Patrijarha Pavla prvi put sam video u onoj najčudnijoj a njemu toliko primerenoj situaciji: u trolejbusu broj 11. Utrčavši na početnoj stanici na Kalemegdanu u jedan od sporih, teških, zelenih gorostasa koji su pravili duboke brazde u rastopljenom beogradskom asfaltu, ugledah ga na izdvojenom mestu iza vozača. Patrijarh je, kao i obično, javnim prevozom prelazio put od Patrijaršije koja je bila tu ispod pa do kuće u kojoj je stanovao negde iznad Slavije. Nisam mnogo znao o tananom prvom svešteniku naše Crkve, ni tada ni danas me religija nije privlačila, ali sam ga zasigurno prepoznao. I iznenadio se, itekako. Ko bi očekivao da se čovek tog statusa, kome je omogućeno da ima odgovarajuće pogodnosti, vozi trolejbusom?

Sećam se da mi je za oko zapala velika crna torba, nisam siguran da li je bila od prave ili veštačke kože, ona kakvu su nosili mnogi službenici koje sam mogao videti na svakom uglu. Nije dangubio. Svih tih nekoliko stanica koje smo prešli istim vozilom čitao je neku knjigu. Ja, sa druge strane, nisam mogao da skrenem pogled sa njegovih sitnih leđa i svešteničke kape na pognutoj glavi ispod koje su se videle sede vlasi.

Pise: edi-va

Ne nisam, ali postoje tri šansone koje mislim da su vredne pomena. Tri koje pevušim, kada ih slučajno negde sretnem.

Jaques Brel – Ne me quitte pas

Edith Piaf – Non, je ne regrette rien

and last but not least:

Dragan Stojnic – Ces’t la vie

Jaques Brel u pesmi – Ne me quitte pas ( ne ostavljaj me sada)  po meni predstavlja oličenje

„Novi  dizajn bloga sa intenzivnom belom podlogom  mi smeta i mislim da predstavlja „ Non User Friendly“  rešenje koje ne odgovara , kako registrovanim tako i neregistrovanim  Korisnicima  Bloga B92.

Molim Nadležne da uzmu u obzir ovo zapažanje i učine sve što je u njihovoj moći da  se ova smetnja  što pre koriguje.“

Čiji je „Vaš" računar? Čudno pitanje, zar ne? Ali, da li ste baš sigurni da je potpuno Vaš ili ga možda koristi još neko, a da toga niste ni svesni? Možda je on već deo botnet mreže, možda je u stvari zombi, u njemu „živi" trojanski konj, dok na skrivena vrata ulaze i izlaze horde nevaljalih i zlonamernih likova. Možda služi za spamovanje, a na njemu ugošćavate brojne nezvane goste (gremline da i ne pominjemo), dok ste „sigurni" da je sve pod kontrolom.

Kakve to sve kreature obitavaju u vašem dragom računaru, a da vi toga možda niste ni svesni? Kako zlonamerni ljudi mogu da vas špijuniraju, kako kradu vaše lozinke ili cele dokumente, slike, pisma ili druge datoteke sa podacima, kako prate vaše ponašanje i navike? Kako mogu da navedu vaš računar da radi ono što oni hoće i da ga učine oružjem u svojim rukama koje će biti korišteno da napadne druge, a da vi toga niste ni svesni? 

Šonjo i Krvava Meri
  Ivanu sam upoznao u kasno leto '81, na velikoj žurci u velikoj gajbi Velikog Baje V bg gimnazije – tj Budućeg Velikog Baje gradskog odbora jedne Buduće Partije, srpske inkarnacije Džefa Kolbija, što je bila vip karta za "most wanted" kod devojčica u to vreme.

       Pismeni zadatak iz srpskog jezika - autor: moja kćer, treći razred osnovne škole.

                                               Smešni doživljaj

       Juče smo svi iz naše porodice krenuli u jednu prodavnicu cipela.

       Ušli smo u tu predivnu radnju punu dobro napravljenih cipela, čizama i ponekih sandala. Došli smo ovde samo zbog mene i mog brata. Jedini je on trčao po radnji, rušeći sve pred sobom. Naravno, mene je mama zaposlila da ga uhvatim. Ali to se obično završava

       Pre neki dan čujem klinca iz druge godine kako priča s mamom preko mobilnog: „Kevo, biće neka tema o meni, je l’ može ono što si mi napisala? Je l’ možeš na brzinu nešto da mi izdiktiraš?“ Bože, nije valjda da ljudi to rade? Nikad ne reci nikad...

Kćer mi, sva zabrinuta: Prekosutra imamo pismeni iz srpskog, a danas moram da napišem sastav na temu – Jesenje jutro, valjda će nešto slično da bude za pismeni...užas!

Ja (O, užas!): Što užas? Pa to je bar lako!

Kćer, na ivici suza: Napisala sam samo

Ovu za našu apatičnu i obeshrabrenu javnost epohalnu vest nisu mogli da prećute strogo kontrolisani mediji: https://www.blic.rs/vesti/beograd/petak-34-stepena-i-pola-grada-u-blokadi-sve-stajalo-na-slaviji-mostovima-a-na-gazeli/k3l2ymx

 http://www.politika.rs/scc/clanak/405187/Protest-zbog-cene-goriva

 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/3164884/protesti-u-vise-gradova-zbog-cena-goriva.html

Nešto se čudno dešava.Gradonačelnik Londona opet je pomerio crtu iza koje smrtnici moraju da plaċaju ulaznicu da bi prošli kroz grad. Na samoj granici Westminstera nervoza. Male ulice sa vilama i rezidencijama iz Viktorijinog vremena zakrčene su nervoznim vozilima i vozačima koju pokušavaju da uz samu liniju zaobiđu plaċanje ulaznice. Ta vozila su sve veċa, sve ratobornija, ulice mi se čine sve užim. Privatni čuvari vila sve nervoznije krstare ulicom. Kamere su svuda, gledaju ko plaċa a ko ne.

Sve veċa količina novca, sve veċa količina agresije i besa zagušuje vazduh.

Село Мадентуси у североисточном делу земље у коме деца у школи не уче енглески језик. 

Шугата Митра, професор образовних технологија на Универзитету Њукасл, одлучује да спроведе необичан експеримент. Прави рупу у једном зиду на сред села и у њу инсталира компјутер поред кога оставља брдо компакт дискова. Потом одлази, препуштајући сеоској деци да се забављају с новим сокоћалом, без речи објашњења. 

Disko muzika se danas uglavnom vezuje za intenzivan ritam i više se spominje kao obeležje jednog vremena koje je bespovratno prošlo.

Izvesna sličnost između disko muzike i današnje, tehno muzike svakako postoji, ali samo donekle, u formi. Reći da i u kvalitativnom smislu vlada sličnost bilo bi neumesno. Jer, za razliku od tehno muzike,

AUTOR: PROF. DR DUŠAN STANOJEVIĆ, Načelnik GAK Narodni front

Poštovana gospodjo Krugolina,

Smatram da ste izašli iz okvira pacijenta i da pokušavate da svojom neobaveštenošću kritikujete nešto što se dogadja u našim porodilištima, a što izlazi

„Vežbamo za film, kume. Ti ćeš ovo isto da radiš, samo sutra..."

Karađorđe - Miloš Obrenović  
Josip Broz Tito - Aleksandar Ranković
Toma Nikolić – Vojislav Šešelj
Vojislav Šešelj – Vuk Drašković
Milo Đukanović – Momir Bulatović
Milo Đukanović – Ratko Knežević
Nenad Čanak – Miodrag Kostić
Rade Bulatović – Gradimir Nalić
Ceca Ražnatović – Milorad Ulemek
Mile Luković – Dušan Spasojević
Dragan Kićanović – Zoran Slavnić
Boris Tadić – Dragan Šutanovac
Goran Pitić – Aleksandar Vlahović
Đenka – Mirko Topalović
Najmanji zajednički sadržalac za ovu šarenu skupinu likova je - kumstvo. U našem narodu se kaže „Bog na nebu – Kum na zemlji.“
Sve češće se, međutim, ta umotvorina konvertuje u „...Kum pod zemljom.“

Budite IN. Bar neko brisanje, pliz... 

Tko zadnji magarac! 

p.s.

stavit ću pod "satira" kad već nema Crna kronika.