2018-06-05 18:56:45

PRIČE IZ BOLNIČKIH SOBA ( 1 )

razmisljam RSS / 05.06.2018. u 19:56

 

                              Pusti puže rogove... ( soba 15 )

               Bolnički dani su neverovatno dugi i ničim se ne daju ubiti. Vreme jednostavno zaboravi da treba da se pokrene, da iskorači koji sekund napred, da se protegne i nekako dobaci od zore do predvečerja. Opet, da li po inerciji ili stoga da bi se nekako ta sveopšta obamrlost ublažila i potisnula u drugi plan, kukavni bolesnik se brzo i potpuno preda svakodnevnoj rutini i počinje da meri vreme u predvidivim intervalima pristizanja dnevnih obroka.

 

Iz Pekinga sam doletela u Inčeon u Južnoj Koreji. Mogla sam da stignem i ferijem, ali bih u tom slučaju morala da pedalam nekoliko dana do luke iz koje isplovljavaju. A meni se žuri da što pre započnem sa pisanjem knjige o Severnoj Koreji. To znači i da se ’čuvam’ od novih utisaka, kako ne bi potisnuli one o kojima želim da pišem.

Smeštaj sam ugovorila kod devojke po imenu Hoki Lee, preko Warmshowers liste, čak mesec dana unapred. Potpuno neuobičajeno za ciloputnike, a posebno za mene, koja ne planiram ni sutrašnji dan. Da ne žurim, verovatno bih spavala na aerodromu,

 
2018-05-30 02:22:54

Biciklom po zemlji Kim Džong Una

Snezana Radojicic RSS / 30.05.2018. u 03:22

Vozila sam bicikl u zemlji Kim Džong Una. :-)

Sedam dana obilazila sam NDR Koreju u skoro privatnoj turi, budući da nas je bilo samo troje u grupi. Imali smo pratnju dva korejska vodiča, a prva četiri dana i organizatora iz agencije. Neumorno sam ih zapitkivala, a odgovore sam snimala na diktafon, zapisivala i pamtila. Napravila sam preko 2500 fotografija i oko dva sata video zapisa.

Mnogo toga je bolje od onoga što sam zamišljala, ali mnoge stvari su gore od onoga što sam mogla i da naslutim. Nemoguće je to jednostavno izneti u nekoliko rečenica, jer je sve u Koreji

 
2018-05-28 18:14:38

Pozivnica

mikele9 RSS / 28.05.2018. u 19:14

Drage moje i dragi moji, pozivam vas da dođete na otvaranje moje dvadesete samostalne izložbe. Izložba će biti otvorena 1. juna 2018. u 20 sati u Blok Galeriji, Blok 45, novi Beograd. Prevoz: Tramvaji 7, 9, 11, 13. Autobusi: 45, 73, 94, 95, 610. 

 

33791036_1918692881509353_6659866371821666304_n.jpg?_nc_cat=0&_nc_eui2=AeGMWOQC1qqpeb2iKHQDkH2X3NxgYlYKv-nedVe0tXifj5oqhl_WhpoLdjzcaotLp2yCBJCMCIzNferk9GRDQTsVGbFTVtIFcfiqPkLyGnTGKQ&oh=c990d4c3e15b9d18042ae69c4d16e5a0&oe=5B87255B

 
2018-05-27 15:01:22

Ostrvo u beogradskoj noci

jednarecfonmoi RSS / 27.05.2018. u 16:01

 

 Da li znate kako izgleda kada krenete na susret sa nekolicinom ljudi iz svoje generacije  posle ko zna koliko proteklih dana?

 U borbi sa sopstvenim predrasudama i mislima koje se cesto zalete ka tome da ce mi negde biti dosadno, dolazim u Sansu.Ima nas dvadesetak.Vrlo brzo shvatam da sam u izdvojenom svetu van vremena gde svi prisutni nose sa sobom neku divnu energiju.Razgovaramo lako i bez trunke naprezanja.

 Devojke(zene) izgledaju sjajno, lepo obucene, doterane, muskarci svi do jednog kul, smekeri.

 Oko ponoci  zatvara se Sansa, ocigledno vise nema

 

Oliver Frljić

Oliver-Frljic-foto-Jovica-Drobnjak-Novosti.jpg?w=752&ssl=1 

Boris Dežulović 

boris-dezulovic.jpg 

Vladika Grigorije 

grigorije.jpg 

Woody

 
2018-05-24 23:34:52

Dan kada je Mijatović pogodio prečku

Radovan Nastić RSS / 25.05.2018. u 00:34

Vredelo je ćutati 3 godine.

 Proučavati Los Anđeles.

Slušati Henri Rolinsa, Rasel Brenda i Džordana Pitersona.

Gledati Kanela i Golovkina, Khabiba, Rouz Namajunas.  

Živeti noću uz sjajnu ekipu ljudi. 

I završiti knjigu. 

 dan_kada_je_mijatovic_pogodio_precku-radovan_nastic_v.jpg

 

dan 1 

/ 09.50. am /

 

Razglednica u sandučetu.

Sa Dominikane. Lepa

 
2018-05-23 11:29:02

Čekanje

mikele9 RSS / 23.05.2018. u 12:29

je jedna od najgorih stvari/situacija u životu! Čekanjem čovek obesmišljava svoje postojanje, Beket je to maestralno prikazao u Čekajući Godoa. Istina je da smo bili primoravani na čekanje, onih devedesetih godina, ne ponovile se a evo ponovo se javljaju, ulaze na vrlo velika vrata, dakle, devedesetih godina kada smo ustajali u cik zore i čekali u već formiranom redu za litar mleka i kilo hleba! Bivalo je tada još mnogo kojekakvih čekanja od kojih mi se smučio život pa danas kada vidim više od tri osobe pred kasom u samousluzi, odustajem i odlazim u drugu, treću... No

 
2018-05-21 18:32:15

Naš mali junak: Korni voskrese!

Nebojša Milenković RSS / 21.05.2018. u 19:32

33139009_10216880632276505_2463208686793785344_n.19467.jpg

Sa nama je već ravno dve godine. Skroman, pametan i nezahtevan: Korni nas je sasvim pripitomio i osvojio. Juče, međutim, prilikom njegovog redovnog plivanja Kornijevo beživotno telo pronašli smo utopljeno, na samom dnu njegove posude za plivanje. Iako obično pliva i do pola sata - ovaj put tokom nekih petnaestak minuta dogodilo se nešto nama i dalje neshvatljivo. Odmah pošto smo ga pronašli, bez ikakvih znakova života, oklembešene glave, beživotnih udova - pristupili smo reanimaciji: veštačkom disanju, lupkanju oklopa, okretanju s glavom nadole kako bi nekako ispustili vodu iz njegovog naduvenog tela. Nekih desetak minuta prvi put je otvorio usta, a zatim ponovo klonuo. 

 
2018-05-17 17:52:45

Popini prasići

Jelica Greganović RSS / 17.05.2018. u 18:52

images?q=tbn:ANd9GcQrQWIsT1Fzaxu5FXZyDsSYq8AFjnNJPEivICl1yNno6_JzGaD9

Čim se otope zimski snegovi ili temperature dotičnog godišnjeg doba konačno dobiju pozitivnu temperaturnu konotaciju, vlasnici pasa se prisete dve napasti: krpelja i Popinog praseta.

Krpelji su baš kao što im kaže prosto krlje jedne, kače se na sve toplokrvno i vampirski prehranjuju. Nekada ih nije bilo toliko, bar koliko me sećanje služi, naročito kad ga potkrepi činjenica da sam u selu rasla. Zbog toga sam iz trava, travuljina, sa drveća i iz žbunja izlazila samo kad me mrak natera ili urlanje nadležne rođačke osobe zadužene da me, tokom bivanja u ruralnim uslovima, održi u jednom komadu. Buva se sećam, bile su dosadne kao buve i zbog njih su nas trebili kao primatsku mladunčad. Ali, to je druga priča. Oni krpelji...da...kačili su se na pripadnike životinjskih sorti, retko na ljude, a do vremena moje odraslosti nisam ni znala da mogu da raznose boleštine. Kladim se da je to neko zapatio pa pustio. Znam da mi ta teorija ide na račun sumnje da bolujem od teorija zavere, ali nemoguće je da su ti krpelji od pre tridesetak godina postali strava nad stravama, a da ih do tada niko nije, sem poslovično, pominjao. Da je krpelja, pa još zaraženih, toliko bilo kad sam ja odrađivala detinjstvo, teško da bih isto uspešno preživela. Za razliku od njih, krpelja, Popina prasad su od vazda bila tu i to ne samo u selima, nego i u gradovima. Zapravo svuda gde se nešto zeleni.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana