Ko sme da nas pogleda u oči?

Unutar Europske unije postoje zemlje koje poseduju državnu crkvu, postoje zemlje s većim ili manjim stupnjevima saradnje između države i religijskih zajednica (uz veće ili manje preferiranje najvećih među njima) i postoji model laičke republike, jedino, iako ne do kraja, sproveden u Francuskoj. Od Francuske revolucije, 1789., pa tokom celog 19. veka, do zakona o odvajanju crkve i države u Francuskoj, 1905., Francuska je proživljavala više prelomnih momenata koje bismo na istorijsko-institucionalistički način mogli interpretirati kao „zavisnima o (odabranom) putu". Jedan od ideala savremene Francuske jeste i načelo laičnosti, zapisano u Ustavu Pete republike, u kojem stoji da je Francuska republika „nedeljiva, laička, demokratska i socijalna".

Etimološki, reč „laičnost" dolazi od grčke reči λαος koja „označava jedinicu stanovništva koja se smatra nedeljivom celinom". Laik je, prema tome, onaj koji je jednak svima ostalima, u pretpostavljenoj situaciji izostanka svakog privilegija. Jedinstvo laosa je, dakle, ujedno i načelo slobode i načelo jednakosti. Svako je slobodan već po tome što je deo laosa kao celine slobodnih ljudi, a po ravnopravnosti s drugima - izostankom privilegija - ostvaruje se jednakost. Reč laik koristi se i u drugim kontekstima, pre svega u crkvenom pravu gde se za laike smatraju svi vernici koji nisu deo crkvene hijerarhije ili klera.

Danas su mediji u Srbiji preneli kao vest reči Mitroploita Amfilohija.

''Mitropolit Amfilohije je ocenio i da je današnja globalna, kulturna revolucija antihrišćanska i zatrovana neizlečivim porivom samouništenja i samoubilaštva.

On je naveo da je globalna seksualna revolucija utoliko demonskija i opasnija ukoliko iza nje stoje svetske organizacije s ogromnim finansijskim sredstvima koje finansiraju te navodno kvalitativno nove obrazovne ustanove.

"U stvari, radi se o dobro plaćenim aktivistima ovog novog globalnog totalitarizma moralne destrukcije i primitivizma", kazao je mitropolit crnogorsko-primorski, a preneo je b92.net

Počeo sam ovaj tekst objašnjenjem šta je zapravo laička republika i zašto danas u Francuskoj ne postoji zvanična, državna vera. Smatram da samo laičko društvo može biti napredno, progresivno društvo koje zna kuda treba da ide. Crkva kao institucija ima svoje stavove, društvo ima svoje, ali crkva ne predstavlja celo društvo, niti crkva sme da se meša u državna i politička pitanja. Da li je crkva prihvatila neke stvari ili ne, to ne treba da zanima društvo. Društvo i državu čine slobodni građani i zakoni koji treba da se poštuju.

Pitam se koliku težinu imaju ovakve reči ako ih izgovori neki sveštenik koji je oličenje licemerja. Setimo se samo Pahomija, setimo se blindiranih automobila. U jednom selu kraj Smedereva sveštenik ima svoj cenovnik kada treba da dođe da sveti vodicu i unapred uzima novac za to. I to sve u selu koje ima manje od hiljadu kuća gde se svi dobro poznaju i gde mahom svi znaju koliko ko ima para. Ako mu ne platite unapred on neće raditi. Bahato napušta kuću i još se ljuti.

Posle svega ko sme građane da pogleda u oči?

Završiću tekst citatima Viktora Igoa o crkvi i religiji jer ni posle toliko godina ništa se nije promenilo.

O veri je Igo rekao:
„Vera prolazi, Bog ostaje"

Predvideo je da će Hrišćanstvo postepeno nestati, ali da će ljudi i nakon toga verovati u "boga, dušu i odgovornost" 

 Fašizam po Amfilohiju.