Četnički juriš na Strazbur

U šturom i lapidarnom saopštenju sa svoje 18. Sednice, održane 27.09.2012.g. Ustavni sud Republike Srbije je, u svega desetak redova, stavio tačku na sve pravne rasprave i polemike o tome da li je četnički ravnogorski pokret antifašistički i oslobodilački ili nije. Prema nalazima Ustavnog suda, nije.

Evo tog saopštenja:

“ У предметима оцене  уставности и законитости општих правних аката Уставни суд је:

- утврдио да одредба члана 1. у делу који гласи:..."начин утврђивања статуса борца народноослободилачког рата (у даљем тексту: НОР) и ..." чл. 2. до 5, члана 6. став 1. тач. 1) до 10), тач. 14) до 16), тач. 19) и тач. 25) и 26), чл. 7. до 9. Уредбе о начину остваривања права припадника Југословенске војске у отаџбини и Равногорског покрета у области борачко-инвалидске заштите ("Службени гласник РС", број 51/05) нису у сагласности са Уставом и законом. Суд је одбацио иницијативу за покретање поступка за оцену уставности и законитости одредаба чл. 10. до 16. наведене Уредбе. Суд је одбацио захтев за обуставу извршења  појединачних аката и радњи предузетих на основу наведене Уредбе. (предмет IУо-282/2005):”

Šta to nije u skladu sa Ustavom i zakonom u Uredbi Vlade Srbije “ O NAČINU OSTVARIVANjA PRAVA PRIPADNIKA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADžBINI I RAVNOGORSKOG POKRETA U OBLASTI BORAČKO-INVALIDSKE ZAŠTITE” , objavljenoj u "Sl. glasniku RS", br. 51 od 17. juna 2005, vidljivo je u prilogu (boldovani su delovi uredbe koji su neustavni).*

Naravno, sledbenici, simpatizeri i pristalice četničkog ravnogorskog pokrta, nekako i bi prihvatili da im ne pripadaju besplatna ortopedska pomagala i banjsko lečenje za trud uložn u četnjikovanju i borbama od Topole, pa do Ravne gore i Romanije, ali da nisu antifašistički  i oslobodilački pokret, to, slutim, nikako neće prihvatiti. Upravo zato su najavili žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Lični stav:

Četnike sam, kao i svi pripadnici posleratne generacije, upoznao iz udžbenika istorije i Bulajevićevih filmova.  U adolescentnoj fazi razvoja i navodnog nacionalnog osveščenja ludovao sam po sremskim i skadarlijskim birtijama uz nacionalističke i četničke pesme. I danas, u zrelim godinama, prođu me žmarci kada, posle nekoliko čaša vina, čujem “Spremte se, spremte četnici”, ali nažalost na ratištima diljem SFRJ upoznao sam i četnike iz devedesetih. Da ih nisam upoznao, nih i njihova (ne)dela, možda bih i poverovao da su bili oslobodioci i antifašisti.

I još nešto,  posebno  me je dojmila činjenica da Ustavni sud Republike Srbije osporava antifašistički i oslobodilački katakter četničkog pokreta, dok je na čelu Srbije jedan četnički vojvoda. To bi mogao biti dobar znak.

--------------------------------------

*UREDBA O NAČINU OSTVARIVANjA PRAVA PRIPADNIKA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADžBINI I RAVNOGORSKOG POKRETA U OBLASTI BORAČKO-INVALIDSKE ZAŠTITE

Član 1.

Ovom uredbom uređuje se način utvrđivanja statusa borca narodnooslobodilačkog rata (u daljem tekstu: NOR) i način ostvarivanja prava pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini i Ravnogorskog pokreta u oblasti boračko-invalidske zaštite, kao i način dobijanja i izgled "Ravnogorske spomenice 1941".

Član 2.

Borcem NOR-a, u skladu sa zakonom, smatra se lice koje je stupilo u Jugoslovensku vojsku u otadžbini, odnosno Ravnogorski pokret pre 1. januara 1944. godine (muškarac), odnosno pre 1. januara 1945. godine (žena), a učestvovalo je u NOR-u od dana stupanja do 15. maja 1945. godine.
Izuzetno, borcem NOR-a smatra se i lice iz stava 1. ovog člana koje je u periodu od 12. septembra 1944. godine do 15. maja 1945. godine pristupilo partizanskim odredima, odnosno Jugoslovenskoj armiji.

Član 3.

Vojnim invalidom, u skladu sa zakonom, smatra se lice koje je zadobilo ranu, povredu, ozledu ili bolest, pa je zbog toga nastupilo oštećenje njegovog organizma najmanje za 20%, pod okolnostama učešća u NOR-u u svojstvu pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnosno Ravnogorskog pokreta u periodu od 17. aprila 1941. godine do 15. maja 1945. godine.

Član 4.

Korisnikom porodične invalidnine, u skladu sa zakonom, smatra se:
1) član porodice lica koje je poginulo, umrlo ili nestalo pod okolnostima iz člana 2. ove uredbe ili je umrlo od posledica rane, povrede, ozlede ili bolesti zadobijene pod tim okolnostima u roku od godinu dana od dana nastanka oštećenja organizma (porodica palog borca);
2) član porodice umrlog vojnog invalida iz člana 3. ove uredbe (porodica umrlog vojnog invalida);
3) član porodice učesnika NOR-a koji je umro od posledica rane, povrede, ozlede ili bolesti u toku sprovođenja sudskog postupka zbog pripadnosti Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, odnosno Ravnogorskom pokretu ili je nad tim licem po pravnosnažnoj presudi izvršena smrtna kazna zbog pripadništva Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, odnosno Ravnogorskom pokretu (porodica umrlog vojnog invalida).

Član 5.

Članovi porodice u smislu člana 4. ove uredbe jesu:
1) bračni drug;
2) deca (rođena u braku ili van braka i usvojena), kao i pastorčad koju je pali borac, odnosno vojni invalid izdržavao;
3) roditelji, kao i očuh, maćeha i usvojioci koje je pali borac, odnosno vojni invalid izdržavao.

Član 6.

Prava, u skladu sa zakonom, jesu:
1) borački dodatak;
2) lična invalidnina;
3) dodatak za negu i pomoć;
4) ortopedski dodatak;
5) zdravstvena zaštita i druga prava u vezi sa ostvarivanjem zdravstvene zaštite;
6) ortopedska i druga pomagala;
7) naknada za vreme nezaposlenosti;
8) banjsko i klimatsko lečenje;
9) porodična invalidnina;
10) uvećana porodična invalidnina;
11) mesečno novčano primanje;
12) naknada troškova smeštaja u ustanovu socijalne zaštite;
13) dodatak za negu;
14) porodični dodatak;
15) dodatak na decu;
16) izuzetno mesečno novčano primanje;
17) dodatak na ime razlike između ostvarenog primanja i garantovanog iznosa za nosioce "Ravnogorske spomenice 1941.";
18) profesionalna rehabilitacija i novčana naknada za vreme profesionalne rehabilitacije;
19) pravo na putničko motorno vozilo;
20) besplatna i povlašćena vožnja;
21) naknada za ishranu i smeštaj za vreme putovanja i boravka u drugom mestu;
22) naknada troškova putovanja;
23) pomoć u slučaju smrti;
24) naknada pogrebnih troškova;
25) dopunska lična invalidnina;
26) dopunska porodična invalidnina.

Član 7.

Prava iz člana 6. tač. 1-24. ove uredbe ostvaruju se u obimu, na način i po postupku propisanom Zakonom o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca ("Službeni list SRJ", br. 24/98, 29/98 i 25/00) i Zakonom o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica ("Službeni glasnik SRS", broj 54/89 i "Službeni glasnik RS", broj 137/04).
Prava iz člana 6. tač. 25. i 26. ove uredbe ostvaruju se u obimu i na način propisanim Uredbom o pravima na dopunsku zaštitu vojnih invalida, korisnika porodične invalidnine i civilnih invalida rata ("Službeni glasnik RS", br. 39/92, 45/93, 75/93 i 52/96).

Član 8.

Borci NOR-a mogu ostvariti prava iz člana 6. tač. 1, 11, 12, 13, 16, 22, 23. i 24. ove uredbe.
Članovi porodice umrlih boraca NOR-a mogu ostvariti prava iz člana 6. tač. 16, 22, 23. i 24. ove uredbe.
Vojni invalidi mogu ostvariti prava iz člana 6. tač. 1-8, 11-13, 15. i 18-25. ove uredbe.
Korisnici porodične invalidnine mogu ostvariti prava iz člana 6. tač. 5, 9-16, 20-24. i 26. ove uredbe.
Nosioci "Ravnogorske spomenice 1941." i članovi porodice umrlog nosioca "Ravnogorske spomenice 1941." mogu ostvariti prava iz člana 6. tač. 17. i 22. ove uredbe.
Ukoliko lice ispunjava uslove za priznavanje prava po više osnova, u skladu sa zakonom, pripada mu pravo samo po jednom osnovu, i to koje je povoljnije za njega.

Član 9.

Pravo na dobijanje "Ravnogorske spomenice 1941." (u daljem tekstu: Spomenica) imaju učesnici NOR-a, pod uslovom:
1) da su u Jugoslovensku vojsku u otadžbini, odnosno Ravnogorski pokret stupili u periodu od 17. aprila 1941. godine do 31. decembra 1941. godine;
2) da nisu prekidali službu u Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, odnosno Ravnogorskom pokretu do 15. maja 1945. godine svojevoljnim napuštanjem ove vojske, bilo da su se vratili kućama, dezertirali ili se predali neprijatelju, osim u slučaju kada su u periodu od 12. septembra 1944. godine do 15. maja 1945. godine pristupili partizanskim odredima, odnosno Jugoslovenskoj armiji.
Ukoliko učesnik NOR-a koji ispunjava uslove za dobijanje Spomenice nije u životu, ona se može posthumno dodeliti članu njegove uže porodice.