*
Ujutru, hvatam gradski autobus do zapadne stanice. Odatle polaze marsrutke i zajednicki taksiji za Kočkor - moju danasnju odrednicu.

Vozac autobusa divlja, i na kruznom toku juri pravo na drugo vozilo. Stojim na prednjoj platformi, gde nema guzve, i lepo vidim da ce se sudariti. Jeste da ima prvenstvo, ali valjda ne zeli epitaf sa tekstom: 'Ovde lezi onaj sto je imao prednost'.

Snazno gazi kocnicu - i ja letim na pod. Ne mogu da zaustavim pad iako pokusavam da se uhvatim za neku rucku, a i putnik do mene bezuspesno nastoji da me pridrzi.

Psujem ga na sav glas.

Ima i onaj trenutak u kasno popodne, kada, dok skupljate stvari na nekoj od bezbrojnih mediteranskih plaža, primetite koliko čudnu toliko i interesantnu stvar. Da je pored mnogih hotela, pansiona i restorana na promenadi u prvom planu - kazino. Sad, naravno da nećete tamo i otići (dobro, neki možda i hoće), ko zna zašto, ali možda dobrim delom i zbog čuvene kockarske kletve - po kojoj kuća uvek na kraju dobija.