„Beba zna sve. Oseća sve. Beba nam gleda pravo u dušu, zna boju naših misli. Bez pomoći jezika..."

Ovih dana navršava se 40 godina od prvog izdanja knjige „ROĐENJE BEZ NASILJA" francuskog ginekologa Frederika Leboajea. Knjiga je ubrzo doživela više izdanja i prevoda, izazivajući brojne polemike i mentalnu revoluciju u poimanju porođaja, tretmanu beba i porodilja. Radilo se o tzv. prirodnom porođaju, u kućnim uslovima, uz prisustvo ukućana, najčešće partnera i, naravno, babice.

Na vanredne parlamentarne izbore 16. marta 2014. godine izašlo je najmanje glasača do sada, oko 53 odsto, odnosno nešto više od 3,5 miliona. 

Biračko telo Srbije broji oko 6,7 miliona glasača. Od te cifre treba oduzeti oko 1,2 miliona državljana Srbije, koji su na tzv. privremenom radu u inostranstvu i koji se tradicionalno veoma slabo odazivaju na ovu vrstu zova otadžbine. Dakle, realno biračko telo Srbije je oko 5,5 miliona glasača.

Kada bi Srbija nekim čudom imala jednog Matea Rencija za premijera, bila bi suočena sa nekim, najblaže rečeno, neobičnim predlozima i razmišljanjima, o kojima trenutno bruji cela Italija.

Mateo Renci (39), najmlađi premijer u istoriji Italije, obećao je građankama i građanima korenitu promenu

Od milion razloga zbog kojih treba zaobilaziti (u širokom luku prezira i sarkazma) glasačka mesta 16. marta 2014,

Nakon poučne građanske lekcije iz Ukrajine i nedovršenog posla u Bosni i Hercegovini, kao i u čitavom regionu, zapanjuju ovdašnje ćutanje, ignorisanje ili manipulativna tumačenja nesumnjivo važnih istorijskih procesa.

Dva bosansko-hercegovačka intelektualca, Esad Bajtal i Mile Stojić, kao i jedan hrvatski,  Boris Dežulović, svojim najnovijim kritičkim istupima pokušali su da raskrinkaju ovo jalovo i "prodane duše" ponašanje većine balkanske inteligencije.

Ponesen predizbornom atmosferom i podstaknut sveže napisanim grafitom u Vlajkovićevoj ulici, baš preko puta srpskog parlamenta (vidi sliku), odlučio sam da i ja osnujem jedan pokret, makar privremeni dok traje emisija, nazvan „Mućni glavom". Tim specijalnim povodom, gošća u studiju bila je jedna vanstranačka ličnost, gospođica Jovana Ilić. Ona je mlada, obrazovana, šarmantna i - nezaposlena, dakle klasičan primer generacije devedesetih.

Masovni građanski protesti u Bosni donekle su uzdmali ležernu i nemoćnu evropsku intelektualnu scenu. Takođe, malobrojni angažovani intelektualci iz tzv. regiona, tj. novonastalih državica ex Jugoslavije, ovih dana se ne osećaju tako usamljeno i uzaludno kao pre.

U prilog tome je i apel - podrška pobunjenim Bosankama

Ono što me je najviše nerviralo i onespokojavalo tokom novinarske karijere je pomanjkanje ili totalno odsustvo empatije prema žrtvama zločinačkog Miloševićevog režima. Sve te žrtve su, kao i Milošević i njegovi eskadroni smrti, imali roditelje, sestre i braću, supruge, decu, prijatelje.... I baš oni  su plaćali višestruku cenu bliskosti sa žrtvama: žalost, bes, osećaj nemoći, izopštenost, strah, nezadovoljenje pravde, ruganje potplaćenih medija, odsustvo empatije...

Svi oni koji često putuju u Bosnu ili tamo imaju rođake ili prijatelje, znali su da je pitanje vremena kada će opljačkano i obespravljeno građanstvo krenuti na simbole jedne otuđene, alave i neodgovorne vlasti. Iste onakve kakva je i u Srbiji.

Ono što trenutno gledamo u susednoj Bosni je zapravo scenario koji pre ili kasnije čeka i Srbiju. Dve osnovne parole na svim protestima širom Bosne su "Lopovi!" i "Dole bando!". Dakle, isto ono što se, za sada, samo priča i u Srbiji, po kućama, kafanama, redakcijama, pijacama, hodnicima...

Sve tarabe i ograde srpskih sela i gradova uskoro će biti tapetirane plakatima glavnih likova u izbornoj trci, tempiranoj za 16. mart, najfatalniji mesec u istoriji Srbalja. Više pretendenata na premijersku i ostale fotelje umnoženo nam će se udvarati svojim fotografijama i predizbornim obećanjima, sa veće ili manje visine, u zavisnosti od dužine četki sa lepkom, ali i od vremenskih (ne)prilika, poput nedavnih kod Feketića.

Izborna kampanja po mnogo čemu podseća na udvaranje. Najpre se između više naroda, kao i između više devojaka, izabere jedan, za koji se misli da će se "primiti" baš na to i to udvaranje.