Milica

Jednom prilikom,moj otac je doneo u našu novu kuću,malo belo prasence staro tek nekoliko nedelja. Radoznalo, umiljato, nezaštićeno.Boje kože kao naša samo sa svilenkastim svetlim dlačicama. Bez straha je prilazilo ljudima i radoznalo ih njuškalo. 

Mače

    Sećam se vremena kad smo stanovali u prizemnom učiteljskom stanu sa velikim dvorištem. Jednom prilikom kroz otvorena vrata ušetalo je jedno simpatično crno mače. Gledalo me svojim krupnim okicama, mazilo se o moje noge ne propuštajuću  da prevuče i rep preko mojih pantalona.

Sećam se mog banatskog jazavičara Bobija. Mnogo me je voleo a ja sam bio klinac i još više voleo njega. Mada, nisam voleo kad odem da kakim u bašti (jer me mrzelo da odem u WC). Onda se on odnekud stvori i prvo lizne moju kaku pa onda mene po licu. Sve sam mu oprostio jer, on je bio moj najbolji drug.

Bog naravno ne postoji.

Jer da postoji imao bi kompjuter i vodio računa o savakom od nas. Bar kad mu se molimo ili kad ga psujemo. Ovako prepušteni smo sebi i svojoj pameti. A ponekad i sveštenicima kao tumačima Boga.

Verovao sam

Verovao sam da je vuk pojeo baku i crvenkapu i da je došao lovac , rasporio ga i izvukao ih žive i zdrave.

Da li sam ja idiot?

Ili sam može biti mazohista?

Svaki put kad odem u kokošinjac da nahranim moje lepe kokoc presretne me onaj petleći džukac.

Rano proleće.Velike kiše su padale ovih dana a evo i danas sipi. Kanali pored  puta u Bavaništu puni vode. Sedim sam u svojoj sobi blizu ulice i odjednom čujem užasnu škripu kočnica.

Otpad

Ne bih sad o ljudskom otpadu ma kako vi to shvatili. Ne bih ni o civilizacijskom otpadu jer ni to nije podložno definiciji. Pričam o stvarima koje smo upotrebili i više nam ne trebaju.

Razmišljam o tome – Šta je zapravo otpad?

Ljudska vrsta pokušava da koristi materijale koji traju duže vremena. U početku su to bile životinjske kosti. Jelenski rogovi, slonovske kljove.

Bakarne sekire i mačevi imale su svoju ulogu u istoriji dok nisu pronašli bronzu koja je tvrđa i delotvornija u ubijanju neprijatelja. Bronzano oružje odavno

PROGLAS

Osnivamo partiju –BANACKI  PACOVI. Stranka ima da bidne lokal patrijiocka.

Nećemo da se bavimo sveckom politikom ni domaćom.

Samo da ljudi bolje živu.

Na čelo parije da budem ja doživotno i bata Đole kao zamenik.

I nema da se kraducka i pobegne na Sejšale ima da se ostane ovde.

ČLANSTVO

1.Da postane član može ko oće.

2.Svi su dobrodošli ; i Srbi i Mađari i Rusini i Slovaci i Makedonci iz Jabuke i Romi i sve nacije koje žive u Vojvodini.

3.Jedini uslov je da se oseća

 1.

Počinjem da se budim. Ali ne znam gde sam.  Mračno je.

Čujem kloparanje točkova. Ujednačeno klip klap, pa pauza i opet taj isti zvuk.

Nije mi hladno,dobro se osećam.

Pokušavam da se setim.

Ne ide. 

Ponovo me budi pisak lokomotive.

Javljaju mi se fragmenti sećanja.

Goli otok.