Majka Kvočka i NBA

Mamo se ful dobr mel smo 1 trening da so ns mau preizkusl. Lepo se mejta. A mi napounis telefon da se vama bom lahko javljau. Uzivita dokler nas ni :)

Moja baba Kaja imala je kvočku. Lepu, ćilibarsku. Sa pozadinom u karamelastim, našušurenim, paperjastim gaćama, koje je ponosno šetala. Dotična kvočka je život provodila u sumraku, posebno za nju odvojenog prostora u štali. Iz bušne korpe, zapušene slamom, iz koje je ispadalo perje, povremeno je slala glasne, kvocajuće, materinske signale, terajući krave da se premeštaju s' noge na nogu, a baba Kaju da klima sićušnom glavom, čuvši tu glasovnu potvrdu svog poverenja ukazanog Majci Kvočki. Baba Kaja je danima šušorila sa svojom kvočkom, kvrgavom rukom odgurivala mokre, radoznale kravlje njuške, grdila lastavice, koje su u niskom letu uletale u svoja večita gnezda u štali i čekala trenutak...trenutak kada se na dnevnom, zaslepljujućem svetlu, konačno pojavljivala Majka Kvočka, pernatih grudi isturenih u očekivanju ordena i pobednički preskakala drveni, izakani prag. Za njom su na svetlo dana, uz očajnički pijuk, ispadale žute, a ponekad i u mrkim, prugastim pidžamama, bućkice.

Narednih nedelja Majka Kvočka je hodom kraljice majke predvodila jato zlaćanih pufnica, zabrinuto kvocajući. Za njima je kratkim, umorenim koracima milela baba Kaja, sumnjičavo i otvoreno neprijateljski škiljeći u nebo, odakle se mogao očekivati napad neprijateljske avijacije predatorskih kobaca.

I tako, dok je Majka Kvočka profesionalno kopala žutim, gušterskim nogama, a baba Kaja nadgledala životnu obuku, pipilići su se učili životu. Neprestano pijukanje, koje je od početka pratilo kretanje porodične formacije, zvučno je prenosilo sva dnevna dešavanja pomenute grupe. Ćućorenje za nastup »iako sam mali našao sam crva, zovite me Orao«, glasniji svađalački pijuk pileće detinje bratije marke »vrati pola bube, prva sam je našla«, sve do očajničkog pijuka, koji je parao uši i kojim je hrabro istraživač-pile javno priznavalo da se izgubilo i da se nalazi u egzistencijalnoj krizi. Na taj panični poziv Majka Kvočka je ostatak porodice ostavljala na dušu ništa manje uspaničenoj babi i počinjala kokodakanjem da priziva izgubljenog kolumba. Majčinski zov je pratilo podizanje i širenje krila, pokušaj izgleda besnog kondora, uz galop kratkih nogu, koje su njene mekane puf-gaće jedva stizale.

Uz stalnu napetost životne obuke, vođene od strane baba Kaje i kraljice majke, pilići su rasli, sve manje ličeći na žuti ukras na vrhu zimske kape, sve ređe i sve tiše se oglašavajući. Kraj ciklusa je obznanjivala baba Kaja noseći pod miškom Majku Kvočku. Dok su njeni pilići već u pubertetskoj, ubedljivo ćilibarskoj boji, jurcali po dvorištu, Majka Kvočka je sigurno stisnuta babinim laktom, putovala ka štali, gde ju je u ćošku iz drugog pasusa čekala njena korpa, napunjena novim jajima.

U subotu pre svitanja, probudila me je senka, presamićena na pola, spuštena sa planinskih visina.

»Ja polazim, sve imam, ništa ne brinite, javiću se«, šištala je senka, dok smo Žmu i ja pokušavali da stignemo javu.

»Ne plivaj daleko«, buncao je Žmu.

»Javi se kad stignete«, dobacivala sam refren, dok je senka obijajući kolena o naš krevet ponavljala »Ništa ne brinite«.

Ćilibarsko Pile Prestolonaslednik je otišlo na more. Samo. Bez svojih roditelja. Bez Majke Kvočke.

Tog istog dana, oko podneva, pod senkom Triglava, koja lovila prvu priliku da poraste, predavali smo drugo muško pile. Ako ništa, ono bar u bezbednu senku ozbiljne planine, koja svoju veštinu i impozantnu veličinu ozbiljno prodaje. I na kilo bi se isplatilo. U NBA i sličnim dvorištima. Doduše, malo sam se sastravila kada mi je ruku veličine lopate za sneg, levu jer mu je desna povređena, ponudila u pozdrav NBA planina, uz široki, profesionalni osmeh. Naš petlić je zmijski vijugao kroz jato ostale piladi, dok sam ja ukopana pred Markom Miličem, dobijala komplekse Majke Kvočke koja je do sada verovala da je rodila geografski pojam. U poređenju sa ovom planinom, koja mi trenutno dete čuva, naš Prestolonaslednik je mrvica jedna nežna. Iza Marka planine i Triglav se propinjao na prste da mu trovrh ne ostane neopažen.
Trenutno Manje Pile Sin jurca za loptom podno pomenutog paganskog boga. Bez svojih roditelja. Bez Majke Kvočke.

Nedelju dana pre pileće braće Tatina Princeza je otišla na letovanje po svom, krajnje neočekivanom izboru – letnji kamp društva »Sokol«. U tom projektu, sudeći prema roditeljskom sastanku, najvažnija je jedna stvar, a to su dve stvari: red, rad i disciplina. Naravno uz podizanje i pozdrav zastavi, ustajanje pre sunca, posedovanje baterije, štrika za veš i štipaljki.

Do sada se ni javila nije. Živi nismo. Iako su nam rekli da će mobilni telefoni učesnicima ove akcije, koja se u slobodnoj interpretaciji zove letovanje, biti oduzeti. Što je sigurno i odličan alibi Tatinoj Princezi da nam se ne javlja. A to dodatno utiče na vrstu krema za bore koju koristim. Sve jače i sve skuplje su mi potrebne.

Mada, malo me teši da će se i taj Sokol – tabor samo tako provesti sa našom Princezom. Već u pripremama za tu letnju misiju naterala me je da se zamislim nad dosadašnjim vaspitavanjem mladunice. Elem, naša Princeza je zapoveđeni štrik za veš kupila u Art radnji. Što ona smatra normalnom pojavom. Pretpostavljam da bi štipaljke tražila u nekoj od gradskih galerija. Štrik je shodno njenim shvatanjima poprilično tanak, a može se preseći ili pokidati samo sekirom. Možda i dinamitom. U poređenju sa Princezinim veš-art-konopcem sultanov svilen gajtan koji je sugestivno pratio katil-ferman je više estetski dodatak. Pretpostavljam da je razapinjanjem svog art-konopca Princeza podigla stepen zahtevnosti opstanka u kampu. Skine li sav veš sa njega ostatak tabora može samo da se nada da neće nositi glavu pod miškom kući.

Princeza i opstanak u sportsko-izviđačkom kampu. E, to bih volela da vidim. Ali...otišla je bez svojih roditelja. Bez Majke Kvočke.

Sve mi nešto dođe da raširim krila u panici, zadignem pernate karamel gaće i počnem u cik-cak da tražim piliće. Mada ne čujem da pijuču. Za razliku od nas, njima nije frka.

Otpalo im žuto perje pufnasto i sve brže im raste perje za letenje.

p.s.

Gornju sms poruku poslao mi je Mali Sin iz košarkaške letnje škole u senci NBA geografije. Za nju bi kompliment bio kec iz pravopisa. Slovenački po Vuku. Mom Vuku i onom Vuku, kome bi se isto kao i slovenačkim učiteljicama koža naježila da vide novodobni pravopis slovenačke mladeži.