad slete, pravo da vam kažem, onako...nakaradnija i agresivnija kokoš. Uz to imaju i one pogane, namrštene, okrugle oči, brzog, neprimetnog treptaja.

Biće da sam subjektivna. Jedine životinje kojih se ozbiljno plašim su petlovi. Ostala mi strava. Jeste da sam posedovala petla Jeremiju, ali u pufnastoj fazi, a posle kad mi je, sasvim odrastao, bio »vraćen«, gledali smo se k'o mačka i miš. Jeremija je bio mačka. Nakrivi onu svoju, predatorsku, glavu, padne mu krastava kresta na stranu i fiksira me zverski. Još pre toga, u blaženom detinjstvu, proganjali su me petlovi. Ima tih što vole da se biju i napadaju. Skače odmah na grudi i, onim mermernim kljunom, šta dohvati...Jedared sam se zaglibila, u dedinim opancima, na sred dvorišta, a poganija od petla me ošacovala...jedva su me spasili. Ni to što su mu posle noge virile iz supe, koja se kuvala danima, nije me utešilo. Dan danas kad vidim petla, mene prođe jeza i osvrćem se tražeći čime bih se branila. Skroz je Krikton u pravu, dinosaurusi su to, foliraju se perjem.

Moja drugarica ima muža ornitologa. Zamislite da ceo život šacujete i slikate ptice. Ima li lepše? Za njega su ljudi samo ometajući faktor. Skoro mi rekao moj Žmu: »Podseti me da u idućem životu budem ornitolog«.

A ove prave ptice grabljivice? Ako ne računam one orlove,uboge, raščupane, oduzetog dostojanstva, u smrdljivim kavezima, prave slobodne sam videla na Bohinju. Pre pet godina se ponovo pojavio par orlova. Kažu domaćini da ih dugo nije bilo. Jedrili su po plavoj podlozi i zviždali tanko i dugo. Kružili su kao nacrtani i spuštali se negde gore, na vrh Pršivca. Vrat me je zaboleo od gledanja u par crnih tačaka, čiji je oštar pisak parao jezersku tišinu.

Ja to zato što mi je, pre neki dan stigao mail. Posredovan od Fonda za zaštitu ptica grabljivica. A ja sam na prirodu osetljiva. I ne volim kada se u nju uđe bagerima, pregazi i rastera sve pred sobom. Iskreno o dole navedenom projektu ne znam mnogo. Sećam se da sam letos videla, u dnevniku, grupu ministara i ostalih državnih izdanaka, kako mašu rukama po Staroj Planini. Sudeći prema širini razmaha, a nepominjanju ostatka života okolo, spremna sam da poverujem da će niz endemskih biljaka, dnevnih leptira, ptica i ostalih živuljaka, da životom plati veličinu investicije.

Pročitajte mail, koji sam dobila, ispod je peticija. I, ako znate nešto više o tom projektu ili o Staroj Planini, javite se, da čujemo i ostali. Dok ne bude prekasno. Da nam ne ostanu orlovi samo u grbovima, a cveće samo na šustiklama.

Srbija, Beograd, 6.decembar 2007. – Vlada Republike Srbije je u
septembru 2007. godine usvojila Uredbu o utvrđivanju Programa razvoja
planinskog turizma na području Stare planine (Sl. glasnik R.Srbije br
85/2007) čime je prekršeno nekoliko zakona R. Srbije i nekoliko
međunarodnih konvencija čiji je Srbija potpisnik. Ovom Uredbom otvara se
put za uništenje najlepših predela Parka prirode „Stara planina“ -
najvećeg zaštićenog prirodnog dobra u Republici Srbiji. Na direktnom
udaru biće kompletni ekosistemi na kojima živi preko 1.742 vrste i
podvrste biljaka (od kojih su 160 lokalni ili regionalni endemi), 206
vrsta ptica, 60 vrsta sisara, 136 vrsta dnevnih leptira i još mnogo
toga. Na Staroj planini je veliki deo živog sveta, kao i kompletni
ekosistemi (visokoplaninske tresave), pod zaštitom kako države tako i
brojnih međunarodnih konvencija koje je Srbija kao potpisnik dužna da
poštuje. Sem ogromne ekološke štete, gore navedena Uredba koštaće
građane Srbije 56.700.000 € samo tokom 2008. godine. Pomenuta sredstva
će biti investirana u infrastrukturu budućeg skijališta na osnovu
površnih analiza i bez učešća lokalnih zajednica u kreiranju sopstvenog
razvoja.

Zbog svega navedenog, preko 35 nevladinih organizacija stalo je u
odbranu Parka prirode „Stara planina“. Kao prvi korak, organizovana je
javna rasprava u Pirotu 29. novembra 2007. gde su po prvi put
predstavnici relevatnih državnih institutcija izneli javno svoje
planove, očekivanja, strahovanja i jasna protivljenja u vezi namera
Vlade R. Srbije. Na skupu su učestvovali predstavnici Ministarstva za
ekonomiju i regionalni rezvoj, Republičke agencije za prostorno
planiranje, Instituta za urbanizam, Zavoda za zaštitu prirode Srbije,
Ministarstva poljoprivrede i brojnih nevladinih organzacija iz Srbije.
Nažalost, predstavnici Ministarstva za životnu sredinu se nisu odazvali
pozivu. Diskusija koja je nastupila nakon zvaničnih izlaganja učesnika
iznela je na videlo i dodatne probleme i neregularnosti celokupnog
projekta. Uskoro će i šira javnost Srbije moći da se upozna sa tim
činjenicama.

Drugi korak u borbi za očuvanje Stare planine je i pokretanje
elektronske peticije koja je pokrenuta 6. decembra 2007. sa ciljem da do
6. marta 2008. sakupi preko 100.000 glasova iz Srbije i sveta kako bismo
ukazali na opšte nezadovoljstvo po pitanju izgradnje mega ski rezorta u
srcu Parka prirode „Stara planina“. Ukoliko delite našu zabrinutost i
rešenost da se stane na put bezakonju i uništavanju prirode Srbije,
molimo Vas da podržite našu peticiju za stavljanje van snage Uredbu o
utvrdjivanju Programa razvoja planinskog turizma na podrucju Stare
planine od strane Vlade R. Srbije (Sl. glasnik R.Srbije br 85/2007).

http://www.thepetitionsite.com/1/save-staraplanina-petition