The Big Year je severnoamerički ptičarski triatlon: unutar vremenskog (kalendarska godina) i prostornog ograničenja (kontinent), cilj je videti što više ptica i oboriti prethodni rekord. 1998 su tri takmičara napravili pauzu u svojim životima direktora korporacije, građevinca i programera, i upustili se u trku s kraja na kraj Amerike, od flaminga na Floridi do severnih sova na Aljasci.

Danas sam tvoj prijatelj je vrlo skraćena verzija 38-minutnog intermedijalnog performansa Maksimilijana Erbahera (Heute bin ich dein Freund, Maximilian Erbacher, 2009-2010) u javnim urbanim sredinama (Minhen, Pečuj, Šangaj, Keln), dokumentaristički video zapis u kojem umjetnik putem oglasa sa intrigantnom porukom i ostavljenim brojem telefona stupa u kontakte sa nepoznatim ljudima.

 

 

 

Film (S)kidanje u kojem briljira Nikola Rakočević od večeras je u bioskopima. Nešto kao Sve za ljubav, samo u potpuno drugoj estetici od one pinkovske koju nam plasiraju svakodnevno. Priče koje viđamo oko nas predstavljene na zabavan način u kojem na momente za glavne junake navijamo kao za super heroje. 

Ono što je posebno simpatično je to što je film iznela potpuno nova ekipa glumaca. Muzika je isto za pohvalu

Preporuka od mene! Baš me zanima i vaše mišljenje, pa pišite ako je neko gledao film :)

O dokumentarnom filmu "Koreni zla" našeg poznatog reditelja Želimira Gvardiola pisao sam

Juče, na Svetog Nikolu 2017., dobili smo zvanično potvrdu od jednog istraživača, hrvatskog Nemca iz Slavonskog Broda, o sudbini našeg pradede, Rudolfa Rudija Fuchsa. Stari Rudi, zvanično je izgubio život stradavši u Jasenovcu. Ubili su ga ustaše, negde tokom zime 1942-43. , u logoru Jasenovac. Pradeda Rudi bio je jedan od prvaka društvenog života u Brodu na Savi. Ove zime će se navršiti 75 godina od njegove tužne smrti. Iako je privatna povest, objavljujem jer mislim da ima opštu vrednost za izmaltretirano srpsko građansko društvo.

 

  

Višednevno bestidno iživljavanje srpskih toaletoida nad Nedom Arnerić - i potpuna nemoć i nesposobnost društva da im se suprotstavi i zaštiti vrednosti na kojima bi sva pristojna i civilizovana društva morala da počivaju - dokazuje da mi, odavno već, uopšte i nismo društvo nego zverinjak!

kratak vodič kroz savremenu istoriju pornografije, osećanja i medija uopšte, sa povremenim ličnim i lokalnim osvrtima

Od nastanka Televizije, pa sve do 90-ih godina XX veka, običan čovek, glasač takoreći, svoje lice na Televiziji mogao je ugledati jedino slučajno, ako se zatekao na nišanu brišuće kamere u nekoj gomili ili ako se našao u nekom od kvizova, ili ako je mrtav (mada mu tad već to nije mnogo značilo). Televizija se prilično oholo držala decenijama: ne možeš u program neobrijan, musav, krezav, neuredno podšišan, nelep, glup, nepismen... Naravno, od

Čovek je razumno biće. On ustaje ujutru da krene na posao. Kupa se vodom koju zagreva struja, iako već deceniju i duže ne moramo da trošimo struju u ove svrhe. Tu je i sapun sa reklame, koji bi bio duplo kvalitetniji i zdraviji da je novac kompanije utrošen na marketing iskorišćen za unapređenje tehnologije kojom se proizvodi. Zatim čovek odlazi na posao automobilom koji već 20 godina ne

prvi deo (2007.)

drugi deo (2.10.2008.)

Iako je