Za razliku od srpske društveno-političke žabokrečine, u susednoj Hrvatskoj se barem talasa.

Mediji su postali snaga iznad društva, nikome ne polažu račune, osim alavim, anonimnim gazdama i nevidljivim političkim centrima moći. Ujedno, ne poštuju važeće zakone, novinarski kodeks, kućno vaspitanje...

Da li postoji lek?

Dok su za razne bolesti i epidemije organizovane JAVNE

Pojava i razvoj interneta ukinuli su prolaznost radio emisija, dok je mobilna telefonija slušateljke i slušaoce učinila skoro ravnopravnim kreatorima radio programa.

Knjiga "Srbija na BIS" (RTS Izdavaštvo, 2014, Edicija "Opredmećeni zvuk") raskošan je dokaz prave male revolucije u odnosu auditorijuma i redakcije

Na samom kraju intervjua, publikovanom u nedeljnom izdanju dnevnog lista „Novosti" (28. XII 2014.), Radoš Bajić zlobno i nemoralno zaključuje: „...a Draža (Mihailović) je tragični heroj jednog naroda koji ga nije dostojan."

Da su u ovom sramnom zaključku pomenuti Nikola Tesla, Mihailo Pupin i Milutin Milanković, ni tada to ne bi bilo umesno niti bi odgovaralo istini. Ali, ovako ponižavati čitav narod, i to pominjanjem jednog kolaboracioniste i ratnog zločinca, za svaku je osudu. Istorija je odavno dala objektivnu i naučnu ocenu Draže Mihailovića kao komandanta poraženih

Ljubodraga Stojadinovića, stalnog komentatora „Politike", upoznao sam 1984. godine u magičnom Skoplju, gde sam služio vojni rok u nekadašnjoj JNA. Pošto sam u kasarni „Maršal Tito" završio obuku (streljačka pešadija), prebačen sam u Komandu Skopske vojne oblasti, gde sam bio angažovan kao novinar u armijskom listu „Za pobedu". Jedan od

Koleginica Vesna Radojević razgovarala se sa profesorom ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Miodragom Zecom. Taj razgovor u trajanju od 10 minuta na lapidaran način ukazuje na fundamentalne probleme moderne Srbije, koje naša tzv. politička elita i dalje izbegava da rešava (LINK: https://www.youtube.com/watch?v=-vgGpZznV8E#t=65).

Profesor

Početak hladnog i tmurnog decembra 2014. ogrejala su i prosvetlela

Jedna od čarolija detinjstva je i ta što moja dva najbolja školska druga (OŠ „Žikica Jovanović Španac" u Novom Beogradu) imaju zanimljiva i lepa imena: Marin Granada i Želimir Gvardiol.

Marin je pre skoro četiri godine tragično izgubio život u dalekoj i hladnoj Kanadi. U glavi i duši mi još uvek odjekuje

U ovdašnjoj javnosti, kao i na ovom blogu, često se "lome koplja" o tome da li je dogovoreni rat u režiji Miloševića i Tudjmana mogao biti izbegnut.

Takođe, burne se polemike vode o ulozi tzv. stranog faktora u izazivanju gradjanskog rata u ex Jugoslaviji, koji nas je civilizacijski i ekonomski devastirao,  donoseći sve ovo što danas

Da je Srbija normalna i demokratska zemlja (čitaj: PRAVNA država), Milan Beko bi odavno bio u zatvoru, pravosnažno osuđen, praveći društvo Miroslavu Miškoviću, Bogoljubu Kariću i ostalim cvećkama iz Slobinog i Mirinog zločinačkog skuta. Takođe, svim ratnim profiterima bi bila oduzeta nelegalno stečena imovina i vraćena na raspolaganje pravim vlasnicima - građankama