Pitali Vučića sa kim bi od aktuelnih srpskih „opozicionara" najradije pravio buduću Vladu.

A on će na to: Ah, pa nemojte, to vam je kao kad roditelja pitate koje mu je dete najdraže!

A evo i zašto:

Pregled programa i slogana političkih stranaka koje učestvuju na aktuelnim izborima:

Možemo sa Vučićem: Rasimova stranka, SPO, NS, SPS (PUPS/JS), LDP + Žarko Korać + Muftija, Dinkić + Bulumenta, SVM, Nova Srbija, Novi Boris Tadić + LSV, svi ostali...

Moramo sa Vučićem: SPO, Rasimova stranka,  LDP + Žarko Korać + Muftija, Nova Srbija, Novi Boris Tadić + LSV, SPS (PUPS/JS), svi ostali.

Možemo sa Vučićem zato što moramo sa Vučićem: LDP + Žarko Korać + Muftija, SPO, Rasimova stranka, Nova Srbija, Novi Boris Tadić + LSV, Dinkić + Bulumenta, DS/Nova stranka, SVM, SPS (PUPS/JS), svi ostali...

 

Online tribina o kulturnim politikama u SFRJ i državama nastalim nakon njenog raspada, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad, 29. novembar 2021.

Učestvuju: Miljenko Jergović, pisac, Dino Mustafić, reditelj, Radina Vučetić, istoričarka, Teofil Pančić, novinar i Duško Radosavljević, politikolog.

Urednik i moderator: Nebojša Milenković, muzejski savetnik MSUV

Da li kad pomislite na Jugoslaviju i vi prvo pomislite na njenu kulturu i umetnost — i da li se, kad je SFRJ u pitanju, uopšte može govoriti o jednoj, jedinstvenoj kulturi — ili je upravo kultura generisala destruktivni nacionalistički naboj koji je tu državu na kraju razorio?

Je li SFRJ zbilja bila najautonomnija i najotvorenija ne-komunistička komunistička zemlja na svetu, kako je o njoj 1966. pisao američki magazin Tajm ili je pak reč o zemlji u kojoj su slobodoumne ideje i rigidne i apsurdne zabrane funkcionisale istovremeno?

NATRAG: Božidar Mandić i Porodica bistrih potoka (1969 - 2015)

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad

Autor i kustos: Nebojša Milenković, viši kustos MSUV

Izložbu otvara: prof. dr Zvonko Maković, istoričar umetnosti

Otvaranje: četvrtak, 17.septembar 19h

Promocija monografije: petak, 18.septembar 13h

Kako pisati o Božidaru Mandiću? O čoveku kod kog su umetnost, literatura i svakodnevica do te mere isprepleteni da nikad sa sigurnošću ne možete jasno razlučiti gde prestaje jedno a počinje drugo i(li) treće.

Beogradski promocija romana ’’Savršen antitalenat za sreću’’(Akademska knjiga, Novi Sad 2021) Nebojše Milenkovića, istoričara umetnosti, pisca i građanskog aktviste iz Novog Sada, održaće se u sredu, 8.decembra od 19 časova u UK Parobrod. O ovom erotsko-psihološkom trileru govoriće: Dragan Velikić, pisac, Dragana Bošković Kovačević, urednica za književnost Radio Beograd 2, Marko Oljača, sociolog i autor. Razgovor moderira urednica književnog programa u Parobrodu Katarina Lazić.

U stručnoj terminologiji ova vrsta poznata je po tome što: voli da se iživljava nad slabijima, ni za šta ne preuzima odgovornost i misli da se stvari u životu rešavaju silom. 

Kao i svaka društvena životinja, Homobalcanicus se najradije kreće i najbolje snalazi onda kada je u čoporu. Okružen drugim pripadnicima vlastite vrste, po pravilu On je alfa-mužjak čija teritorija i gospodstvo uvek bivaju nečim ugroženi. Okružen

Dugoročno gledano na pravni, politički, ali pre svega na MORALNI POREDAK jednog društva ništa ne deluje poraznije i razornije koliko postojanje ideje/svesti o nekažnjivosti i isplativosti zločina. Stvari su prilično jasne: vladavina prava i zadovoljenje pravde preduslovi su stvaranja zdravog, stabilnog i prosperitetnog društva. Ukoliko isto izostane ─ posledica je zakonska nesigurnost i moralna zapuštenost. Pogađate već u današnjoj Srbiji na delu je svojevrsna simbioza navedenog. Slabost srpske demokratije ni u jednoj oblasti nije izražena toliko koliko u nedostatku sposobnosti i potencijala našeg društva i institucija da se inicira započinjanje procesa lustracije.

Iako je priča o lustraciji zauzimala značajno mesto u brojnim političkim kampanjama ─ kako bi izbori prošli ista je silazila sa političkih agendi i bila jednostavno zaboravljana. U Srbiji danas ovom temom bavi se nekoliko listova, par organizacija koje se bave ljudskim pravima, dva veb sajta i po jedna TV i radio emisija. Umesto dileme na koji bi se vremenski period lustracija odnosila: na vreme od 1945.godine ili od trenutka dolaska na vlast režima Slobodana Miloševića ─ priča je tendenciozno skrenuta na odgonetanje da li je lustracija u Srbiji uopšte moguća, s podrazumevajućim negativnim odgovorom. Međutim, da li je baš tako?

Da li su mogući gradovi bez građana? ...Zašto ovde više ne postoji (politička) elita...Šta je sve u Srbiji ubijeno ubistvom Đinđića... Kako se Srbija prepustila Vučiću...O mrcvarenju Vojvodine...  O despotskim principima funkcionisanja političkih stranaka, medijima, belim listićima i nestanku ideje građanske Srbije... O tome kako društvo bez alternative na kraju postaje društvo bez perspektive... 

Prodavačica u pekari u kojoj je Danil Ivanovič svakoga jutra kupovao kiflu imala je jako velike sise.

Iako mu uopšte nije bilo usput, Danil Ivanovič je svakoga jutra uredno dolazio kod nje po svoju kiflu.

Danil Ivanovič bio je jako ponosan zbog toga što je izabrao da svoju kiflu kupuje baš u ovoj, a ne u nekoj drugoj pekari.

II

Mladoj pekarki sa velikim sisama u radnji u kojoj je svakoga jutra kupovao kiflu, Danil Ivanovič se već od prvog trenutka učinio strašno sumnjivim.

Povodom drugog izdanja knjige Latinka Perović – Snaga lične odgovornosti, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2008.

U srpskoj istoriografiji, sklonoj upodobljavanju trenutnim političkim potrebama, mitomaniji, improvizacijama i instrumentalizacijama – ličnost Latinke Perović od onih je ličnosti od ugleda i integriteta koje doprinose očuvanju digniteta profesije, ali i osvešćenju o tome da istorijski procesi nisu niti mogu biti jednoznačni ili jednodimenzionalni. Takođe, Latinkin slučaj poseban je i po činjenici da je u našoj nauci, kulturi ili politici malo ličnosti za koje se može tvrditi da su u toj meri ostvarile organsko jedinstvo s vlastitim delom.

Već svojom pojavom na javnoj i političkoj sceni, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina XX veka, unutar tadašnje komunističke nomenklature Latinka Perović, zajedno sa Markom Nikezićem, bila je oličenje novog tipa političara koji se zalagao za dogovore i istorijski kompromis kao način rešavanja problema među jugoslovenskim narodima – baš kao i za modernu privredu po zapadnom modelu koja bi, dakako, podrazumevala povlačenje komandne uloge politike iz privredne sfere. Već od tih, ranih dana, pa sve do danas cilj Latinkinog dela, ali i samog života njegove autorke, bila je i ostala Moderna Srbija.

Šta prvo kaže (uradi) Homobalcanicus (Šabanikus) kada sretne lepu i pametnu ženu?!? 

Nagradna igra zaključuje se u sredu u 17h kada će stručni žiri sačinjen od autora ovog bloga saopštiti dobitnika nagrade!