Razgovor

Dobra noc prijatelju, dugo te nije bilo. Nisam navikao da te toliko nema. Ima li sta novo? Kako zivis? Ja sam ok, valjda. Ma da, i dalje isto. Ne,ne radim, neki problemi sa grejanjem kazu. Dosadno po ceo dan, smaranje. Ma nisam, znas ti mene…ma jok. Ni ne interesuju me da ti pravo kazem. Hehehe…ne, nisam postao peder. Bar ne jos. Znam da sam budala, sta da radim. Eh…kad bi to moglo. Ne mogu da zatvorim oci a da ne pomislim…na tu kosu. Nije fetis, daleko od toga…prosto, te kovrdze, taj miris njene kose, sampon od breze…to je nesto sto me proganja. Da, naravno. Voleo sam da je milujem po kosi, da osetim pod prstima te svilenkaste vlasi. I nos…kako sam samo voleo taj nos. Lepsi ne postoji, dajem ruku…

Kako to mislis? Ne, ne preuvelicavam, ne idealizujem…dobro, mozda malo, ali to je valjda tako normalno kad volis. A??? Nisam lud, vredja me to. Pa sta ako je proslo? Ih, sta je jedna godina…koliko sam ih samo u kafani proveo, pa sta? Ne kajem se, ne. I znam da me ne voli vise. Pa znam, eto…znam nju. Tvrdoglavo je to stvorenje. Pa zato sam je i zavoleo druze, zato sto je takva, zato sto je jedna od…ma milion sigurno. Ne, nisam…nisam je od onda video. Ozbiljno. Posaljemo tako SMS ponekad, kad su bitni datumi…znas ono, pamtimo rodjendane, slave…pa to je valjda i normalno. Jeste glupo, ali sta drugo? A jok…to nema sanse. Ma necu,i tacka…nema ni svrhe. Da je pozovem samo da bih joj cuo glas…glupo je. Samo bi jos jedna recka na srcu ostala. Voleo bih, naravno. Samo da je cujem, da je pitam kako je, kako fakultet, sta joj majka radi, sta brat…

Dokle tako? E to ne znam da ti kazem…rekli su mi da ce biti bolje, da vreme leci. Mozda meni malo vise treba,ko zna, mozda i deset, dvadeset godina… mozda zivot ceo. Ne lupam, samo ti iskreno kazem…i nisam patetican. Ma isti si bre k’o moj otac, i on meni tako…sta vam je, sta ste uzjasili na mene. Da,da…zelite mi dobro…pa ako zelite, onda me ostavite na miru, to je moja sudbina. Ljutis se? Sa kojim pravom se ti ljutis? Nisam ja tebe napao, nego ti mene…ma uostalom, bas me briga…idi, tako je najlakse…vratices se ti, znam…uvek se ti vratis. Mozda ne sutra, mozda ne za mesec, ali doci ces ti meni opet…u kasne sate ove…kad tuga opet savlada…i kad suze krenu same…