У јесен 1582. папа Гргур XIII (запазите овај редни број, биће важан касније) украо је 10 дана живота свим католицима -- дан после четвртог октобра освануо им је петнаести. Као и обично, откако је способних вођа и напретка, свака крађа правда се неким општим добром и вишим циљевима, небеским, наравно. За ову прилику искоришћена је небеска чињеница да однос периода земљине ротације око сунца и око сопствене осе није цео број, односно, да сунчана година не исноси цео број дана, већ нешто мало више од 365. Колико мало? Око 6 сати, па се тако за 4 године накупи и цео један дан. Уколико би свака земаљска година имала 365 дана, Земља би сваке године помало каснила у својој ротацији око сунца и не би била на истом месту као и пре једне земаљске године, већ мало иза. Ништа страшно, само четврт дана годишње, али за 100 година то је 25 дана, за 400 то је 100, померање од једног годишњег доба, па би липе мирисале у августу, хајдуци би приспевали код јатака на Сретење уместо на Митровдан, а Божић би падао прерано, негде почетком јесени, пре сувих ораха и, важније, вина и чварака.
У време папе Гргура у употреби је био, већ дуго, Јулијански календар, који је свакој четвртој земаљској години додавао један дан у фебруару. Овај једноставан, антички изум донекле је већ стабилизовао однос између годишњих доба и датума те је тако решавао проблеме липа и чварака, а и хајдучке песме нису морале бити стално мењане (озбиљнији проблем него што изгледа, метрика десетерца не трпи, тек тако, замену једног празника с другим). Ово није било довољно Гргуру, наумио је да украде 10 дана, па то ти је, те је заједно за неколицином астронома који су измакли инквизицији почео да тупи на осму децималу. Говорио је да је преступних година превише, да оних 6 сати за које је сунчана година дужа од 365 дана није баш тачно 6 сати, већ мало мање, па додавање тачно једног дана на сваке четири године, како то ради Јулијански календар, решава онај стари проблем, али и ствара сасвим нови. Овај нови проблем, израчунали су Григорије и астрономи послушници скинути с коца и конопца (буквално), супротан је оном старом -- Земља је, уместо да касни, мало испред возног реда. Колико мало? Око 3 дана у 400 година. Заиста мало, али током времена ипак приметљиво, за 2000 година то би било 15 дана, што значи да би Божић, уколико се ништа не би учинило, сваке године падао доцније и доцније, дубље у зиму, док не би дошла година у којој би пао толико дубоко да би било прекасно, читава залиха чварака би већ била поједена пре празника!
На Првом васељенском сабору у Никеји, 325, Црква је усагласила и нека календарска питања, превасходно око Ускрса. Рачунајући да је од тада прошло нешто мало више од 1200 година, дакле нешто више од 9 дана вишка, папа Гргур је тог октобра 1582, збунивши и забринувши плебс причама о поједеним чварцима, искористио гужву, заокружио навише, и отфикарио свим католицима 10 дана.
Ово горе је званична верзија, али многи су одмах прозрели да ту нису чиста посла, да по среди мора бити нешто сасвим друго. Постоје многе теорије, неке луђе од других, али има и таквих што се још увек добро држе. По једној од ових потоњих, Гргур је често имао размирице са својом љубавницом из Болоње, па је одлучио да смуља датуме не би ли им се зодијачки знаци боље слагали. По другој, био се запио тог четвртог, а обећао је да ће петог ујутру да освешта неке пословне просторије у Пињи, па кад су дошли на коњима да га покупе њега је болела глава, није му се ишло и -- бум -- извините, скроз сте се збунили, касно је сад, ма није пети, шта причате, петнаести је, ево, погледајте мој календар. Ја, лично, мислим да је разлог био тај што је у песковима поред Тибра имао ред уџерицa пуних неке сиротиње и да му је хитно био потребан новац за коцкарске дугове, па је смислио како да од свих узме следећу кирију 10 дана раније -- да, да, жао ми је, истекао је месец, да, да, знам да је био кратак, само 20 дана, али шта да се ради, месец је месец, кратак је био и за мене.
У сваком случају, шта год био прави разлог, календари Западног и Источног римског царства преко ноћи су (буквално) одступили 10 дана један од другог. Још горе, Гргур није само украо тих 10 дана, већ је по његовом календару предвиђено изузимање преступних година и убудуће, 3 на сваких 400 година: свака година дељива са 100, али не и са 400, више неће бити преступна. Зато, после ове реформе, године 1700, 1800. и 1900. нису биле преступне у Грегоријанском календару, а у Јулијанском, наравно, јесу, па је тренутно одступање 13 (аха!) дана. После 2100. одступање ће бити 14 дана и цркве које нису прешле на Грегоријански календар славиће Божић 8. јануара по Грегоријанском, а и даље, наравно непромењено, 25. децембра по Јулијанском.
Мало сам дубље данас размишљао на тему ове промене календара и открио да нема везе нити с чварцима нити с царствима, већ је, у ствари, сатанистичка завера у питању. Погледајмо 13. дан у месецу. Овај дан може пасти у било који дан недеље. У старом, Јулијанском, календару сви су дани у недељи једнако вероватни, али је у календару Гргура Тринаестог највероватније да ће 13. у месецу пасти, баш као данас -- у петак!
Да, да, проверавао сам и рачунао, пробајте и сами. Грегоријански календар има период од 400 година, после чега се све понавља. У тих 400 година има 4800 месеци, дакле 4800 пута имамо, као данас, 13. дан у месецу. У тих 4800 дана има по 684 четвртака и субота, по 685 понедељака и уторака, по 687 среда и недеља, а чак 688 петака. Случајно? Ма немој!
EDIT. У оригиналном тексту бројеви су били дати за период од 2800 година. Нема везе, то не мења фреквенције, 13. у месецу је и даље најчешће у петак.