Ja sam kondor. Veliki, mocni. Letim iznad Anda, tamo gde niko ne moze. Gledam svet sa ove visine, tako je mali, tako je smesan. Letim i razmisljam…koliko bih visoko mogao kad bih hteo…

Ponekad zamahnem svojim krilima, cisto da uhvatim vazdusnu struju. I to me mrzi, ali eto, mora se. Letim iznad planina, iznad oblaka, iznad svega. Samo je sunce iznad mene, miluje

Tuzna je zurka coveka jednog…

Gomila pica, hrane i muzike. Previse za jednu dusu. Pojesti se ne moze toliko, popiti jos teze, a muzika samo ubija. Svega ima a nicega nema…

Misli su zajeban prijatelj, zeznut partner u picu. Sto se vise pije, taj prijatelj je sve razgovorljiviji. A nije veseo sagovornik…

Casica za casicom, slika za slikom…

 

Imao sam trinaest…a ona koju vise.

Zivela je pored skole, i bila je lepa. Nestvarno lepa.

Ja stidljiv, smotan i neiskusan. I povrh svega ruznjikav.

A ona…kao morski talas. Kao sumska jagoda.
Kao…kao…kao andjeo. Bas takva.

Joj koliko sam samo puta pocrveneo kad je prolazila pored mene, koliko sam litara znoja prolio u pokusajima

 

 

Rasista sam. Jos odavno. Kad sam bio u osnovnoj skoli, nedaleko je bio studentski dom Lola, gde je u to vreme bilo mnooogo crnaca i Arapa. E, oni su redovno igrali fudbal u mom skolskom dvoristu, nikada nije bilo slobodnog termina za nas. Tad sam to klinacki povezao, i to je nekako ostalo u mojoj glavi do danas…

Kazu Srbi za sebe da nisu rasisti. Potpuna zabluda.

 

 

Uvek sam voleo da gledam trash filmove. B,C,D i Y produkciju. Pa ti filmovi definitivno umeju da razvesele, da sat i nešto odvojenog vremena učine zanimljivim. Nije bitan žanr uopšte, bitan je stil...

 

Stiven Sigal, Čarls Bronson, Žan Klod Damdam...Dolf Lundgren, Čak Noris. Heroj do heroja. Pa njihove filmove sam gutao neverovatnom

 

Zubor voda zuborila

Jutro rose probudila

Maglu s’ brda rastvorila

Mladog momka umila…



Kad sam bio mali hteo sam da budem Marko Kraljevic. Ili neki drugi tako dobar lik.

Da jasem nekog mocnog konja, pijem vino i tucem zlikovce. I tako to…

Ali sa godinama su se i interesovanja menjala. Mog idola Marka

Kad su me kao malog pitali sta bih voleo da budem kad porastem, odgovor je uvek bio isti. General u penziji. I nije to slucajno…

Postoje ljudi koji u zivotu grabe. Novac, karijeru, slavu…klikere. Ja nisam od tih. Uvek sam hteo ‘leba bez motike. Zapocinjao sam svasta, zavrsio nisam skoro nista. I lepo mi je. Bar do skoro bilo.

Onda sam zapao u neke sulude misli,

 

Moj je život par-nepar. Jedan dan lepo, sledeći je sranje. I tako godinama. Ravnoteža sreće, svemirska pravda. Više ni ne uživam u onom lepom, kad znam da mi sleduje kontra efekat. Akcija-reakcija. A desi se da naiđe lep period, malo duži...umesto da uživam sve više i više, ja tonem u depresiju, razmišljajući o periodu životne tame koji neumitno dolazi...mada

 

Sunce sija, ptice cvrkucu a potok zubori

Momak i devojka se drze za ruke ispod jedne breze

Vetar nosi miris poljskog cveca

Dole, u mlinu, starac jedan pali svoju lulu

Putem prolaze trgovci, na magarcima teraju drva
prema selu

Cobanin pravi sebi frulu malim nozem

Krave mirno pasu pokraj puta

A ja dremam

 

Primakni mi draga stetoskop na grudi
Primakni i cuces sto ne umem reci
Slusaj srce moje moje srce
Ono mnogo toga ima da ti kaze


Volim te mnogo, jako
Do kraja sveta, sto bi ti rekla
Volim te i ti dobro znas
Ali ja ne umem…zaista ne umem


Pa muskarci su takvi, jasno ti je to
Lakse ce rov kopati i drva cepati