Ove nedelje mnogo sam razmišljao o svom životu i došao do zaključka da sam ga – promašio. Svaki dan posle istorijskog 5. oktobra 2000. uveravao me, bolje reći ubedjivao me je da mi je život promašen. Dugačka je lista razloga za promašeni život, pa da podjem redom: Nikada u svom životu nisam bio glavni momak u svojoj ulici ili kraju, niti je u štampi ili preko televizije uz moje ime i prezime osvanulo i ono čuveno »žestoki momak«. Nikada u životu nisam bio nikakav biznismen, a kamoli »kontroverzni biznismen«. Umesto sticanjem novca, bavio sam se sticanjem znanja.

                                                                        disanje

Autor: Rodoljub Šabić

Globalna NVO mreža Transparency International će sutra, istovremeno u više od 180 zemalja sveta, objaviti ovogodišnji Globalni indeks percepcije korupcije (CPI). Na žalost, što se tiče ocene naše zemlje u ovogodišnjem CPI, nikakav optimizam nije realan.
Sva je prilika da će naša ocena u ovogodišnjem Indeksu biti još jedan povod za preispitivanje neadekvatnog odnosa vlasti prema antikorupcijskom potencijalu transparentnosti odnosno prema potrebi unapređenja preglednosti rada, a posebno raspolaganja javnim novcem i dobrima.
Ocena naše

Autor: Rodoljub Šabić

Već dugo vremena svako jutro, sasvim rano, izlazim u šetnju. Uglavnom obalom Save i Dunava, Kalemegdanom, pa i kroz sam Grad - Dorćol, centar, nekad i do Vračara. U poslednje vreme stekao sam i naviku da tokom šetnje fotografišem različite beogradske motive, i da ih „objavljujem“ na Tviteru. Po pravilu slikam lepe stvari one koje meni ili ljudima sa kojima ih „delim“ mogu da poprave raspoloženje. Prekjuče sam, međutim, slikao jednu sasvim drugačiju, ružnu i deprimirajuću, pored koje nažalost već duže vremena prolazim. Iz razloga koje pretpostavljam ne treba objašnjavati, podigao sam je na Tviter uz komentar: „Ulaz u zgradu u kojoj je živeo (piše na spomen ploči) naš jedini nobelovac Ivo AndrićL“

"The way to achieve inner peace is to finish all the things you have started and have never finished."

Neki struchnjaci (iliti kvazi struchnjaci) savetuju da ako zhelimo da postignemo unutrashnji mir treba da zavrshimo sve stvari koje smo zapocheli nekada a nikad ih nismo zavrshili. Nekako mi je bilo teshko da verujem da je ovo nachin da dodjem do unutrashnjeg mira, a prilichno sam sigurna da to i nije jedini nachin. Ali reshih da poslusham savet. Tako ja krenula kucom i trazhim shta sam sve zapochela a nisam zavrshila. Nemate pojma kolko sam stvari nashla. Nije ni chudo shto se

- ogled o brojkama raznih izbora u Srbiji -

Sutra, 24.09. je sedam godina od ključnih, "nultih" (za mnoge) izbora u Srbiji na kojima smo birali predsednika SRJ, poslanike u Veće građana i Veće republika Savezne skupštine i odbornike lokalnih samouprava. Posle toga imali smo vanredne republičke parlamentarne izbore 23.12.2000., izbore za predsednika Srbije 29.09.

текст који је предВама једне ће намамити а друге неће. За ове друге онда ништа ,док првим се уистину прилика пружа да, ако још посебно

http://en.wikipedia.org/wiki/Jean-Marie_Gustave_Le_Clézio 

Ko ga je citao?

Ja nisam, ali se bas zato radujem sto je dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost.  Sad ce ga vise ljudi citati. Na wikipedia nema mnogo o njemu, ja sam zatecena i nije mi to prvi put. Sto vise pisem to manje citam  i to uglavnom blogove i internet knjige. Da li ce nastati i neka nagrada za blogolit? 

   Znam da sam do skora tipovala da Bob Dylan dobije Nobelovu nagradu za knjizevnost ali sada mislim da je i

Ovo je na zalost, profil nasheg drushtva, gde ni javnost ni mediji nisu zainteresovani za istinu i pravdu, a ni drugachiju buducnost. Jer kako bi inache svi ti ljudi koji su kreirali i insistirali da gangrena opstene i shiri se, mogli da budu na kljuchnim funkcijama umesto pred istraznim sudijom!?

Kako je moguce da posle svega razultati na izborima pokazu da se gradjani Srbije slazu da bolest ostane!?

Kako su svi oni koji su lazima i klevetama organizovano potpirivali infekciju, ostali netaknuti!?

Kako su svi koji su krivi za monsruoznu konstrukciju nesmetano otishli

Да ли једно друштво дефинишу митови или порези? Да ли је значајније ако политичар да часну реч (предизборно обећање) да ће водити фер социјалну политику или ако дигне руку за закон који повећава/смањује финансирање образовања? За потребе овог текста, да се сложимо да је новац битан - да расподела "буџетских линија" више говори о једном друштву и његовој политичкој елити него цела колекција предизборних билборда.

Ако смо се око тога сложили, онда лако проналазимо сагласност и око тога да су најзначајнији закони у једном друштву они порески  и  онај буџетски.

Autor: Rodoljub Šabić

Pod naslovom „Bizarna igra smrti" u medijima je preneta vest da je u Novom Sadu hicem iz pištolja ubijen policajac A.S. Ubio ga je njegov kolega M.R. vitlajući pištoljem u neverovatnoj pijanoj igri u lokalu u kome su, van svog radnog vremena, trebali da budu nekakvo obezbeđenje.
Vest je šokantna sama po sebi. Međutim, možda još šokantnije su informacije koje su nakon ubistva počele da se pojavljuju i u medijima. Npr. informacije o tome da je M.R. i ranije praktikovao ovakve igre, da je uživao u njima - „bilo mu je smešno kako se ljudi uplaše kad im oružje uperi u glavu".

Ili bombaradujte, ili da krečimo.

Prošle nedelje bili smo svedoci drame u moru, kraj obala Somalije, sa otmicom kapetana američkog trgovačkog broda Mersk Alabama. Ironijom sudbine, brod nije prevozio naftu, oružje, nove automobile ili montažne kuće, već hranu namenjenu izbeglicama u Keniji, od kojih su mnoge došle iz Somalije.

 Kako izgleda, rat sa otmičarima u Indijskom okeanu i Adenskom zalivu sada će eskalirati. Ove nedelje oteto je još nekoliko brodova, a pristalice poginulih otmičara najavljuju osvetu.

Pomorska piraterija je veoma