220px-Simon_Wiesenthal_%281982%29.jpg

evo sada novo, kako pratim hrvatske četing-prostorije, 

"ustašizacija tompsonovog učešća na proslavi je srpski projekat koji smo zdušno podržali mi Židovi"...

 

 

Otišao sam u Kinu bez nekih predubeđenja. Nisam čitao, u jeku medijskog hladnog rata između Amerike, s jedne strane, i Rusije i Kine s druge, o problemima za koje američka strana optužuje kinesku. Pre svega, sama Amerika ima problem sa predsednikom Belim Suprematistom, koji, kada bi mu svet to dozvolio, bi verovatno od svih "nesaveznika" ostavio crni ugarak umesto prostora gde ovi obitavaju. Čitao sam, vođen impresivnom ekonomskom situacijom Izraela, u knjizi Start Up Nation, kako su izraelski inženjeri i diplomate došli u Kinu početkom ovog našeg stoleća, na poziv domaćina, da istraže opcije za finansijsku saradnju sa Kinom. Prva stvar koju su gosti pitali bila je: "Ima li ovde antisemitizma?" "Anti-what?", iskreno su bili začuđeni domaćini. Nikada čuli. Izraelci su odmah raspakovali opremu i krenuli da softverizuju Kinu.

 

Gnevniče moj,

Interesantno je to, Šime, one noći kada je NATO bombardovao moju jedinu Milju, dok su se vrata tresla poda mnom, zgrada uvijala, stan punio prašinom destrukcije i krhotina; razmišljao sam šta bih voleo da radim, ako preživim ovu noć. Razmišljao, čuj?! Preciznije je reći: "Razmišljao sam kada sam prestao da budem ukenjan od straha..." Teško je reći u kom trenu sam prestao da budem ukenjan a u kom sam počeo da razmišljam. Činjenica da je da sam u prvi tren bio prestravljen, svašta mi je prolazilo kroz glavu, te da je neverovatno da jedan tako veliki boem poput mene odlazi ovako neslavno sa pozornice, ništa Kurt Kobejn kind of smr'; te samo da me rušenje zgrade ne ostavi smrskanog i tek polumrtvog. "Bože Gospode, ako te ima, sada je prilika da ispadneš drugar te me sačuvaš..."

 

Elem, kako su neprijateljski zrakoplovi počeli da se udaljavaju i dok je tužni Darkvud jecao i po ko zna koji put zgutavao vlastiti bol, shvatio sam nekoliko elemenata izuzetnosti svog trenutnog položaja...

 

 

Pošto je blog krepa' već

 

"ili ste to uradili ti i ona tvoja dvojica-trojica. tvoj i tvoje bande istomišljenika jedini doprinos blogu je pljuvanje i zajebavanje neistomišljenika i njihovo banovanje da ne mogu da ti odgovore.

ti si jedini na blogu, za ove moje 11-12 g. koji prvo banuje neistomišljenika pa onda pljuje po njemu. to je tvoj ukupam doprinos blogu uz stalkovanje.
blog bi u svakom pogledu bio kulturnije mesto bez tvoje bande , ali pošto ovde vlada pravilo da se čuje i druga strana i vama pljuvačima je dozvoljen pristup da trolujete spamujete i vređate neistomišljenike. to je najjač dokaz, vaše opstajanje, da na blogu vlada demokratija, što vama , bandi, ne odgovara."

 

 
2018-05-07 04:47:50
Biz| Budućnost| Društvo| Ekologija| Energetika

Mi i vi/oni

Srđan Fuchs RSS / 07.05.2018. u 05:47

Baš sam dokonao na ovu temu kada Milanče (inž. Milan Novković) pomenu to mi/oni raslojavanje. Ta pojava je postala baš nekako osobena za Srbiju, a ne primećujem je na drugim mestima gde putujem, posla ili zadovoljstva radi.

 

 

Evo, penjem se Judejom, u našu večnu i neotuđivu Prestonicu, staru Jeru. Idem na šljaku, klasika krug, gora Sion, prijem u Patrijaršiji, Maslinska gora, Getsimanski vrt i šakape do Golgote i Groba Gospodnjeg.

 

 

Vladimir-Putin-a-Donald-Trump-kol%C3%A1%C5%BE.jpg

 

 У међувремену, док цео свет бруји о "иманентном трећем светском рату", као да прижељкује крв и патњу,  иако се на терену не дешава ништа конкретно, интересантан текст о дилеми пред којом се налази израелски војни врх:

 

 

Хучи Кучи Мену

Ipak borba

 

images?q=tbn:ANd9GcT_6f47-q9_3XjG9edFQL474P3BWcpZS6zYr6vz1eAycgppefjfrg

Mali je ljudski um! Ono što se nije preživelo i ono što se nije radilo - to se ne zna. A kakve mračne sile vršljaju svetom, to mi pojedinci izvan moćnih organizacija, još manje znamo. Ko za vreme rata nije vršljao Jugoslavijom.

Kada čovek izrasta van sredine gde ima ljudi koji se bave javnim, državnim, društvenim poslovima; kada izrasta van roditeljske kuće i mesta negovanja i pažnje, on ostaje sasvim sirov. On može kao i ja što sam - da prođe kroz školu, da stekne i fakultetsku diplomu i zvanje i opet ostane sirov. Ovo, da kažem, javno, službeno, državno vaspitanje - to je nepotpuno vaspitanje. To je vaspitanje, obrazovanje, neukog sveta, sveta prosečnih shvatanja (ili u interesu vladajuće klase). Ono nije sveobuhvatno, a čak mu i elementarna istina nedostaje. Sa takvim vaspitanjem čovek ostaje naivan. Možda se i rađa da bude naivan. Ne verujem da se može nešto pouzdano reći o ovome. Ovde se, nekako radi o ljudima "s poreklom" i ljudima "bez porekla". Nekako su to ljudi iz običnog naroda (sirotinje) i ljudi iz prosvećene, stabilne (ili buržujske) sredine. To su, igrom slučaja, siromašni radnici i seljaci i imućni, bogati svet. U svakom slučaju - to su oni koji su odrastali uz trezveno domaće vaspitanje i oni koji su odrastali "na ulici". Ja sam bio siroče sa ulice! Imao jesam trezvene strica i majku. Malo sam vremena provodio sa njima. Više su na mene imali uticaja nepravda i oskudica. Siromaštvo i nepravda odvlače mladog čoveka u "levo"!

Izrastanje u jednoj i izrastanje u drugoj sredini, drugim uslovima, daje različite ljude. Tačno je da shvatanje formiraju uslovi pod kojima se živi. Ja sam izrastao na onom otvorenom polju. Bio sam meta za svaki napad i spreman da jurišam na svaku nepravdu. Takvog me je zatekao rat!

 

 

pošto su, više-manje, sve priče između nas već ispričane, i ne znam šta bih vam pričao a da ne nerviram i ne smaram ja vas, kao i vi mene, počeću da vam pričam dedine priče, Приче српског официра Покрета отпора odsada, pa kada nekada u budućnosti završim.

Alan-Ford-pri%C4%8De-haoss.png?resize=310%2C205

 

 

 

latest?cb=20110115001043razgovaram sa jednim našim profesorom srpskog jezika i književnosti o tome kako država smara svojim sistemom mlade ljude, kako ih puni masom nepotrebnih, i u budućem životu i u budućoj profesiji, beznačajnih informacija. i ne samo što ih puni masom nepotrebnih informacija nego još čini te mlade ljude da se osete poraženima, nesigurnima, bez samopouzdanja, praktično da budu slomljene jedinke pred, često, najobičnijim kompleksašima i neuspešnim osobama, nesigurne jedinke što će potom biti blagodarne državi ako uspeju do dohvate neku mrvicu kada, i ako, padne s astala.
dakle, ne stvara se aktivan, samomisleći, snažan, samopouzdan personal, već ništavan, jadan, samoporažen, samozaplašen. 

"pa sam se začudio koliko klinci slabo poznaju nacionalnu istoriju, geos, umetnost, bogoslovlje - to u grčkoj, turskoj, kipru, izraelu...; nema šanse da bi prošli državne ispite, a kamo li da bi reprezentovali svoju zemlju strancima; no to je delimično i sistem kriv, i dalje se potenciraju neke anahrone i vanvremene smaračine od marksističke ekonomije, masivne, nepotrebne, nejasne definicije, te društveno uređenje, tek da vidiš koji je to smor;"

 

Srđan Fuchs

Srđan Fuchs
Datum rоđenja:  20.09.1975 Pol:  Muški Član od:  17.07.2006 VIP izbora:  136 RSS RSS Feed Saznajte više o autoru

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana