Bivši košarkaš FMP se malo zezao.

Izgleda da nije jedini.

Nekako ispada da teže posledice nisu nastale odlukom organizatora aeromitinga iznad stadiona i srpskih navijača. A trebalo bi da bezbednost nije ugrožena zahvaljujući preventivnom delovanju nadležnih službi.

(Evo prevod kratkog intervjua proslavljenog reditelja koji je jutros objavljen na sajtu Kanskog filmskog festivala. Pokušao sam da pronađem i neki adekvatan intervju na engleskom povodom njegovog nedavnog odlikovanja Ordenom francuske Legije časti ali nisam uspio pa ako neko bude bolje sreće neka slobodno linkuje.)

Upravo ste okončali dogovaranje sa Vašim žirijem za nagradu „Izvjestan pogled" [Un certain Regard]. Da li ste se svađali oko toga?
- Ne! Dobro smo se proveli. Kada sam bio član glavnog žirija, sreo sam ljude iz književnog i javnog života, ali ovaj žiri je bio sastavljen samo od ljudi iz filmskog svijeta i to mnogo olakšava stvari. Zaista smo se fokusirali na kinematografske aspekte. A pošto se nagrada „Izvjestan pogled" obnavlja, u smislu da smo imali i filmove koji su sasvim komercijalni kao i autorske filmove, u tom miksu, otkrili smo da je lako izabrati one za koje vjerujemo da su najbolji.

Na blogu B92, pišem, boga mi, negde od oktobra 2006...Radim to u najboljoj veri da ću bar malo uticati na javno mnenje u Srbiji  i shvatanje javnoga dobra kao ključne stvari od koje je većinska, srpska politička javnost, na žalost još daleko.

Po tradiciji, po javnoj spoznaji, po pljačkaškim zakonima koji guraju privilegovane, po suludom zločinu koji se pokušava "prikrpiti"  u ime i na raboš svakom Srbinu, a da su ga radili sasvim određeni ljudi, sa imenom i prezimenom, sistem o kojem sam pisao je izdržao. On jeste izdržao, ali on neće dugo. Ne može Dobrica Ćosić

Pažljivim čitanjem izveštaja iz sudnice u kojoj se odigrao proces veka "zločin i nagodba" uočio sam da su mnogi mediji stidljivo preneli da je obezbeđenje samohrane majke nacije probalo da spreči novinare i javnost da uđu u sudnicu. Eeeej, da im privatno obezbeđenje zabrani ulazak u sudnicu. I opet niko ne reaguje. Valjda je to uobičajena procedura kada optuženi ima privatno obezbeđenje da oni odrede ko može a ko ne da uđe u sudnicu.

Te večeri, familija se okupila oko stola, bilo je tu i nekog sveta iz komšiluka, Erža je lepršala oko stola, dodavala hranu i veselo sipala vino, ponekad i pored čaše, jer nije skidala pogled sa Tome. Svako ko bi je pogledao, makar i ovlaš, video bi zaljubljenu ženu. Medjutim, sve oči su bile uprte u Tomu koga je deda  uzdizao u zvezde hvaleći  ga i nazdravljajući mu, činilo se, za svaki požnjeveni klas, sve dok mu lice nije dobilo boju plemenite tečnosti koja se kovitlala u čaši. Sličnu boju imao je i Toma, iako je vinom jedva okvasio usta; kao da se smežuravao na stolici jer mu se činilo da su mu tek minuli dogadjaji ispisani na čelu. Duboko u grudima osećao je neki nemir a knedla u grlu ga je gušila tako da od večere jedva da je nešto okusio. Prvi put u životu prekršio je neku od Božjih zapovesti  i savest ga je stavljala na muke. Posle nije mogao da zaspi.

Gospa-Nata je lako nakrivila glavu i kroz pomalo stegnute kapke gledala u ogledalo.  Ozbiljna, tamna haljina bila joj je samo za dlaku komotnija nego onda kad ju je jedini  put obukla, na  venčanju mladje ćerke.  Posle više nije bilo prilike. Nije je obukla ni za sahranu zetu, jednom od Vitezova gospa-Natinog stola;  pristojne sahrane nije ni bilo jer ga je u zatvoru ubila Tajna policija koja ga je tajno i sahranila. U crkvu i tako nikad nije išla i haljina je izvadjena iz ormana  tek sad. Stavila je na glavu šešir, nalik na žirado, samo crn.  Nikad nije nosila šešir, ona je  radna žena a ne neka buržujka, ali, ovo je bila specijalna prilika.

Marko Đorđević, na nastupu u Banjoj Luci, šala u pauzi između dvije kompozicije

ĐORĐEVIĆ [ Sveti ] + HADŽIMANOV [ VHB ] + TRIJIĆ [ Konzilium ] = ?

   Zaista, šta nastaje kada se spoje šefovi tri odlična fusion benda?

Magija, prije svega

    U prohladno oktobarsko veče koračam širokim bulevarom Mladena Stojanovića sa instrumentom preko ramena, vraćam se u stan sa kasne, čisto rekreativne probe i odgovaram na propušten poziv prijatelja. Svirka u "City Pub"-u, lijeno mrmlja u slušalicu i pita da li želim da idem s njim. Umoran sam, iskreno, ne ide mi se n i k a k o, već sam dobio svoju „porciju buke" ali hajde bar da pitam ko nastupa. Slušam odgovor i umor odmah iščezava: