Kad sam bio na Galapagosu, upoznao sam jednu kornjacu. Pricala mi je kako joj je tezak zivot, kako je bogata, ali joj ne vredi. Jer stalno na ledjima nosi svoj imetak, stalno nesto stedi. Sto ga vise ima, teret je sve tezi. Rek’o sam joj da je glupa…

Kad sam bio u Argentini, sreo sam jednog pingvina. Zalio mi se da mu nije lako. Vodi sportski zivot, a nije obucen

Ima jedna…bezobrazna

Startovala me preko MSN-a…uzas jedan

Kaze, svidja joj se kako pisem…ma kakvo pisanje, kazem ja, sve je to fikcija

Ma nema sanse…misli ona da sam ja nekakva romanticna dusa…svasta. Mani se devojko corava posla, gadna sam ja sorta. Pisem ono sto ne mislim, govorim onako kako pisem…tuga pregolema.

Dobra noc prijatelju, dugo te nije bilo. Nisam navikao da te toliko nema. Ima li sta novo? Kako zivis? Ja sam ok, valjda. Ma da, i dalje isto. Ne,ne radim, neki problemi sa grejanjem kazu. Dosadno po ceo dan, smaranje. Ma nisam, znas ti mene…ma jok. Ni ne interesuju me da ti pravo kazem. Hehehe…ne, nisam postao peder. Bar ne jos. Znam da sam budala, sta

Dragi moj citaoce…ti sad ocekujes od mene neku lepu pricu, znam. Ali nje nema. Prosto, mogao sam sad da pisem o cemu sam hteo, inspiracije mi nikada ne fali…ali resih da se obratim tebi. Tebi zbog kog svaka moja rec i postoji. Kome bih ja pisao da tebe nema? Sebi? Lazno skromni ljudi pricaju te price…svako zeli publiku, svako zeli pohvalu, svako zeli aplauz. I kritiku, zasto

Ubio sam coveka. Hladnokrvno. Nozem. Ubio sam ga jer je on bio Zeleni, a ja sam bio Crveni…ili obrnuto bese…nije ni vazno. Gledao me je u oci i molio me da to ne cinim, ali nisam se obazirao. Zeleo sam da umre polako, da se muci…pustio sam mu krv i cekao da istece…

Ubio sam coveka, bio mi je prvi komsija. Odrasli smo u istoj ulici, samo je on

Pogledom me svojim okamenila. Prodoran pogled, tako nežnog bića, nisam ni sanjao da me može tako oboriti. Pogled nežnosti, pogled iskrenosti...pogled sanjara, čiste duše. Pogled u mene...

Osmehom me svojim očarala. Vesela duša ta je moju dušu veselu probudila. Nešto što je dugo uspavano bilo, što dugo nije svetlost dana videlo.

Izmakao sam stolicu ispod sebe,i za tren je sve bilo gotovo…gusenje, mrak, neka svetlost, sve jaca…a onda-sto za rulet !!!

-Dobar dan gospodine, polozite ulog

-Ali, ali…sta je ovo?

-Kako sta je…pa rulet

-Vidim da je rulet…ali odakle, kako…pa ja sam…

-Da,jeste…ali ovde se odlucuje gde cete dalje…polozite ulog

Sad cu druze moj da ti ispricam jednu koju nikom nisam...
Bila je jedna...pa recimo zena...prelepa zena
Upoznali smo se jednog avgusta,ne mogu ti reci gde
Bila je u uskoj plavoj suknjici i zutoj bluzici...i bas je bila,ono,seksi
Ali bash

Uputila mi je samo dva pogleda,i to je bilo dosta
Prisao sam i rekao da se zovem Goran
I ona

Požutela stranica mog dnevnika...nekada davno ispisane reči. Sada tako smešne, sada tako nestvarne. Pitam se prosto da li sam to zaista bio ja. Da li je moguće da sam bio toliko mlad, toliko naivan, toliko neiskusan? O čemu li sam razmišljao? No, drago mi je. Čitajući te nevine reči, shvatam koliko sam odrastao, koliko sazreo...a

Nikada nisi shvatala moju potrebu da odem. Nikada nisi želela, niti mogla, a ja sam morao. Pritisak je preveliki bio. Sraman položaj na poslu, rastavljeni roditelji, i ti...ti koja si me volela, a ja nisam mogao da ti kažem ne. Flaša je bila moj spas, flaša je bila moj jedini iskreni prijatelj...

Sećam se kad si mi prvi put rekla da