Buđenje

Pogledom me svojim okamenila. Prodoran pogled, tako nežnog bića, nisam ni sanjao da me može tako oboriti. Pogled nežnosti, pogled iskrenosti...pogled sanjara, čiste duše. Pogled u mene...

Osmehom me svojim očarala. Vesela duša ta je moju dušu veselu probudila. Nešto što je dugo uspavano bilo, što dugo nije svetlost dana videlo. Sad je to nešto na površinu isplivalo, sad je to nešto deo moje svakodnevice...

Srcem me je svojim pridobila. Srcem svojim moje srce naterala da kuca. Da lupa. Da želi da iskoči. Srce njeno veliko sa mojim se stopilo. Srca naša kucaju u paru...

Ljubav njena me je porazila. Srušila sve bedeme, sve zidove, sve šance. Ljubav njena je najvišu moju kulu dosegla. Ljubav njena je moju ljubav našla, prešla, ukrala. Njena ljubav je u meni ljubav izrodila, sa samrtne postelje podigla. Ljubav njena a ljubav moja...

Proleće je u mom gradu...i meni je opet lepo. Ja opet živim, ja opet verujem. Proleće je opet meni to divno godišnje doba. Proleće je, a sa prirodom se konačno i ja budim...