Sve je išlo nekako sivo, tog oktobra `45. Život je polako ulazio u nekakav kolosek ali je dotadašnji  bio temeljno razvaljen ratnim zbivanjima a novi je postavljan po sasvim drugačijim  principima. Novi planeri su trasirali staze po tudjim,  verovali su, jedinim ispravnim nacrtima ali su, u prevelikoj želji da se pokažu, iz nacrta koristili samo velike, primamljive rečenice; tako su parole postale putokazi. Krivine I skretnice su bile opisane samo sitnim slovima a o havarijama I masovnim gaženjima na jednoj pruzi koja je već bila izgradjena po tom nacrtu nigde ni reči.

Gost autor: Zilikaka

Danas oko podne, u Sokobanji je povređeno devetoro mališana, đaka prvaka. Jedna devojčica je zadobila, prelom lobanje sa nagnječenjem mozga i krvarenjem , i trenutno se nalazi u „veštačkoj komi“.

Do nesreće je došlo prilikom vožnje na ringišpilu, kada je pukao noseći stub i konstrukcija se srušila.
Da bi se ovakva havarija desila, taj stub je morao biti tako oštećen, da je to verovatno na prvi pogled
vidljivo. U svakom slučaju, otkrilo bi se jednom od rutinskim metoda, za pola sata rada.

Rada je imala  tremu i Bane je to osetio.  Dok su se spuštali Čuburskom ulicom čvrsto mu je stezala ruku, kao da hoda po ledu;  kad su skrenuli u Kraljevića Tomislava, stisak je postao grčevit. Pokušao je da je malo raskravi : “ Ne brini, ne ideš kod kraljice, idemo kod mene. I majka i tetka su sasvim jednostavne žene i sigurno Te neće pojesti, naročito zato što su stalno na dijeti“.

Dijeta je, već na prvi pogled, bila neuspešna. Gospodja Olga, Banetova majka, bila je nešto niža od Rade, prijatnog okruglastog lica sa plavičastim očima, pravilnog stasa po kome je pravilno rasporedjeno dvadesetak kilograma viška. Tetka-Ruža, kojoj se Bane obraćao sa Tante-Roz, bila je iste visine kao i sestra, tamno plave kose i izrazito plavih očiju, strogo napućenih usta i viška kilaže nepravilno rasporedjenog oko kukova.  Odbor za doček  upotpunjavao  je Pera, mladji od Banetove mladje braće, preterano krupan jedanaestogodišnjak vodnjikavo plavih očiju i bujne grguravo plave kose, kao da je kolmovana.

kako sam uspeo da se dva puta izgubim u najmanjem gradu na svetu

ili jebeno prokleto savršeni dan...

Crnog.  Ako kažu da vam prodaju crni, lažu.

Kad mi je letos najdraža kuma pomenula da je prijatelj-pekar savetovao da prestane da kupuje crni hleb jer je obojena varijanta belog, pomislila sam da je možda u pitanju ta jedna pekara u Beogradu i zaboravila njen savet već sledećeg jutra kad sam ipak, jelte, za decu kupila onaj zdraviji, crni.  Onda pre par dana naletim na Politikin članak i izjavu načelnih u Ministarstvu poljoprivrede da se brašno tipa 1100 od kojeg se pravi crni hleb

...na Trgu neka deca nesto pevaju, nebitno puno balona i decijih glasica razdraganih nego kakvih, i ja gledala malo  i videh idu neki sa parolama, na daskama sklepani panoi kojisekoznaprotivcegabuneistrajkuju i onda dosli do Trga i nalevo krug kad su videli decu. Meni to nesto bilo jako lepo...

izvor: Novi PLamen / http://www.facebook.com/groups/152894931252/ 

"Sedam tačaka o ratu u Libiji"

Domenico Losurdo

Sada i slijepci mogu vidjeti 

1. Da se radi o ratu koji je izazvao NATO. Ta istina uspijeva prodrijeti i kroz filtere buržoaskih "informacija". U "Stampi" od 25 augusta Lucia Anunciata piše: "to je jedan potpuno 'eksterni' rat, to jest rat kojeg izvode snage NATO-a"; "zapadni sistem je pokrenuo rat protiv Gadafija". Jedna karikatura iz "International Herald Tribuna" od 24. augusta prikazuje "pobunjenike" kako