Beli kamen ispred moje kuce gazili su mnogi. I zvani i nezvani. I znani i neznani. Gazili su, al’ ga zgazili nisu…

I opanci, i nadrndane vojnicke cizme. I cipele i bose decje noge. Gazili ga srecni, gazili tuzni. Neki su ga i sutirali, a neki sakupljali. Jer lep je, prelep…taj beli panonski kamen.

Blato ga je prljalo, krv ga u crveno bojila, kise su ga

 

Sve moje reci su laz

Rekao sam ti da te volim, da te zelim, da si mi draga

Lagao sam

I ono da imam auto i stan. I dosta para na racunu

I to sam ti slagao

Ne, necu zavrsiti fakultet i nisu mu ostala dva ispita do kraja

Ja cak ni indeks nemam

Laz

Nikada nisam bio u Tunisu

***Nadjoh stari rokovnik, i u njemu nesto napisano mnogo, mnogo davno… ***

 

Sipao sam poslednju casicu viskija, stavio praznu flasu na sank i zamislio se.

Razmisljao sam kako sad ovaj barmen sto me sa smeskom gleda u sebi racuna koliki je njegov procenat od ove flase. Opet, verovatno je i gazda kafica srecan, jer ne desava se valjda svaki dan da jedan

 

Nekako je moje detinjstvo bilo ispunjeno knjigom. Danas klinci nemaju tu sreću, ali imaju internet. Opet mi se čini da sam ja bolje prošao...

 

Sećam se narodne biblioteke Vuk Karadžić, i mog prvog odlaska u istu. Bio sam zaprepašćen...gomile i gomile knjiga, a ja sam ih želeo sve. Onda beskarajna lutanja između polica u potrazi za pravim naslovom

 

Hajde brate da se zarakijamo.

Nek topovi tuku. Nek kursumi lete. Neka straze vicu.

Nek ratuje kome se nocas ratuje

Meni se nocas sa tobom besedi…

Jel se secas ,onomad, kad smo bili klinci? Kad smo zajedno, bez razlike, za Bajram isli od kuce do kuce i trazili pare i kolace? Pa onda opet za Uskrs na jaja isli? Ko je tad

 

 

Ima noci kad sam sam. Kad nema nikoga osim mojih misli da mi pravi drustvo. A one su gadan sagovornik. Ostar i bez dlake na jeziku. Kad pricam sa svojim mislima, uvek se uzasavam sebe, onoga sto nisam a jesam, onoga sto zelim a ne zelim. Ponekad pokusam da prevarim te misli…ali dzabe. One znaju sve, one kazu sve…one misle…

 

Znam, konfuzno

Drugar moj i ja. On u meni, u sebi ja. Guramo se vazda. Nema mesta za obojicu, mali je to prostor…

Ratujemo. On je smiren i promisljen, ja nagao i plahovit. Kontrast. Pobednika nema. Neko dobije bitku, ali rat nikada. Moj drugar i ja, dva ratna druga u razlicitim uniformama.

Pokusavao sam da ga pobedim, da ga nadmudrim, nasamarim. Ali zalud kad mi misli zna. Uvek

 

 

Koji je razlog naseg postojanja? Ha? Filozofsko suvise? Ok…ajde ovako…sta vas u zivotu najvise usrecuje? Znam da sada naviru odgovori ko ludi, zavisno od

 

Jedna davna zurka, gomila alkohola i nedozreli klinci. I dim. Prvi put upoznat, prvi put uvucen…ljubav na prvi pogled. Ljubav koja se delila u krug. I posle toga…zaborav. Onaj tako mocan, tako realan…tako…tako zarazan…

Dosla je zatim druga zurka, treca…deseta. Ljudi su postajali manje bitni, a taj divni dim sve vazniji. Idealna veza. Onda sam prestao da iscekujem,

 

Gorka aroma zaborava, neminovnost na delu. Zivot ide dalje, nove price se pisu, svaki dan stranica jedna. U proslosti nema buducnosti, u buducnosti proslosti nema. Sada i ovde, to je jedino vazno.

Historia est magistra vita…i toliko samo znati treba. Ne okreci se sine, i meni je moj otac pricao, u kontekstu drugom. Slusam oca, mudriji je. Slusam oca, sledim svoje