Završi se još jedan serijal-specijal Velikog brata. Konačno. Učesnici su navodno bili VIP, ali pre bi se moglo reći da su BIP ili Navip. Pobedio je ko je pobedio, zavesa se spustila, i ne mogu da dočekam jesen...pa ispočetka. Neki novi klinci, nepoznati, koji će onda one tamo sezone biti VIP. U krug.

Mala je Srbija za sve to. Uz ovoliku

-Halo
-PA GDE SI BRE CEO DAN,ZOVEM TE STO PUTA !!!
-Nemoj da mi se deres u slusalicu,spavao sam,boli me glava
-PA POPIJ KAFETIN...IMAS POLA SATA
-Rekoh ti da se ne deres...i kakvih pola sata,sta pricas?
-POLA SATA DA SE SPREMIS...IDEMO
-Slusaj kume,ako ne prestanes da vices,stvarno cu da ti spustim slusalicu
-Dobro,ajde...za pola sata

Ne cini to decace. Nije pametno. Podigni glavu i nastavi dalje. Jer resenje uvek postoji, a ovo to nije. Mlad si jos, ima vremena za sve. Ne budi kukavica, ne budi glup.

Napravi korak nazad, tolike si korake nazad isao, pa nacini i ovaj jedan. A onda kreni napred, u buducnost, u zivot. Makar on i nepravedan bio, makar i nesrecama bio ispunjen. Nije lako, nikome nije. Ali

Osnivam partiju. Krajnje je vreme. Jer shvatam da nikome ne pripadam. Niko moje interese ne brani. E nece moci tako…

Partija ce okupljati sve nas jadne i nezasticene – pusace. Da, dosta je bilo ugnjetavanja. Dosta je bilo mrkih pogleda. Ako postoji pravda za Urosa, za gej-populaciju i ratne zlocince, onda ne vidim zasto bi mi pusaci bili u zapecku. Hocemo

Mali Mikele je došao u Beograd sredinom devedesetih. Otac mu je bio italijanski konzul, i pošto šefovima nije bio po volji, za kaznu je poslat na Balkan. Uselili su se u jednu kuću na Vračaru, gde je Mikele upisao gimnaziju.

Brzo se uklopio u novu sredinu, savladao jezik. U školi je bio dosta popularan zbog svog italijanskog šarma, skupe odeće

“Lep momak, naocit, dobro situiran, obrazovan…trazi devojku radi braka…”

Tako cesto vidjen oglas u dnevnim novinama. Prosto covek da se zapita…pa idealan momak trazi devojku preko oglasa? Sutra malo. Bitno je ono sto fali. A fali jedno ali…u tom ali i onome sto sledi lezi razlog zbog koga ovaj momak srecu trazi preko novina…

Ta rec od tri slova ume da

Prosjak stari ruku meni pruza. Ruku pruza, novac iste. Gledam ga ispod oka, onako kako smo u gradu navikli…sumnjicavo mu nogu zagledam, onu nogu koju starac nema. Kao da ocenjujem stepen bede, merkam zasluzuje li moju milostinju. Mrzim sebe.

Pa zar je potebno taj ritual proci? Zar sam zaboravio kako je bedan biti? Starac moli, starac novca nema…u dzep ruku

Dragi moj narode. Ovde vodja vas. Znam da me ne znate, znam da vam moje ime ne znaci nista. Dobio sam priliku kakva se ne dobija, te cu uciniti da me zavolite. Kako? Vrlo lako. Doneo sam par doluka, koje ce tu ostati i kad na vlasti ne budem bio…brzo ce to biti.

Prvo…od danas ukidam zavist. Nece vise niko moci da vas gleda i da vas potajno mrzi. Nema toga

Voleo sam je. Jako, najjace. Odgovorno tvrdim, retko ko je voleo tako. Voleo sam je dugih sedam godina…ma lazem, voleo sam ja nju mnogo duze…jer u pocetku nije htela ni da cuje za mene. Zainatio sam se, jer sam znao da vredi. I vredela je, svakog minuta, sata, dana, meseca…koje sam ulozio u osvajanje nje. I naravno, upornost se isplatila…uvek se isplati. Nije bilo srecnijeg od mene…

Danas je dvadeset sesti Januar…danas bi bilo osam godina nase veze. Pomesana su osecanja. Suza krene, suza se vrati. Secanja su tu, ne blede. Malo je ruznih. Volim je, lagao bih

Sine moj...slušaj šta ti tvoj otac zbori. Nemoj i ti sine praviti iste greške. Nemaš razloga, jer imaš mene. Ja sam u životu mnogo grešio, mnogo puta radio stvari koje nisu ispravne. Kajem se sad, ali slaba je uteha...zato ti sine moj ovo i pričam.

Škola je važna, veruj mi. Ja sam to kasno saznao. U školi se više od škole uči, uči se život. Stiču