Demokratskoj stranci je dosta ponižavanja - zbog toga je Ivica Dačić danas dobio poslednji ultimatum da se napokon odluči sa kim želi da napravi buduću Vladu. Krajnji rok za Dačićev odgovor DS-u je u narednih 10 dana. Ako mu je malo deset - onda može i 20. Ako eventualno ne uspe da se odluči ni za 20 dana - DS ne bi da požuruje, ali bi budući "koalicioni partner" svakako morao da zna da će tu odluku pre-ili-kasnije jednom svakako morati da donese! 

Mala čitanka vojvođanskog konceptualizma

Savremena galerija Subotica, ponedeljak, 18.jul 2016, 19 časova
- u okviru programa 23.Festivala evropskog filma Palić 2016 -

Autor i kustos: 

Nebojša Milenković

Umetnici/izlagači: 
Slavko Matković • Bálint Szombathy • Božidar Mandić • Slobodan Tišma • Čeda Drča • Katalin Ladik • Atila Csernik • László Kerekes •  László Salma • Vujica Rešin Tucić  •  Novosadska gradska komuna •  Ante Vukov • Zoltán Magyar • József Markulik

Ja ne stvaram umetnost – Ja razumem.

 Slavko Matković

 Kraj šezdesetih i početak sedamdesetih godina XX veka period je u kom je naša civilizacija, a do danas se to nažalost nije ponovilo, dobila neslućeni elan i zanos u čijem fokusu je bila namera redefinisanja samih termina umetnosti, kulture i društva – odnosno njihovih međusobnih odnosa. Posrnuli svet, nakon brojnih kriza – od hladnoratovskih političkih, pa do ekonomskih – šezdesetosmaškim pobunama, i iz njih proizašlom klimom velikog odbijanja, uspeo je, makar na trenutak, da povrati i redefiniše izgubljeni smisao. 

U okviru muzičkog festivala EXIT u Novom Sadu večeras u 20h održaće se tribina posvećena BloguB92.

Tribina se održava na Agora stage-u smeštenom u Ulici starih zanata, ispred hotela na tvrđavi.

Vidimo se tamo - opširnije sutra!

Danil Ivanovič jednom je imao ženu.

Takođe, Danil Ivanovič imao je i ljubavnicu.

Sve ovo sa ženom i ljubavnicom Danila Ivanoviča toliko je zbunilo

da do dana današnjeg  

 5. oktobra 2004. u krugu kasarne Vojske Srbije na Topčideru ubijeni su vojnici Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović.

Država do danas još uvek nije pronašla i kaznila izvršioce ovog "samoubistva".

Stefan Malarme

 U Theresiapolis  pristigli su vozom. Noću. Oko 3.30. Na stanici bili smo samo ja i par klošara. Ona je bila u nekakvoj crnoj pelerini opšivenoj krznom, na glavi je imala elegantan šešir s velikim obodom ispod kog su tek malkice virili pramenovi sede kose skupljene u punđu. Na rukama nosila je bele rukavice na kojim su tamnocrvenim koncem bili izvezeni nekakvi cvetni motivi (tek kasnije shvatio sam da su bili identični ornamentima koji se nalaze iznad južnog ulaza u Veliku većnicu Gradske kuće). Uprkos odmaklim godinama zračila je sasvim nesvakidašnjom lepotom kakvu, priznajem, nikada nakon ovog susreta nisam uspeo da pronađem ili uočim kod žena koje sam poznavao ili slučajno sretao na ulicama raznih gradova.

 On je bio u izlizanom, prljavozelenom vojničkom šinjelu, punom fleka od hrane i pića, ispod kog je virila bela košulja s elegantnom leptir-mašnom.

I

Jednom je Danil Harms bio zaljubljen u neku ženu.
U jednoj knjizi pročitao je kako da bi mogao da bude sasvim kreativan čovek prvo mora da se zaljubi.
Zbog toga je Harms odlučio da pod hitno mora da se zaljubi.

II
Danil Harms je bio mnogo zaljubljen u tu ženu ali uopšte nije mogao da se seti šta bi sa tim novootkrivenim osećanjem mogao ili trebao da radi.
A pošto nikad pre toga nije bio zaljubljen ─ Harms čak nije bio siguran ni u to da li je osećanje koje ga je iznenada obuzelo uopšte moglo da se nazove ljubavlju.

Kako sam obuzet ništavilom – ili priča o Ničem u sedam prizora

Trg je bio prazan i žut od žege, očišćen od prašine vrelim vetrovima, kao biblijska pustinja.                                 Bruno Šulc, Prodavnice cimetove boje

 Scena prva:

Bio je to jedan od onih dana koje je, samo da je moguće, najbolje preskočiti. Ili, ako se to ne može, makar prespavati. U svakom slučaju nikud ne izlaziti iz kuće. To su naprosto oni dani kad vam apsolutno ništa ne ide od ruke. Nakon nervozne i neprospavane noći, nešto iza podneva Ništa se izvuklo iz kreveta, umilo, očešljalo na razdeljak i besciljno krenulo da luta pustim ulicama Subotice. Inače, valja odmah reći, Ništa se već duže vremena u Subotici osećalo sasvim prirodno i dobro. Reklo bi se: kao kod svoje kuće. Ipak ovog junskog podneva 1984.godine nešto  je bilo drugačije i posebno. Ništa je jednostavno u vazduhu, svuda okolo sebe, osećalo da će se danas dogoditi nešto istinski važno – jedino nije moglo ni da pretpostavi tačno šta. Prošlo je pored Galerije Likovni susret ali u nju nije ulazilo – pošto Ništa u Galeriji baš i ne bi bila neka posebna novost. Posebno ne za priču koju čitate. Onda je, koju ulicu dalje, sasvim neočekivano Ništa susrelo Tuđu bol. Zastali su, izmenili par kurtoaznih polurečenica i nastavili skupa.

NATRAG: Božidar Mandić i Porodica bistrih potoka (1969 - 2015)

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

Autor i kustos: Nebojša Milenković, viši kustos MSUV

Izložbu otvara: prof. dr Zvonko Maković, istoričar umetnosti

Otvaranje: četvrtak, 17.septembar 19h

Promocija monografije: petak, 18.septembar 13h

Kako pisati o Božidaru Mandiću? O čoveku kod kog su umetnost, literatura i svakodnevica do te mere isprepleteni da nikad sa sigurnošću ne možete jasno razlučiti gde prestaje jedno a počinje drugo i(li) treće.

Novi Nebojša Milenković u emisiji Press Presek na novosadskoj televiziji Kanal 9

Autorka emisije: Mirjana Vladisavljev

O statičnim i dinamičnim društvima, kulturi dogmi i kulturi sumnje, o izložbi Hersta i MSUV kao najrigidnijoj kulturnoj instituciji u zemlji, o kritičkoj i prigodničarskoj kulturi i tome zašto kultura nije u fokusu ovdašnje politike, novoj srpskoj spomeničkoj kulturi i spomeniku azerbejdžanskom diktatoru Alijevu u Tašmajdanskom parku kao najvećem udaru na srpsko nacionalno dostojanstvo, o nepostojanju dijaloga, partijskim kadrovima, mobingu, nepotizmu i korupciji u ovdašnjim institucijama kulture, bojkotu Kulturnog centra Novog Sada, prijemu Kosova u UNESC-o, Ivanu Tasovcu kao ministru kulture, stanju na nezavisnoj kulturnoj sceni, stepeništu ispred Srpskog narodnog pozorišta i Novom Sadu kao kandidatu za kulturnu prestonicu Evrope, odgovornosti ljudi koji rade u institucijama kulture za stanje u kom se naša kultura danas nalazi... Tome zašto je za artikulisanje interesa društva neophodno postojanje (političkih) alternativa...