─ Danil Ivanovič uopšte nije voleo seks.

─ Danil Ivanovič bio je potpuno zavisan o seksu.

─ Danil Ivanovič nije mrzeo seks.

─ Danil Ivanovič o seksu nije imao jasno definisan stav.

─ Danil Ivanovič naprosto je obožavao seks!

NAJNOVIJA VEST:

Demokratskoj stranci je dosta ponižavanja - zbog toga je Ivica Dačić danas dobio poslednji ultimatum da se napokon odluči sa kim želi da napravi buduću Vladu. Krajnji rok za Dačićev odgovor DS-u je u narednih 10 dana. Ako mu je malo deset - onda može i 20. Ako eventualno ne uspe da se odluči ni za 20 dana - DS ne bi da požuruje, ali bi budući "koalicioni partner" svakako morao da zna da će tu odluku pre-ili-kasnije jednom svakako morati da donese! 

Nakon promocija u Puli i Zagrebu, novu knjigu filmskih priča ’’Filmus’" ( Službeni glasnik,2015) uz ekskluzivnu jednodnevnu izložbu kolaža i polaroida iz ’’Filmusa’’, predstaviće u utorak, 22. decembra od 19 h u UK Parobrod, Slobodan Šijan. Osim autora antologijskih filmova ’’Ko to tamo peva’’ i ’’Maratonci trče počasni krug’’ koji su formirali čitave generacije u regionu, o ovoj već nagrađenoj knjizi za dizajn ( priznanje ’’Bogdan Kršić’’) govoriće Milan Vlajčić, filmski kritičar i esejista, Gojko Tešić, urednik izdanja i Nebojša Milenković, istoričar umetnosti, uz moderiranje Katarine Lazić urednice u Parobrodu.

Odlomak iz romana “Savršen antitalenat za sreću”, Akademska knjiga, Novi Sad, 2021/2022.

 

Tačno tri meseca i devetnaest dana po Ana Marijinom nestanku, na vratima moje kancelarije pojavio se vitalni starčić, s tankim, negovanim brčićima, na pragu osamdesetih, u iznošenim cipelama i prilično pogužvanom, dva broja većem kariranom sakou kog je, očito, oblačio samo za specijalne prilike. U desnoj ruci nosio je prvo izdanje mog Bicikliste, a levom, čvrsto ga stežući za plastičnu ručku, cimao ogroman tamnocrveni kofer na točkiće, koji je do četvrtog sprata dovukljao pešice (iako je zgrada imala lift), što sam rekonstruisao po lupnjavi sa stepeništa koja je, poput zvučne prethodnice, najavila njegov dolazak:

– Jeste li vi Igor Basarić?

– Da, izvolite...

Srbija predgrađa, vaspitavana na balvanima i barikadama, nebeska i mitska Srbija, prepuštena sama sebi, očigledno nije u stanju da se samoartikuliše - baš kao što ni oni koji su propustili da se tom vrstom artikulacije bave na vreme u toj i takvoj Srbiji danas nemaju nikakav autoritet.

Između preambule Ustava, mantri o tome da "taj narod dole najbolje zna šta je u njegovom interesu", između višedecenijske politike zasnovane na:

1. nećemo 
2. ne damo i
3. ne pristajemo

i današnje želje vlasti da za vlastitu političku konfuziju krivce pronađu upravo u toj i takvoj Srbiji negde se, očito, zagubila i naša evropska budućnost. Konfuzne poruke ne mogu imati nikakav drugačiji feedback osim umnožavanja konfuzije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ako sto hiljada ljudi živi stalno u strahu, oni proizvode kolektivnu atmosferu 

koja pritiska grad kao veliki oblak. (Česlav Miloš)

Saopštenje Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine povodom zatvaranja galerije u Novom Sadu:

U Novom Sadu (gradu koji pretenduje na titulu Evropske prestonice kulture) zatvorena galerija suluva, do daljnjeg!!!

Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), umesto poziva na izložbu, poziva javnost na reakciju povodom skandalozne situacije usled koje smo ponovo prinuđeni da prekinemo rad galerije Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine na neodređeno vreme. Po drugi put u 45 godina koliko postoji naša galerija, a 65 godina od osnivanja udruženja, odlučili smo se za ovakav korak zbog izrazito kritičnog stanja u kojem se galerija SULUV-a i udruženje nalaze.

Tadija Janičić: Bajke za nevaljalu decu (slike i skulpture)

Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37, Novi Sad, www.msuv.org
Otvaranje: četvrtak, 8. maj 19h
Kustos izložbe: Nebojša Milenković
Trajanje izložbe: 8. maj - 1. jun 2014.

 

 I pored brojnih tehnoloških otkrića i pronalazaka smišljenih da mu olakšaju svakodnevno funkcionisanje - čovek današnjice deluje nesigurnije no ikad u svojoj novijoj povesti.

Ispražnjena značenja i velike ideje (koje su u međuvremenu potrošile svoje pokretačke potencijale) njegov život svele su na svakodnevni napor prevazilaženja zjapa koji stoji između potreba i mogućnosti - odnosno ispražnjenosti unutrašnjih i neselektivne prenatrpanosti spoljašnjih svetova i sadržaja. Kriza vremena u kom živimo prevashodno je kriza ideja i ona svakako nije zaobišla ni umetnost. Šta, dakle, u takvoj konstelaciji ostaje kao moguća (poželjna) strategija umetniku/umetnosti našeg vremena? Da li je to davanje odgovora na ionako konfuzna i do kraja ne uvek sasvim lako/jasno dokučiva i čitljiva pitanja - ili, moguće, pokušaj da se pomenuta potraga artikuliše nastojanjem da se praznina o kojoj je reč: omeđi, artikuliše, dokuči, ograniči, savlada, prevaziđe, relativizuje, ignoriše, ironiše…

Slikar Tadija Janičić odlučio se, promišljeno, za ovaj drugi pristup.

O romanu "Nešto što strašno podseća na život" (Akademska knjiga, Novi Sad, 2019), Slavku Matkoviću, Gradskoj kući, subotičkim samoubicama, grupi Bosch+Bosch, idejama, idealima, intelektualnoj i ljudskoj doslednosti i umetničkom življenju bez ostatka...
U intervju za TV Suboticu sa Miletom Tasićem :) 

 

 

Politička usamljenost Zorana Đinđića bila je ogromna. Danas - ona se čini čak većom nego za njegovog života. Njegova vizija Srbije zasnovane na gradnji institucija i poštovanju zakona anulirana je. Politička scena pretvorena je u otužni buvljak koji sa pokojnim premijerom ima toliko malo veze da se, posle svega, čovek pita da li je u ovoj zemlji Zoran Đinđić ikada uopšte i postojao?

Kad je o političkoj pozadini atentata reč Srbija je i ove godine, baš kako je pred izricanje završne reči primetio advokat Srđa Popović, dobila tačno onoliko istine koliko je bila spremna i sposobna da prihvati. Mera te "istine" istovremeno je i mera trenutnog stanja morala, etike i odgovornosti u zemlji u kojoj smo imali nesreću da se rodimo i u njoj živimo. Kako mi, tako, nažalost, i Zoran Đinđić.