„Давно је било када је Слободан Јовановић написао да не постоји српски културни образац. То је, дакле, феномен дугог трајања. Он одсликава столетни неуспех да утврдимо српску језичку норму, да означимо место ћирилице у нашој јавној свести, да без предрасуда и поуздано сагледамо облике српске културне прошлости, да све то учинимо у складу са савременим осећањем националне припадности. Тако бисмо интересе српске националне егзистенције разложно довели у везу са непорецивим чињеницама и европским наслеђем. Све то изостаје услед владајућег распореда историјских и културних сила."

Neretko slušamo da Srbija ima egzodus mladih obrazovanih ljudi. Cifre koje se pominju su onespokojavuće i upućuju da se praktično cele generacije onih koji su završili naše prestižne fakultete iseljavaju.
Najfrapantniji su ‘podaci' OECD po kojima je iz Srbije 2014. otišlo čak 58 hiljada ljudi. Zaista, ako uđete u bazu podataka OECD-a naćićete tu brojku, međutim, onaj ko malo bolje prouči te podatke uočiće nekoliko detalja, koji taj pokazatelj čine neupotrebljivim. Na primeru Nemačke, u koju je navodno emigriralo skoro 40 hiljada lica iz Srbije 2014. može se videti

"Obrazovanje nije ništa drugo do rekonstrukcija ili reorganizacija iskustva."

Džon Djui 

(riječ je o pedagogiji, ali opet je /htio ja to ili ne/ postmodernizam glavni junak)

Ма није уопште проблем сексуална оријентација.

Није проблем ни дедина националност.

Проблем је када су преци били стубови носачи једног времена за које данас мислимо да је остало далеко иза нас..

Ако је остало иза нас... Нисам баш сигуран у то...

Obrazovanje - to je ono što ostaje, kada je sve naučeno zaboravljeno!
Beres Frederik Skiner

(naslov bloga je takav zato to sam prije više od godine Tasi rekao da namjeravam da napišem nešto o obrazovanju, a to je isto kao da sam obećao) 

Нисам сигуран да је то могуће, али било би добро када би сви Срби на овом свету, без обзира да ли живе у Србији или негде ван Србије, свој матерњи  језик називали искључиво и само српски језик.

И никако другачије.

Пунктум.

(Што би рекла жена Симе Милутиновића Сарајлије коју су сви због тога звали Пунктаторка.) 

Danima čekam da neko nešto napiše o slučaju Jura: Vlasnici/rukovodioci korejske fabrike u Srbiji dali su otkaz ženi koja mesecima ne radi jer je na bolovanju (LINK) i nisu se čak ni sažalili da je drže na poslu još samo 4 i po meseca tokom kojih ona i dalje ne bi radila (a

Neophodan papir za dobijanje radne vize za posao nastavnika u Kini je fakultetska diploma. Pošto sam svoj original davno izgubila, a kopija ne može da se legalizuje, to sam uz pomoć prijatelja krenula u proces vađenja duplikata. Neko bi pomislio da je to jednostavno: odeš na fakultet, popuniš formular(e), predaš i u nekom razumnom roku dobiješ traženi papir. Ali ne.

Diploma se najpre mora oglasiti nevažećom u Službenom glasniku. Ok, ima logike. Ali ne shvatam logiku da je potrebno da prođe pet nedelja od tog oglašavanja da bi se pristupilo izdavanju nove. Oglas sam predala

О анатомији једне деструкције... У зони сумрака... С оне стране ума...